Prvo je bio svrgnut, pa zarobljen i osuđen, na kraju i pogubljen. Diktatora više nema, ali je njegovo nasleđe i dalje živo.

Simboli vladavine Sadama Huseina još podsećaju na njegovu tiraniju. Za sobom je širom Iraka ostavio nebrojene spomenike, murale i freske. Neki su uništeni u katarzičnom slavlju nakon invazije, neke je razrušila rulja, ali su ostali mnogi simboli njegove nekadašnje moći koji i dalje izazivaju oprečna osećanja. Dok kod pripadnika partije BAAS bude ponos, kod drugih pobuđuju strah, baš kao i u vreme njegove neprikosnovene vlasti.

Iračani danas raspravljaju o tome da li ove objekte treba sačuvati kao istorijske spomenike ili ih uništiti. Ovo pitanje zadire u samu srž pokušaja napaćenog naroda da iznova pronađe sopstveni identitet i da se odredi prema prošlosti. U poslednje vreme vodi se oštra rasprava o tome šta učiniti sa jednim od najpoznatijih simbola Sadamove moći – slavolukom koji čine ukrštene džinovske sablje u ogromnim pesnicama koje su napravljene po modelu pesnica Sadama Huseina. Vlada je najpre krenula da ukloni ovaj spomenik, ali je protivljenje uticajnog lobija, kome se priključila i ambasada SAD, odložilo poduhvat. Iračani različito gledaju na ovaj slavoluk, još otkako je izgrađen pre 18 godina, nakon iračko-iranskog rata. Za neke je slavoluk veličanstven, za druge vulgaran, za neke prikladan, za druge groteskan, uvredljiv ili kič. Nalazi se u utvrđenoj Zelenoj zoni, a danas ga mahom posećuju Amerikanci i drugi stranci, koji tu zastaju da bi se slikali za uspomenu.

MORBIDNI PODSETNIK: Za mnoge Iračane, uključujući i vladu u kojoj preovlađuju šiiti, ovaj spomenik, u narodu poznat kao Ukršteni mačevi ili Ruke pobede, morbidan je podsetnik na mračno doba i zato ga treba uništiti.

"Sadam je slavoluk izgradio sebi", kaže Manaf, šiitski oficir u iračkoj vojsci, koji se nerado seća kako je kao vojnik Sadamove vojske marširao na paradi oko spomenika. "Nama on ništa ne znači", dodaje s gorčinom u glasu. Za neke druge Iračane, posebno za pristalice Sadama Huseina, spomenik je i dalje simbol nacionalnog ponosa. "Bilo bi sramno da uklone spomenik", kaže Abu Ali, nastavnik iz Tikrita, uporišta pristalica Sadama Huseina.

"Kada se jedno društvo uruši, dolazi do sudara identiteta, pa simboli tih identiteta dolaze u pitanje", kaže Lusi Bikford iz njujorškog Međunarodnog centra za pravdu u tranziciji. "Pred novim režimima su na raspolaganju dve mogućnosti – da simbole uklone ili da se njima pozabave. To naročito dolazi do izražaja tamo gde vlada snažna mržnja ili trauma iz prošlosti."

U središtu debate našao se vladin komitet čije puno ime glasi Odbor za uklanjanje ostataka režima partije BAAS i razmatranje predloga za izgradnju novih spomenika i murala. Odbor je ustanovljen 2005. godine i na njegovom spisku se nalazi stotinak spomenika iz doba Sadama Huseina. Odbor ima deset članova koje je imenovao premijer Nuri al Maliki, a u njemu sede šiiti, suniti i Kurdi. Odbor je već sa spiska skinuo dva bagdadska objekta: bronzani mural u naselju Alavi, na kome je prikazan istorijat partije BAAS, i spomenik na trgu Mustansirija, izgrađen u čast grupe iračkih ratnih zarobljenika iz iransko-iračkog rata. "Pošto Iračani još imaju mučna sećanja na vladavinu Sadama Huseina, hoćemo da uklonimo sve tragove koji nas podsećaju na njegovo doba", kaže Kamel Naser al Zaidi, portparol Odbora, inače šiit koji je bio u zatvoru u vreme Sadamove vlasti kao aktivista jedne zabranjene političke partije.

