Za "Vreme" iz Berlina

Istočni Berlin – naselje Mite, dva dana uoči Prvog maja, skvot Schoko–laden, jedno od mnogobrojnih okupljališta levičara i anarhista. Duž haustora koji vodi do ulaza stoje zastave – crne i crvene. U dvorištu zgrade tri mladića i jedna devojka iscrtavaju transparente: "Kome pripada grad?", "Sistem radi, jer ti radiš!", "Ovo nije finansijska kriza, ovo je klasna borba!" Raspitujem se o prvomajskom koncertnom programu. Jedan od mladića ljubazno me upućuje u kafić u okviru skvota, kaže da tamo mogu da dobijem detaljan program. Izvinjava se jer su u gužvi. Uskoro počinju ulične borbe.

"Gde ste za Prvi maj?"

"Njih troje su na demonstracijama u Krojcbergu, a ja idem na kontramiting u Helersdorf. Verovatno si čula da su neonacisti najavili tri prvomajske šetnje u Berlinu."

"Jesam."

Jugoistočni Berlin – naselje Treptov, dva dana uoči Prvog maja, kafana "Kod dželata", poznatog sastajalište neonacista. Već treći put prolazimo kolima pored kafane u nadi da ćemo videti nekoga. Zamagljena stakla izloga ne otkrivaju da li se unutra išta događa. Predlažem da parkiramo auto i prošetamo malo po kraju. Čula sam da tu ima njihovih knjižara i butika. Nedelja je, danas verovatno ne rade, pa možemo bar da provirimo kroz izlog. Iza ćoška se pojavljuje mladić kratko ošišane plave kose, u beloj majici, crnim vojničkim pantalonama i martinkama. Potpuno odgovara stereotipu neonaciste. Drug me tiho moli da ga ništa ne pitam. Mladić prolazi pored nas. Osmehujem mu se, on uzvraća osmehom.

CRNO–CRVENI KROJCBERG: Socijalisti, komunisti, levi ekstremisti, anarhisti i zeleni čine deo spektra Crvenog Berlina. Centralnu proslavu organizuju sindikati rame uz rame sa partijama levog bloka kao što su Socijaldemokratska partija (SPD) i Leva partija. Obraćanja istaknutih boraca za prava radnika, govori levičarskih političkih lidera i protestne šetnje organizuju se širom grada. Pored osvrta na tradiciju radničkog pokreta i sećanja na njihovu borbu i doprinos društvu, svake godine Prvi maj ima konkretan društveni aspekt i političku akciju. Dok se sindikati tradicionalno bave pitanjima uslova rada, mogućnošću učešća u radnom procesu i visinom radničkih nadnica, levičarske partije koriste ovaj dan za promociju novih političkih projekata. Okosnica ovogodišnje proslave biće pitanje kako izbeći smanjivanje plata, penzija i socijalnih davanja u uslovima svetske ekonomske krize. Levičari smatraju da nije dovoljno okriviti finansijske institucije i reći da su oni odgovorni za sve. Neophodno je da se ustanovi koje državne institucije moraju da povedu računa da se svetska ekonomska kriza ne ponovi i koji su mehanizmi kontrole tih institucija.

Naselje Krojcberg u istočnom Berlinu odavno je stavljeno na spisak turističkih atrakcija grada tokom proslave Prvog maja. Iako su najbolji dani levičarske anarho-scene u Krojcbergu odavno prošli, ovo naselje ostaje njihovo najjače gradsko uporište. Trg Lauzicer mesto je centralnog okupljanja pripadnika Crnog bloka, ali i mnogih drugih levičarskih organizacija čiji je glavni fokus borba protiv države i sistema. Crni blok okuplja veliki broj anarhista koji se bore protiv državne represije i zahtevaju ukidanje države, a jedan od njihovih ciljeva je i borba protiv fašizma. Zbog toga se demonstrantima u Krojcbergu pridružuju brojne levičarske i antifašističke organizacije. Molotovljevi kokteli, suzavac, vodeni topovi, kamenice i pendreci deo su tradicije Praznika rada u ovom berlinskom naselju. Nemačka policija u poslednih par godina uspela je da drži demonstrante pod kontrolom, ali ovogodišnji slogan "Povećava se pritisak za socijalnu revoluciju" obećava prolivanje krvi i suza na Lauzicer trgu.

