Međunarodna industrija oružja nije u krizi, kriza je njen biznis, sarkastično primećuje nemački nedeljnik "Špigel" u članku "Demokratija ili dolari". Po podacima stokholmskog instituta za istraživanje mira SIPRI izdaci za oružje u svetu u poslednjoj deceniji su porasli za 56 odsto, na 1,63 hiljada milijardi dolara.

Tu činjenicu reflektuje i burna debata o budućim bezbednosnim izazovima koja je od 3. do 6. februara održana u minhenskom hotelu Bajrišer hof. Taj hotel je u aprilu 1944. bio srušen do temelja, ali je ispod ruševina nekim čudom ostala gotovo neoštećena sala s ogledalima. Vlasnik hotela Falk Folkart obećao je da će u potpunosti obnoviti taj ponos njegove porodice, podignut 1841, u vreme Ludviga I.

U tom starom hotelu sa 345 soba, koji je 1897. godine vredeo 2.850.000 zlatnih maraka, već 48. put se održava "Davos bezbednjaka", visokoprofilisana Minhenska konferenciji o bezbednosti, koju je 1962. inicirao izdavač Evald-Hejnrih fon Klajst-Šmencin, inače nekadašnji pripadnik Vermahta, jedini preživeli učesnik zavere protiv Hitlera 20. jula 1944, zatočen do kraja rata u koncentracionom logoru Rafensbrik.

Kako su učesnici te savetodavne debate upirali jedan drugom prst u lice uz izraze "rame uz rame protiv tiranina", "zajednička odgovornost" "zajedničke vrednosti", "demokratija", slobodni ljudi", "razočaranje" i "zabrinutost", čitalac će videti u izveštaju s lica mesta, a izgleda da se sve svodi na to da se oružje prodaje despotima, a da dojučerašnji pouzdani kupci postaju današnji neprijatelji – dok se traži "balans između profita na oružje i ljudskih prava".

SAD: Zbog gvozdenog pravila dramaturgije, da puška iz prvog čina mora opaliti u poslednjem činu, ne treba toliko slušati šta pričaju, nego gledati šta rade ti posetioci "sale s ogledalima" u čuvenom minhenskom hotelu čiji komunikacioni sistem ima preko 380 međunarodnih multimedijalnih kanala.

S vojnim budžetom velikim kao vojni budžeti 40 odsto sveta, Sjedinjene Američke Države su posle raspada SSSR devedesetih XX veka kontrolisale 50 odsto svetskog tržišta oružja. To se do 2010. smanjilo na 34 procenta. Prošle godine Vašington je, međutim, objavio najveći ugovor o izvozu oružja u istoriji – onaj sa autoritarnom Saudijskom Arabijom (neki kažu zbog pritiska na Iran) o prodaji aviona za 60 milijardi dolara u narednih deset godina. Sudeći po podacima koje objavljuje "Volstrit žurnal", narudžbina garantuje 77.000 radnih mesta u kompaniji Boeing. U 2010. Ujedinjeni Arapski Emirati od SAD naručuju 40 milijardi vredno oružje za obaranje iranskih raketa…

Amerikanci zapravo na stari način pokušavaju da reše zagonetku koju je postavio njihov bivši predsednik Džimi Karter: "Možemo li da budemo i vodeći šampion mira i svetski vodeći snabdevač oružjem?" Dve godine posle te izjave, prema magazinu "Forčun", Karter je prodao 200 borbenih lovaca na Bliskom istoku.

SAD najavljuju smanjenje broja svojih vojnika na raznim tačkama zemljinog šara, a nastoje da povećaju prodaju oružja, dok konkurencija ustaje iz nokdauna.

RUSIJA: Ruski izvoz oružja, koji je u vreme SSSR tokom osamdesetih prošlog veka obuhvatao 40 odsto svetskog tržišta oružja, pao je na oko deset procenata 1994, a krajem ove decenije se vratio na nivo od 24 odsto.

Već decenijama u kovitlacu raznih ratnih zbivanja, Bliski istok je bio veliki kupac sovjetskog oružja da bi u poznim devedesetim pouzdani kupci ostali Iran i Sirija (uz otpis 73 odsto starog duga u zamenu za korišćenje luka Tartus i Latakija) i Hamas. U poslednjoj deceniji je na Bliski istok odlazilo 16 procenata ruskog izvoza oružja, a značajan je bio i sever Afrike. Rusija je u 2006. u Alžir izvezla oružja za sedam milijardi dolara, a takođe i u Gadafijevu Libiju (uz otpis duga 1,8 milijardi dolara). Na pitanje u Minhenu zašto Rusija u jeku građanskog rata i dalje prodaje oružje režimu u Siriji, ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov odgovorio je hladno: "Zato što je to u skladu sa međunarodnim pravom."