Međutim, neki, a među njima i oni šiiti i Kurdi koji su propatili pod Sadamom, smatraju da Odbor vodi rat protiv iračkog nasleđa. "Šta oni hoće, da promene istoriju?", pita se Sad al Basri, profesor vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti, inače šiit. "Spomenici treba da budu deo arheologije koji govori o jednom određenom poglavlju u istoriji Iraka. Ne treba ih uklanjati."

Sadam je naredio da slavoluk počne da se gradi mnogo pre kraja rata sa Iranom, iako se rat završio bez pobednika. Postoje nepotvrđene tvrdnje da su ukršteni mačevi, visoki oko 50 metara, od kojih svaki teži po 24 tone, izgrađeni od nerđajućeg čelika od pretopljenog oružja palih iračkih vojnika. Bronzane pesnice koje drže mačeve izlivene su prema odlivku ruku samog Sadama. U spomenik je ugrađeno na stotine mecima izbušenih šlemova iranskih vojnika, koji su kao deo ratnog plena doneti u Irak. Slavoluk se nalazi na platou koji je u doba Sadama Huseina služio za parade povodom nacionalnih praznika, a bio je i nezaobilazno mesto na putu đačkih ekskurzija. Premijer Al Maliki je početkom ove godine na zahtev Odbora tiho naredio da se spomenik ukloni, a radovi su počeli 19. februara. Međitim, već sutradan su ljudi preplavili mesto, a među njima su bili predstavnici američke ambasade i raznih kompanija, od kojih su neki počeli da lome delove iranskih šlemova da bi ih uzeli kao suvenir. U međuvremenu je počeo da se vrši pritisak na Al Malikija da obustavi rušenje. Među onima koji su tražili da premijer obustavi rušenje spomenika našao se i Mustafa al Kadimi, šiit koji se u Irak vratio iz izgnanstva a danas je direktor Memorijalne fondacije Iraka, koja prikuplja ostatke spomenika iz doba Sadamovog režima, u želji da pomogne Iračanima da se suoče sa užasima prošlosti.

Kadimi se najpre požalio Bahramu Salihu, potpredsedniku iračke vlade iz redova Kurda, koji je obećao da će se založiti kod "raznih ljudi", uključujući samog premijera, kao i tadašnjeg američkog ambasadora u Iraku Zalmaja Kalilzada. Usled pritiska američkih zvaničnika na Al Malikija, predmet je vraćen na ponovno razmatranje, a radovi su obustavljeni do daljeg.

POUKA ILI ESTETIKA: "Ovo nije pitanje estetike", kaže Kadimi dok razgovaramo ispod slavoluka. "Ovo je pitanje da li iz ovoga možemo da izvučemo neku pouku." Fondacija, koju je osnovao Kanan Makia 1991. i objavio knjigu o Slavoluku, namerava da u neposrednoj blizini izgradi muzej i biblioteku. Kadimi kaže da je Fondacija prostor na kome se nalazi spomenik uzela u zakup od bagdadskih vlasti na 40 godina. Međutim, Tahir al Tamimi, predsednik Odbora, tvrdi da je Fondacija dobila pravo na korišćenje ovog prostora pod sumnjivim okolnostima što je predmet istrage, a naročito je gnevan zbog mešanja američkih zvaničnika. On dodaje da je Odbor rešen da ukloni spomenike sa spiska i smatra da ostatke treba pohraniti u skladište. Većina spomenika sa spiska Odbora nalazi se u područjima na severu i zapadu gde pretežno žive suniti, gde je podrška vladi u Bagdadu slaba, što komplikuje planove o rušenju.

Većina spomenika u Bagdadu, nekadašnjem epicentru gradnje u doba Sadamove vladavine, uklonjena je ili srušena, poput one ogromne statue na Trgu Firdos koju su 9. aprila 2003. srušili američki vojnici kada su osvojili prestonicu. Većina preostalih spomenika nalazi se u zaštićenoj Zelenoj zoni, gde i spomenik Neznanom junaku. Amerikanci su uklonili i pohranili nekoliko bista Sadama Huseina koje su krasile njegove palate, kao i statuu osnivaču partije BAAS. Odbor za spomenike želi da sačuva jedan od četiri mača iz Slavoluka, a da preostala tri pretopi, kaže Tamimi, po kome Bagdad treba da krase spomenici u slavu umetnika i drevnih vladara, pa čak i američkih vojnika poginulih u Iraku, a da se na mestu na kojem se nalazi Slavoluk izgradi spomenik u obliku Sadamovog pištolja čija je cev zavezana u čvor.