Istog dana, 12. aprila, kada je premijer Makedonije Ljupčo Georgijevski zatražio pomoć od albanske vlade, kako bi intervenisala kod albanskih političkih partija u Makedoniji da pristanu na stvaranje jedne koalicione vlade na širokoj osnovi sa dvema glavnim makedonskim partijama, portparol makedonske vlade A. Milošovski javno je kritikovao albansku vladu zbog propusta u popisu stanovništa organizovanog aprila meseca u Albaniji. Tada je, po njemu, sprečeno ustanovljavanje tačnog broja pripadnika makedonske manjine u Albaniji, koja po zvaničnoj albanskoj statistici broji oko 5000 osoba. Prema poslednjim izjavama zvaničnika u Skoplju, međutim, u Albaniji živi oko 300.000 Makedonaca, što je broj koji u Tirani zvuči apsurdno. Ova igra s brojevima simbolizuje kompleksnost odnosa između Albanije i Makedonije koje karakterišu dualizam, više unutrašnji nego javni, i izvesna nervoza koja se tokom poslednje makedonske krize još više povećava.

Vlada Albanije je bila među prvima koja se odmah svrstala na stranu makedonske u njenom suočavanju sa naoružanim albanskim gerilcima koji su se pojavili u okolini Tetova. Lideri Albanije su odlučno osudili nasilje i ekstremizam svojih sunarodnika i podržali suverenitet makedonske države. Podrška Tirane je bila toliko nedvosmislena da su je kao pozitivnu ocenili ne samo čelnici Evropske unije i NATO-a već su se i premijer Makedonije Georgijevski, predsednik Trajkovski i ministar inostranih poslova Kerim javno zahvalili albanskoj vladi za pruženu podršku.

SUPROTNE OCENE: Ipak, Tirana i Skoplje su imali dijametralno suprotna stajališta oko ocena korena najnovije krize u Makedoniji. Dok je makedonsko rukovodstvo tokom čitave krize istrajavalo na stavu da je ono što se desilo na brdima oko Tetova bila oružana agresija koja je došla sa Kosova, rukovodstvo Albanije je instistiralo na oceni da je kriza rezultat unutrašnje prirode nagomilanih problema i odsustva pravog rešenja međuetničkih odnosa od strane makedonske vlade.

U stvari, uprkos oštroj osudi albanskih gerilaca u Makedoniji od strane Evropske unije, NATO-a, OEBS-a i zapadnih država, postojala je takoreći jednoglasna sugestija za otvaranje unutrašnjeg političkog dijaloga između makedonske vlade i albanskih političkih partija u cilju rasprave o problemima međuetničkih odnosa i zahteva tamošnjeg albanskog stanovištva, što se i dogodilo otvaranjem dijaloga pod predsedavanjem predsednika Trajkovskog.

U vreme kada je konflikt u Tetovu stavljen pod kontrolu i započeo međuetnički politički dijalog makedonske vlade i albanskih političkih partija, iz Skoplja je na adresu Tirane odaslano nekoliko optužbi u kojima se tvrdi da Albanija dozvoljava dolazak naoružanih grupa Nacionalne oslobodilačke vojske koja deluje u Makedoniji. Jedan od čelnih ljudi Ministarstva unutrašnjih poslova Makedonije zamenik ministra Ljuben Boškovski je 4. aprila izjavio da je grupa od 50 naoružanih osoba u uniformama UNJK-a iz Albanije ušla u Makedoniju u zoni grada Debra, da su kontaktirali sa ljudima u cilju njihove regrutacije i mobilizacije i da su se zatim ponovo vratili u Albaniju. Makedonski mediji su još više eksploatisali tu optužbu navodeći da je u Albaniji izgrađeno 14 kampova za vojnu obuku oko 4500 vojnika onog što se naziva UNJK. Osim toga, objavljene su i informacije o novim dislociranjima vojnih snaga i makedonskih specijalnih jedinica na granici sa Albanijom. Na trenutak je izgledalo da se stvara novo žarište tenzija u ovoj pograničnoj zoni, ali ministarstvo reda Albanije i albanski premijer su odmah opovrgli i odbacili optužbe oko kampova za obuku i prelazaka granice između dve zemlje od strane naoružanih grupa.

U nastojanju da uveri međunarodnu zajednicu da nema namere da stvara tenzije na njenoj granici sa Makedonijom, albanska vlada je zvanično zatražila od NATO-a da pošalje svoje misije kao pomoć u kontroli i nadgledanju te granice. Severnoatlantska alijansa je zahev prihvatila. Osim toga, ministar unutrašnjih poslova, ministar odbrane i predsednik albanske nacionalne informativne službe, sve troje zajedno, 12. aprila su organizovali susret sa vojnim atašeima akreditovanim u Albaniji kako bi pružili uveravanja međunarodnoj zajednici o jakim merama kontrole koje je preduzela albanska vlada, među kojima pojačanje snaga granične policije u prefekturi Debra sa više od 100 vojnih komandosa.

ULOGA TREĆEG: Diplomatske i međunarodne misije pristune u Tirani ne isključuju mogućnost nastojanja da se oživi ilegalna trgovina oružjem između dve zemlje, i da bi to potvrdila albanska policija je uhapsila u Libraždu 14. aprila dvojicu kosovskih mladića koji su nosili pet pušaka, jedan minobacač i jedan pištolj prema granici sa Makedonijom. Međutim, međunarodne misije u albanskom glavnom gradu izgleda da su sklone verovanju da je albanska vlada izvan svakog zvaničnog kontakta sa gerilskim grupama koje deluju u Makedoniji.

Albansko-makedonske odnose tokom posljednje krize karakteriše povećana nervoza koja se manifestovala u još jednom pravcu. Prema poverljivim izvorima ovde u Tirani 31. marta, Ministarstvo inostranih poslova Makedonije poslalo je protestnu notu Ministarstvu inostranih poslova Albanije zbog onog što je ono klasifikovalo kao "granični incident" i koji se, po njemu, ticao kršenja vazdušnog prostora Makedonije od strane jednog helikoptera KFOR-a, koji je dolazio iz Albanije. Makedonska strana je tokom dana navodnog događaja poslala protestnu notu, iako je priznala da je misija KFOR-a pri makedonskom ministarstvu odbrane izjavila da nije bilo nijednog leta helikoptera KFOR-a na vazdušnoj liniji između dve zemlje. I komanda međunarodnih snaga razmeštenih u Albaniji, u gradu Draču, negirala je da je bilo takvog leta. Tirana je u uzvratnoj noti odbacila kao neopravdan makedonski protest i negirala da je došlo do takvog incidenta na granici dve zemlje.

Uplitanje imena KFOR u bilateralne odnose predstavlja jedan elemenat, ali upravo to ime je, kako izgleda, primoralo obe strane da ne daju publicitet svojim zvaničnim protestima i protivprotestima oko tog događaja.