Za "Vreme" iz Skoplja

"Glavni krivac što se nismo učlanili u NATO ima svoje ime i zove se Grčka. Nedvosmisleno, to je zemlja koja u poslednje dve decenije svim snagama koči naš razvoj i napredak, ulaže ogromne resurse u to, troši ogroman politički kredit i sporno pitanje s nama koristi, pre svega, za unutrašnje političke ciljeve i za populističku propagandu. Sve sa jedinstvenim ciljem da se promene ime naše države, ime našeg naroda, ime našeg jezika i naš identitet", izjavio je u nedelju makedonski premijer Nikola Gruevski u najžešćem kritičkom nastupu protiv politike međunarodne zajednice prema Makedoniji u protekloj deceniji.

Uz naznaku da je dužan da "svom narodu saopšti istinu", Gruevski je potencirao da je Makedonija dovedena u situaciju da joj "nepravda bude normalna stvar, a nepoštovanje međunarodnog prava od strane moćnijeg nešto što se naziva političkom realnošću". Makedonski premijer je direktno optužio NATO zbog "krajnje neprincipijelnog i nekorektnog ponašanja prema zemlji koju zbog članstva maltretiraju godinama, a uvek je pozivaju kada im treba". Bilo kao logistička baza za vreme intervencije na Srbiju 1999, bilo u Avganistanu ili u Iraku "kada im treba naša vojska, naše prisustvo, naša zastava, naša odlučnost".

ŠAMAR IZ ČIKAGA: U deklaraciji šefova država i vlada sa samita u Čikagu neumoljivo stoji da prevazilaženje spora sa Grčkom oko ustavnog imena Makedonije ostaje uslov za njeno priključenje NATO-u. Iako se ističe doprinos Makedonije u operacijama Alijanse i pozdravljaju njeni reformski napori, ponavlja se stav iz Bukurešta 2008, kada je posle grčkog veta izabrana formulacija da će poziv Makedoniji za članstvo biti uručen "čim se postigne uzajamno prihvatljivo rešenje spora oko imena u okviru UN".

Ovakav očekivani rasplet čikaškog samita izazvao je likovanje u grčkim medijima koji su za trenutak zaboravili katastrofalnu situaciju u kojoj im se nalazi zemlja. Pod naslovima poput "Novi šamar Skoplju", "Prvo rešenje o imenu, a onda NATO" u Grčkoj primećuju da nisu uspela zalaganja za promenu odluke iz Bukurešta, kao ni pokušaji turske diplomatije i njenog šefa Ahmeta Davutoglua, da se u ime Makedonije izlobira da u zaključke sa samita uđe presuda Suda u Hagu koji je konstatovao da Grčka krši Privremeni sporazuma iz 1995.

DONKIHOTOVSKI OBRAČUN: Pošto je pored grčke blokade, šestogodišnjom politikom aktuelne vlasti VMRO-DPMNE, zasnovanom na samoizolaciji i neprihvatanju evropskih vrednosti, sama sebe izbacila iz društva prvo baltičkih država, pa onda i Hrvatske i Albanije, Makedonija danas sedi na rezervnoj klupi NATO-a sa Gruzijom, Bosnom i Kosovom. Čini se da je vlada u Skoplju konačno rešila da iz osnova menja spoljnopolitičku strategiju. Nekadašnja "uspešna priča sa Balkana", kaskajući za državama koje su joj u pogledu evroatlantskih integracija godinama gledale u leđa, sada je počela da se distancira od NATO-a i poput svojevremeno Enver Hodžine Albanije okreće Kini.

U državi u kojoj je koliko juče postojao apsolutni konsenzus po pitanju evroatlantskih integrativnih procesa i u kojoj se i dalje NATO-skeptici u javnosti mogu prebrojati na prste (u pojedinim anketama podrška učlanjivanju u NATO i EU je dosezala i do 80 odsto ispitanika, a članstvo je u najširoj javnosti shvatano kao garancija nepromenljivosti granica, bezbednosti države i održavanja međuetničkog balansa), premijer Gruevski je preko noći krenuo u donkihotovski obračun sa "nemoralom međunarodne politike", sa "dvoličnošću i dvojnim standardima" pojedinih članica NATO-a, poput SAD, Nemačke i Francuske, koje su, prema njemu, prijatelji Makedonije, ali su zbog unutrašnjeg konsenzusa NATO-a, malo veći prijatelji Grčkoj.

U intervjuu koji je dao prvoga dana čikaškog samita, baš kada je u centru za obuku "Pepelište" na poligonu Krivolak počela najveća vojna vežba u istoriji Makedonije "Kooperativna duga strela/lanser 2012", na kojoj su učestvovali vojnici iz 15 armija članica NATO-a i Partnerstva za mir – (1697 vojnika makedonske armije, 166 vojnika NATO-a i 343 vojnika iz zemalja–partnera); kada je makedonski predsednik Đorđe Ivanov na marginama čikaškog samita zatražio od svog američkog kolege da iskoristi svoj uticaj u makedonsko-grčkom sporu i kada su bivši američki sekretari za odbranu Donald Ramsfeld i Vilijam Koen i savetnik Bila Klintona za odbranu, Sendi Berger, uputili pismo Baraku Obami u kome traže da se više ne odlaže poziv za prijem Makedonije u Alijansu, makedonski premijer decidirano izjavljuje da je "i sam Barak Obama duboko u sebi svestan nepravde koju Grčka nanosi Makedoniji…, ali u ovom trenutku ima razloge zbog kojih to ne može da kaže".

