Predsednik Tanzanije Benžamin Vilijam Mkapa nije ni sanjao šta će ga snaći na 1500 metara nadmorske visine u švajcarskom gradiću Davosu. Za vreme jedne diskusije o siromaštvu u Africi u okviru Svetskog ekonomskog foruma, kojoj je prisustvovao i Mkapa, američka glumica Šeron Stoun iznenada je ustala i prisutne u sali pozvala na spontanu donaciju. "Sada i ovde želim da poklonim 10.000 dolara za suzbijanje side i malarije u Africi", rekla je poluuplakana gospođa Stoun i, da ne bi bilo zabune, dodala: "Ako želite da učinite nešto, onda sada ustanite i navedite iznos koji ćete uplatiti."

Nakon desetak minuta prikupljeno je oko milion dolara za kupovinu mreža za komarce u Tanzaniji. Bez sumnje dirljiv i za svaku pohvalu, postupak holivudske dive nije bio i jedini te vrste – na ovogodišnjem 35. Svetskom ekonomskom forumu koji je završen u nedelju bilo je svega mnogo, a najviše sentimentalnosti. Tako su učesnici foruma mogli da čuju još jednu ispovest bivšeg američkog predsednika Bila Klintona, koji sebi ne može da oprosti činjenicu da nije vojno intervenisao u Ugandi i na taj način sprečio genocid. "Mogao sam spasiti živote. Bio je to najveći propust u mom životu, koji nikada neću prežaliti". "Zato sada pomažem", kaže Klinton, "da niko mlađi od mene ne bi morao da umre." Predsednik Francuske Žak Širak, koji se skupu obratio putem video-linka, predložio je eksperimentalno uvođenje globalnog solidarnog poreza. Kako bi to trebalo da funkcioniše nije najjasnije verovatno ni Širaku samom, a još manje predstavnicima svetskog kapitala i politike. Dodatno oporezivanje avionskih karata ili goriva za avione i brodove, po Širaku, godišnje bi donelo deset milijardi dolara sa kojima bi bilo moguće finansiranje svetskog fonda za borbu protiv side. Zemlje u kojima su bankarski računi tajna, prema Širakovom mišljenju, takođe bi trebalo da izdvoje određenu sumu ekvivalentnu neplaćenom porezu koji nastaje zbog dotičnih bankarskih sistema.

LEVIČARSKA EKONOMIJA: Sentimentalnosti nikada kraja, pa je i nemački kancelar Gerhard Šreder, ne objašnjavajući na koji način je moguće razlikovati realne od špekulativnih finansijskih transakcija, podržao francuskog kolegu verovatno u uverenju da njegov predlog nije izvodljiv. Moguće je da su se mnogi od 2200 menadžera, bankara i političara koji su prisustvovali elitnom skupu štipali za obraze, slušajući Širakovo izlaganje i istovremeno proveravajući oko sebe da nisu kojim slučajem promašili manifestaciju i umesto u švajcarskom Davosu sada sede među levičarima takođe svetskog, ali socijalnog foruma koji se istovremeno kao antipod održavao u brazilskom gradu Porto Alegreu.

Na kraju krajeva, veliki iz sveta ekonomije nisu došli u Davos da bi slušali novu verziju o uvođenju Tobin takse, paradnog primera levičarske ekonomije, ili šta to novo ima da kaže Ričard Gir o budizmu, ili da vide pevača američke grupe U2 i glumice Šeron Stoun i Anđelinu Džoli. Godišnja članarina u WEF-u košta "strategijske partnere", kakvi su, na primer, Audi i Hewlett Packard 500.000 švajcarskih franaka. Malo manje plaćaju oni koji su se specijalizovali samo za forum u Davosu, 250.000. Sve ostale kompanije plaćaju članarinu od 30.000 plus ulaznice za WEF (ako su uopšte pozvane) po ceni od 14.000 švajcarskih franaka.

"Mitingu moćnika koji je u međuvremenu postao toliko moćan preti opasnost da se uguši u sopstvenom uspehu", komentariše nemački časopis "Virtšaftsvohe" ovogodišnji Svetski ekonomski forum. Za osnivača foruma Klausa Švaba i ove godine "buessniss as usuall", kako je i planirano, bez obzira što je sve pomalo ličilo na inscenirane holivudske dobrotvorne manifestacije. Od 1971. godine u Davosu se održava Svetski ekonomski forum. Sve do početka devedesetih su se u švajcarskom gradu poznatom po skijaškim terenima i sanatorijima za opravak od tuberkoloze iz romana Tomasa Mana, u opuštenoj atmosferi, između ručka i večere i bez kravata, sretali vlasnici najvećih kompanija i političari iz celog sveta.

