Stihovi makedonske narodne pesme Sardisale, sardisale/Lešoćkiot manastir/Sardisale Arnauti/Arnauti Slatinćani, koje je narodni tvorac napisao pre više od 100 godina, a koje je pre desetak godina prepevao i Džoni Štulić opet su aktuelni. Ne samo Lešoćki manastir, koji je inače večni dom prepodobnog Kirila Pejčinovića, već celo selo Lešok je ovih dana bilo sardisano (okruženo) Arnautima (Albancima), tačnije rečeno albanskim ekstremistima iz obližnjeg sela Slatina (Slatinčana) koji su svakodnevno obasipali Lešok mecima i granatama. Selo Lešok, koje se nalazi samo nekoliko kilometara od Tetova u pravcu graničnog prelaza Jažince ka Kosovu, jedino je makedonsko selo u tom rejonu koje još uvek prkosi napadima terorista koji su ovih dana uspeli da "očiste" 5-6 sela sa većinskim makedonskim stanovništvom.

"Pucaju i danju i noću. To su naše komšije iz Slatine. Ja sam pre neki dan otišla kod svojih prijatelja Slatinčana da ih podsetim kako smo se doskora pomagali i da im kažem da prestane pucnjava. Oni me nisu primili već su mi sa vrata rekli da je najbolje da ćutim i da se vratim odakle sam došla", kaže sredovečna žena iz Lešoka.

Specijalni izaslanik NATO-a Piter Fejt uspeo je da se dogovori sa teroristima da se povuku na dva kilometra od Lešoka, ali se napadi, kidnapovanja i maltretiranje nealbanskog stanovništva od pripadnika ONA-e u ovom rejonu nastavljaju.

Pripadnici ONA-e sve češće postavljaju kontrolne punktove na putu Tetovo-Jažince, a bilo je slučajeva kada su pretresali civile čak i u samom Tetovu. Prekid vatre koji su uz pomoć zapadnih diplomata pre nekoliko dana potpisali predstavnici Makedonske vlade i ONA-e u ostalim kriznim područjima uglavnom se poštuje.

BITKA ZA ZELENIM STOLOM: Najveća bitka se sada vodi za pregovaračkim stolom, gde nezavisno od povremenih optimističkih izjava političara, stvari očigledno stoje u mestu. Lideri albanskog političkog bloka Arben Džaferi i Imer Imeri ovih dana su najpre odbacili ustavne promene koje su predložili međunarodni eksperti, ističući da predložene promene nisu dovoljne da spreče rat. "Ja nisam započeo ovaj rat, ali hoću da ga zaustavim. Problem je u tome što sa ponuđenim predlozima to neće biti moguće", rekao je predsednik Demokratske partije Albanaca Arben Džaferi.

Glavni kamen spoticanja između makedonskih i albanskih pregovarača jeste predlog albanske strane da se u zemlji uvede koncenzusna demokratija sa mehanizmom veta, čime bi se sprečila majorizacija makedonske većine nad albanskom manjinom. Makedonski politički blok jednoglasan je u tvrdnji da se takvim mehanizmom otvara prostor za federalizaciju zemlje. Da makedonske sumnje nisu neosnovane najbolje govore reči lidera ONA-e Alija Ahmetija, koji je u intervjuu za francuski list "Figaro" izjavio: "Rešenje makedonske krize vidim u federalizaciji zemlje koja bi bila preuređena po uzoru na Švajcarsku ili Belgiju." Ovo je, inače, prvi put da albanski faktor otvoreno traži federalizaciju Makedonije.

Predsednik DPA-e Arben Džaferi i predsednik PDP-a Imer Imeri, koji su mnogo diskretniji u zahtevima za federalizaciju zemlje, iz petnih žila se upinju da za pregovarački sto dovedu i predstavnike ONA-e. Zbog ovakvih zahteva Džaferija i Imerija neki su analitičari već došli do zaključka da između političke platforme ONA-e i platforme legitimnih političkih partija Albanaca u Makedoniji nema skoro nikakve razlike. Razlika se, prema istim analitičarima, može tražiti samo u retorici.

DOMAĆI I STRANCI: Lideri albanskog političkog bloka u Makedoniji angažovali su ovih dana za svog savetnika američkog pravnog eksperta Pola Vilijamsa, koji je tokom svog desetogodišnjeg boravka na Balkanu bio savetnik bosanske delegacije u Dejtonu i savetnik albanske delegacije na pregovorima u Rambujeu. Angažovanje Vilijamsa od strane DPA-e i PDP-a analitičari u Skoplju tumače kao pokušaj da se parira francuskom ekspertu Robertu Badenteru, koji je pre desetak dana u Skoplju odbacio ideje o federalizaciji kao neosnovane i nefunkcionalne.

Pregovori o rešavanju makedonske krize između SDSM-a I VMRO-DPMNE-a sa jedne i DPA-e i PDP-a sa druge strane vode se daleko od očiju i ušiju javnosti, što je počelo da nervira neke manje parlamentarne političke partije koje smatraju da su nepravedno isključene iz dijaloga od čijeg ishoda zavisi budućnost zemlje. Najglasniji protivnici netransparentnog dijaloga jesu Demokratska alternativa Vasila Tupurkovskog i VMRO-VMRO Borisa Stojmenova, ali i partije ostalih nacionalnosti u Makedoniji, koji smatraju da su makedonsko-albanskim dijalogom ostale nacionalne manjine praktično izbrisane sa političke karte Makedonije. Najnovija informacija glasi da su Džaferi i Imeri ipak prihvatili Badenterov predlog o promeni Ustava, ali malo ko veruje da je to početak kraja makedonske krize.

A dok se politički lideri svih boja i nacionalnosti svađaju, broj Makedonaca i Albanaca koji su u okršajima ostali bez svojih domova opasno se povećava, a loša ekonomska situacija i nezaposlenost, koja se prema nekim procenama kreće i do 50 odsto, daju malo izgleda da će se Makedonija izvući iz ponora u koji je jednom nogom već zakoračila. Čak i najoptimističniji prognozeri sve češće ističu da je mnogo krvi palo i da je mnogo domova opustošeno i sa jedne i sa druge strane, a beznađe ljudi uvek je tlo plodnije za ekstremizam nego za umerenost, plodnije za rat nego za mir.