KINESKI RVAČI: Obrušivši se na pojedine članice NATO-a i na međunarodnu zajednicu, Gruevski ipak nije izložio nove smernice makedonske spoljne politike. Da li je samo "balkanski" čikao NATO (ili bolje rečeno, SAD) koliko da proveri da li bi nekako mogao da ubrza prijem Makedonije ili je krenuo u novu avanturu? Pojedini analitičari u Skoplju su njegov isuviše emocionalan nastup ocenili kao pokušaj da izbegne odgovornost zbog debakla u Čikagu ili kao prozirni manevar za "patriotsko" podizanje rejtinga pred eventualne prevremene izbore. Ali izjava zamenika ministra odbrane Emila Dimitrijeva Slobodnoj Evropi ipak pokazuje da je reč o smišljenoj strategiji. "U situaciji kada Makedonija nije članica NATO-a, mi moramo da investiramo u odbrambeni sektor, ali i da razmišljamo o alternativnim rešenjima za razvoj sopstvene bezbednosti", izjavio je Dimitrijev i kao jednu od alternativa naveo saradnju sa zemljama koje nisu u NATO paktu. "Primera radi, mi imamo blisku saradnju sa Kinom. Potencijal ove države je jasan, Kina ima tri miliona aktivnog personala u oružanim snagama. Kineski instruktori u raznim veštinama, rvanju, karateu, obučavaju naše specijalne jedinice", rekao je Dimitrijev.

Ignorisanje presude Međunarodnog suda u Hagu na Samitu u Čikagu je samo dolilo ulje na vatru. Oglasili su se dežurni medijski zagovornici "plana B" u makedonskoj spoljnoj politici, koji forsiraju politiku "utuk na utuk" prema Grčkoj i NATO-u i približavanje "novim svetskim centrima moći". I dok su politički oponenti aktuelne vlasti, čini se i predugo, uglavnom podsmešljivo komentarisali medijske "megafone" vladajuće VMRO-DPMNE, premijer Gruevski je na čelu vladine delegacije otišao u Kinu na drugi sastanak sa kineskim premijerom u samo nekoliko nedelja, tj. treći u poslednje dve godine. Po povratku je dao intervju koji je izazvao političi zemljotres.

ŽESTOKE REAKCIJE: Državni vrh je poslednjih godina u brojnim diplomatskim kontaktima redovno isticao da je Makedonija peta država po broju vojnika u odnosu na broj stanovnika, u takozvanim mirovnim misijama NATO-a u Avganistanu, Bosni i ranije u Iraku, da je od balkanskog "bureta baruta" postala "izvoznik stabilnosti" i da su predstavnici SAD redovno potencirali taj makedonski vojni doprinos u operacijama pod njihovom kontrolom. Ostaje da se vidi koliki su uticaj na emocionalni nastup Gruevskog pun patriotskog naboja imala obećanja iz Pekinga, Šangaja i Hongkonga o budućim kineskim investicijama u Makedoniji, a koliki razočaranje zbog ispitivanja javnog mnjenja u kojima se razlika između VMRO-DPMNE i opozicionog SDSM Branka Crvenkovskog svela na samo 3,5 procenta.

Posle spornog intervjua sledila je bura žestokih reakcija. Opoziciona Demokratska partija Albanaca zahteva raspuštanje parlamenta i vanredne izbore i traži izjašnjavanje etničkih Albanaca u vlasti: da li vladajući DUI "ostaje s Gruevskim ili će biti na strani albanskog naroda"? Poslanici najveće makedonske opozicione partije SDSM su u otvorenom pismu Gruevskom negodovali zbog njegove frustracije i agresivnosti i optužili ga da su evroatlantske integracije države svedene na njegove lične emocije, kao i da odnosi sa EU i NATO-om ne smeju da budu "predmet njegovog ličnog tumačenja i nagona". Socijaldemokrate prozivaju premijera zbog napada na strateške partnere smatrajući da nema pravo "da u ime dva miliona građana kvari odnose sa međunarodnom zajednicom". Optužujući ga da manipuliše osećanjima građana Makedonije, opozicioni poslanici smatraju da je Gruevski "spreman da žrtvuje nacionalne interese za politički teatar za unutrašnju upotrebu".

Gruevski odgovara da će Makedonija i dalje ostati posvećena realizaciji strateškog opredeljenja za članstvo u Alijansi, ali i da se stvari moraju nazvati pravim imenom. "Produžićemo da se odgovorno ponašamo, nešto što nas karakteriše sve ove godine otkad nam je nametnut besmisleni spor. I dalje ćemo se osećati Makedoncima, a ubeđen sam da ćemo jednog dana uspeti da realizujemo naš cilj, članstvo u NATO-u i EU i izgradnju snažne, moderne i prosperitetne Makedonije."

Ipak, i koalicioni partner Gruevskog, albanska Demokratska unija za integraciju, izašla je sa stavom da se ne sme dozvoliti "da nas emocije i razočaranja defokusiraju od realizacije strateških nacionalnih i državnih ciljeva". Nazivajući premijera samo "predsednikom VMRO-DPMNE", DUI ne prihvata njegove ocene da međunarodna zajednica, odnosno NATO i EU imaju dvojne standarde prema Makedoniji, i tvrde da je "put ka EU i NATO-u bez alternative i jednosmeran". A to ponovo otvara pitanje u kom pravcu se kreće Makedonija i da li su Makedonci i Albanci na istom koloseku.