Političke partije levice ograđuju se od bilo kakvog nasilja i pokušavaju da održe mirne demonstracije. Tradicija Prvog maja u Nemačkoj je takva da čak i u noći uoči praznika dolazi do nasilja, ali je jasno da tome pribegavaju mladi ljudi gotovo zabave radi. S druge strane, neki od demonstranata ipak imaju jasnu političku poruku, a to je borba protiv nasilja policije ili sistemske represije. Neke od njih radikalizovalo je nasilje države, dok drugi veruju da je nasilna revolucija jedini mogući vid borbe. Dodatan nemir među demonstrante u Krojcbergu unose i najavljeni marševi neonacista. Nakon dvogodišnje pauze oni će ponovo prošetati glavnim gradom, jer borba za ulice Berlina još nije ni blizu kraja.

HAJL HITLER: Za neonaciste Prvi maj simbolizuje važan datum iz dva razloga: prvi je borba protiv prirodnog neprijatelja – levice. Drugi je obeležavanje jednog od značajnih memorijalnih datuma ovog pokreta. Naime, Hitler je izvršio samoubistvo 30. aprila 1945. godine, ali Nemačka ga je zvanično proglasila mrtvim dan kasnije, na Prvi maj. Iako ideološki potpuno različite, levica i desnica obraćaju se istoj ciljnoj grupi – potlačenom radniku, malom čoveku kome nude podršku u borbi protiv beskrupuloznog kapitalizma. Levičari i druge antifašističke organizacije optužuju neonacistički pokret za "krađu" Praznika rada i ulične borbe za prava potlačene klase.

Neonacistička Nacionaldemokratska partija Nemačke (NPD) najavila je čak tri protestne šetnje u glavnom gradu ove godine. U svetlu javne rasprave o eventualnoj zabrani NPD-a, mirni prvomajski marševi su sjana prilika da se poboljša slika neonacista u javnosti. Tome u velikoj meri doprinose i nasilni kontramitinzi levičara. Levičarske i antifašističke organizacije veruju da pobediti fašiste na ulicama znači organizovati masovne kontramitinge koji šalju jasnu poruku: "Ima nas više."

Međutim, nasilne antifašističke organizacije koje predvodi Crni blok, u stvari, doprinose ciljevima ekstremne desnice. Strategija ulične borbe desnih ekstremista promenjena je pre više od deset godina. Iako levičari veruju da su na ulicama uvek brojniji, neonacisti svesno na ulice šalju samo oko 500 ljudi koji mirno marširaju od tačke A do tačke B. Istovremeno se na kontramitinzima okupi oko 10.000 levičara, koji se sukobljavaju sa policijom. I to je poruka koju neonacisti žele da pošalju javnosti: da nisu agresivna politička opcija koja, sukobljavajući se sa policijom, predstavlja pretnju za ustavni poredak zemlje, već nenasilna, ozbiljna politička organizacija. Njihova nova strategija zove se "borba za glave" ili kulturološka subverzija, a podrazumeva prisutnost i vidljivost u svakodnevnom životu, prepoznatljivost po svom društvenom angažmanu. Važan deo kulturološke subverzije neonacista je obrazovanje kadrova koji postaju učitelji, advokati, lekari, policajci…. Na taj način neonacisti koriste svoju ideologiju da promene sistem iznutra. To je nešto što levičari ne mogu da urade jer na politički sistem gledaju kao na svog prirodnog neprijatelja i nikada ne bi sarađivali sa bilo kojim delom tog sistema.

Dok širom grada traju sukobi ekstremne desnice i levice, dok se anarhisti bore sa policijom zahtevajući ukidanje eksploatatorske države, dok partije proklamuju svoje nove političke projekte, a sindikati zahtevaju veća prava za radnike, Prvog maja ulicama grada demonstriraju i sasvim obični ljudi koji zahtevaju poštovanje šireg spektra osnovnih ljudskih prava. Teško je proceniti ima li pobednika na ulicama Prvog maja. Konačna pobeda bila bi kada bi nemačka država slično kao i 1. maja 1945. u nekoj od narednih godina zvanično proglasila smrt fašizma.