NEMAČKA: Prema stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira SIPRI, mada prilično zaostaje iza SAD i Rusije, Nemačka je postala treći izvoznik oružja u svetu – njeno prisustvo na svetskom tržištu je u protekloj deceniji duplirano.

Od 2000. do 2010. Nemačka je prodala oružje Grčkoj u vreme njenog brzog zaduživanja za 2,5 milijardi dolara; Turskoj za 2,2; Južnoj Africi za 1,7; Južnoj Koreji za 1,7; Australiji za 1,5; Španiji za 1,2 milijarde dolara.

Odbrambeni budžeti evropskih zemalja stagniraju, ali nemački proizvođači oružja, giganti Siemens, SAP, Cassidian, Krauss–Maffei Wegmann GmbH & Co, Kärcher Futuretech, Rheinmetall, pa i firma srednje veličine kao Kärchner, nalaze nove mogućnosti na Bliskim istoku, u Indiji i Brazilu.

Na osnovu ugovora prethodne levo-zelene, nemačka vlada s Rijadom o bezbednosnoj saradnji, Nemačka je prodala Saudijskoj Arabiji radare, senzore, kamere i drugu elektroniku radi zaštite 9000 kilometara granice, kao i vazdušnog prostora i luka; fabriku za proizvodnju pušaka, sisteme za kontrolu granica, 270 tenkova "leopard 2", koji su izgleda korišćeni pri saudijskom slamanju "arapskog proleća" u Bahreinu. Ugovor težak preko dve milijarde evra.

Kada je SB UN-a usvajao rezoluciju o zoni zabrane leta u Libiji, Nemačka je bila uzdržana da nemački vojnici ne bi učestvovali u ratu. Oružje "Made in Germany" je, međutim, neuzdržano korišćeno na obe strane – vojni transporteri Gadafijevih tenkova su proizvedeni u firmi Mercedes–Benz. Njegovi vojnici su ispaljivali francusko-nemačke protivoklopne rakete "milan 3". Posle su tim raketama "milan 3" bili snabdeveni i pobunjenici, navodno od strane Katara.

BRITANIJA: Britanskog premijera Dejvida Kamerona "arapsko proleće" je uhvatilo u raskoraku. Bio je ugovoren njegov susret s vođama nekoliko arapskih zemalja, ali tamo su izbile revolucije. Kameron je ipak krenuo na put. Zadržao se šest časova u Kairu. "Sresti mlade ljude i predstavnike grupa sa trga Tahrir je bilo zaista inspirativno", rekao je Kameron – i otišao u Kuvajt da prodaje oružje arapskim autokratama. Britanija je, inače, Gadafiju izvezla oružja za preko 142 miliona dolara.

Direktori nemačkih proizvođača oružja se žale da političari u Francuskoj, Velikoj Britaniji i u SAD ne oklevaju kada treba da promovišu svoje vojne proizvođače u inostranstvu, a da se, mada se to menja, nemački političari uzdržavaju.

Angela Merkel je prošle godine poslala pismo Briselu u kome traži da nemački ekonomski interesi budu "adekvatno razmotreni" kad su u pitanju dozvole za izvoz oružja. U Nemačkoj 80.000 ljudi radi u vojnoj industriji. Kancelarka obećava da će bezbednosna politika njene vlade biti "rukovođena vrednostima".

Na pitanje zašto Moskva prodaje oružje Damasku, ruski šef diplomatije Lavrov u Minhenu odgovara hladno: "Zato što to nije protiv međunarodnog prava." Ljut kao puška zbog ruskog i kineskog veta u SB-u, Džozef Liberman, američki senator i predsednik senatskog komiteta za unutrašnju bezbednost i vladine poslove, najavljuje odgovor – kaže da postoji raspon mera koje "međunarodna zajednica" može da preduzme i da se nešto od toga već i radi – kao što su obezbeđivanje medicinske pomoći, obaveštajni rad, možda čak i slanje oružja Slobodnoj sirijskoj armiji – radi obaranja tiranina.