PARE I ZDRAVljE: Niti je koga interesovalo niti je ko tačno znao šta se to dogovara u obično zavejanom i od sveta odsečenom Davosu, sve dok neki od istorijskih susreta nisu procurili u javnost – Nelson Mandela se 1992. godine sastao sa predsednikom aparthejd režima Frederikom de Klerkom, nekoliko godine pre toga bivši nemački kancelar Helmut Kol sa predsednikom saveta ministara DDR Hansom Modrovom, Jaser Arafat sa Šimonom Peresom. Kada su, krajem devedesetih, antiglobalistički protesti uzeli maha, Klaus Švab je došao na ideju da neke od "revolucionara" pozove na dijalog, kako bi se na Svetskom ekonomskom forumu raspravljalo i o problemima koje donosi globalizacija. Od tada se forum, koji je dobio i svog zvaničnog pratioca i protivnika u Svetskom socijalnom forumu u Porto Alegreu, sve više udaljava od prvobitnih ideja čiji je cilj bio sačuvati i opravdati kapitalizam. Sama po sebi, činjenica da se takva jedna institucija razvodnila u šou-biznisu i masovnom elitizmu manje je zabrinjavajuća od činjenice što se time relativizuje značaj ideja onih koji su se prošle nedelje našli u Porto Alegreu, gradu koji već svi zovu "Vudstok za siromašne". Ili, kako babe kažu, važno je zdravlje, a biće valjda i para.

Grafologija

Ključna tema samita u Davosu bila je borba protiv siromaštva, a tokom debata značajnu ulogu su uzele zvezde iz šou-biznisa, kao i Bil Gejts, vlasnik kompanije Majkrosoft. Značajna tema ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma bila je i problem globalnog zagrevanja, uprkos tome što je Davos bio okovan snegom i ledom, a temperatura se spustila na oko 20oC ispod nule. Manifestaciju je formalno otvorio britanski premijer Toni Bler, koji je ukazao da je potrebna aktivnija borba protiv globalnog otopljavanja i smanjenje emisije ugljen-dioksida u atmosferu. Pored drugih neugodnih stvari, britanskog premijera je iz Londona na samit ispratio i članak o ubrzavanju procesa globalnog zagrevanja, objavljen u poslednjem broju prestižnog naučnog časopisa "Nature". U najvećoj računarskoj simulaciji klime, u kojoj je učestvovalo 90.000 korisnika interneta, na Univerzitetu Oksford realizovan je do sada najtačniji model klimatskog sistema Zemlje. Na osnovu ovog modela pokazano je da će u slučaju dvostrukog uvećanja količine ugljen-dioksida u atmosferi globalna temperatura porasti u intervalu od 1,9 oC do 11,5oC. Ovakav rezulat je znatno neodređeniji od zvaničnih predviđanja rasta između dva i pet stepeni Celzijusa koja je do sada davao IPCC. To govori da se klima na planeti u budućnosti može teže predvideti nego što se mislilo, ako uskoro ne počne da se dramatično smanjuje emisija ugljen-dioksida. Nije poznato da li je Toni Bler zaista i pročitao naučni članak sa lošim vestima o velikoj neodređenosti porasta temperature, ali je, kao i mnogi drugi učesnici samita, pokazao veliku zabrinutost za neizvesnost u kojoj se nalazi naša planeta. Uostalom, moćnici su se u Davosu, bar po viđenju antiglobalista, oduvek i okupljali kako bi zauzdali svaku moguću neizvesnost. Nažalost, pažnju medija u Davosu mnogo više je zaokupilo ono što je Toni Bler ostavio za sobom nego ono što je poneo na samit. Posle konferencije za novinare na njegovom mestu su pronađene zaboravljene beleške i žvrljotine koje je pravio tokom samita, a britanski mediji su angažovali grafologe i psihologe da ih proanaliziraju. Tek pošto su se pojavili naslovi da je britanski premijer "nestabilna ličnost" koja se "teško koncentriše", ispostavilo se da beleške uopšte ne pripadaju premijeru, već da su zaostale iza Bila Gejtsa.

Slobodan Bubnjević