Da li će svet nakon prošlonedeljne Hamasove vojne pobede u Gazi početi da govori o dve Palestine umesto dosadašnje – jedne? Prošlonedeljni sukobi, pobeda Hamasa u Gazi i formiranje nove palestinske vlade na Zapadnoj obali idu u prilog takvoj oceni. Palestinci sada imaju dve vlade na dve odvojene teritorije koje, iako udaljene samo četrdesetak kilometara, sada izgledaju kao da su na suprotnim stranama sveta. Toliko udaljene da su pojedini komentatori počeli da se pitaju da li su Fatah i Hamas prešli tačku sa koje nema povratka, odnosno da li će za neko naredno stvaranje zajedničke uprave na celokupnoj palestinskoj teritoriji biti dovoljni politički dogovori ili – ponovna primena sile.

Sve u svemu, takav razvoj događaja doveo je do kraja pokušaje da se zavađene palestinske frakcije slože oko podele vlasti i vizije eventualne buduće države, za koju su se pokazali nedovoljno sposobnim da je formiraju. Istovremeno, Bliski istok ulazi u novu i neizvesniju fazu, gde su mogući različiti scenariji.

Nakon Hamasove pobede na palestinskim parlamentarnim izborima 2006. godine, čarke i povremeni oružani obračuni sa pripadnicima rivalskog Fataha postali su sve učestaliji. Uprkos stalnim pokušajima dogovora i sklapanja primirja sve češće se govorilo o mogućnosti izbijanja građanskog rata. Pokušaj formiranja vlade nacionalnog jedinstva pre tri meseca na kraju se završio krvavim obračunom u Gazi. Nakon što je Hamas proglasio pobedu, palestinski predsednik Mahmud Abas raspustio je vladu nacionalnog jedinstva u kojoj je premijer bio lider Hamasa Ismail Hanije i proglasio vanredno stanje u zemlji. Hamas je takvu odluku ocenio kao protivustavnu, uz saopštenje da ona "u praksi nema stvarnog uticaja". "Ova vlada nije nacionalna zato što ignoriše palestinski nacionalni konsenzus", izjavio je portparol Hamasa Sami Abu Zuhri, ocenjujući Abasov potez.

POBEDA: Iako je pobeda Hamasa možda za nekog bila iznenađenje, u okolnostima u kojima je do nje došlo, bila je potpuno logična. Iako su snage Fataha u Gazi bile brojčano nadmoćne, one su sve vreme sukoba bile loše organizovane i demoralisane. Jedan Fatahov borac izjavio je da su oni odlučili da se predaju "zato što nisu osetili da su njihovi komandanti i lideri uz njih". Mohamed Dalan, koji upravlja svim bezbednosnim snagama i popularni je Fatahov lider, nalazio se u to vreme na lečenju u Egiptu. Nakon šestodnevne bitke u kojoj je poginulo 110 osoba, Hamas je uspeo da zauzme sve glavne objekte i puteve i proglasi pobedu. U borbama nisu bili pošteđeni ni civili, tako da su neki stradali samo zato što su rođaci nekog od političkih lidera. Dvojica radnika UN-a poginula su u razmeni vatre. Nakon proglašenja pobede Hamasovi borci upadali su u kuće, stanove i kancelarije Fatahovih pristalica i lidera, maltretirali njihove rođake i prijatelje, pisali preteće poruke. Nije pošteđena ni nekadašnja rezidencija Jasera Arafata u Gazi. Pristalice Fataha ubrzo su napustile Gazu i prešle na Zapadnu obalu, gde Fatah ima jači uticaj. Slično se dogodilo i Hamasovim liderima na Zapadnoj obali. I oni su brzo napustili svoje domove i pobegli, ili u Gazu ili negde u inostranstvo.

Po završetku sukoba u Gazi, na tom području zavladao je napeti mir, dok na Zapadnoj obali još ima sporadičnih obračuna. Obe strane kao da su se odlučile da se što bolje konsoliduju u iščekivanju narednih događaja. Fatahu je obećana pomoć iz inostranstva, i u novcu i u oružju, i podrška u nekom narednom pokušaju da povrati Gazu. To će, po opštoj oceni, biti veoma teško.

BEZ HARIZMATSKOG VOĐE: Pretpostavke za ono što se sada zbiva u Palestini stvorene su mnogo ranije, još u vreme vladavine Jasera Arafata. Njegova politika podsticanja međusobnih suparništava i ohrabrivanje anarhije i korupcije unutar Fataha načinili su njegov Fatah bespomoćnim da se suoči sa problemima kojih je u Palestini na pretek i da Palestincima ponudi viziju mirnije i srećnije budućnosti. Nakon Arafatove smrti krajem 2004. Palestinci su ostali bez harizmatskog vođe koji je svojom ličnošću otelotvorivao i nacionalno jedinstvo. Ubrzo su i linije podele u zemlji počele da izbijaju na videlo, počev od sukoba generacija unutar samog Fataha do ideoloških sukoba sa rivalskim Hamasom i klanovskih podela u zemlji. U takvoj situaciji, Mahmud Abas postao je predsednik Palestine, početkom 2005. godine. Kao pripadnik starije garniture Fataha, saborac Jasera Arafata još od početka njegove borbe za "palestinsku stvar", Abas je proveo čitav život u Arafatovoj senci. Veći deo života proveo je van Palestine, i kada je na kraju došao na njeno čelo, niti je bio dovoljno poznat niti je raspolagao dovoljnim autoritetom da stekne apsolutnu podršku palestinske "ulice". U odnosu na Arafata, Abas se pokazao manje sposobnim da se nosi sa podelama i trvenjima unutar Fataha. Međusobno optuživanje i klevetanje, raširena korupcija i odsustvo reda i zakona na palestinskim teritorijama samo su dodatno ružili sliku o Fatahu. Podrška iz inostranstva, koju uživa palestinski predsednik, zbog spremnosti da radi na postizanju mirovnog rešenja sa Izraelom, malo mu koristi u njegovoj sopstvenoj zemlji.

Najveći Abasov uspeh do sada bio je izraelsko povlačenje iz pojasa Gaze, polovinom 2005. Pre samo dve godine izgledalo je da je palestinski predsednik na pravom putu. Poverenje u Fatah počelo je da raste, a podrška nasilju i oružanoj borbi protiv Izraela (što zagovara Hamas) da opada. Ohrabreni rastućim optimizmom koji je vladao u to vreme, Fatah i Abas očekivali su parlamentarne izbore 2006 godine. Bilo je neophodno steći legitimitet i opšti konsenzus za nastavak pregovora sa Izraelom, ponovo uspostaviti vladavinu institucija koje su se raspadale i obezbediti red i mir u zemlji. Fatah je očekivao sigurnu pobedu.

Donekle idilična slika koju je Abas uspeo da stvori nosila je u sebi i začetak Fatahovog poraza. U odsustvu izraelske pretnje, Palestinci su se okrenuli sebi i svojim problemima. Na videlo su počeli da izbijaju ekonomske teškoće, rašireno siromaštvo i nezaposlenost i korupcionaški skandali. Uprkos velikom pritisku javnosti da se uspostavi red u zemlji i započne borba protiv korupcije, Abas nije uspeo da preduzme značajniju inicijativu u bilo kom pravcu, što je potvrdilo sliku o Fatahu kao nesposobnom i korumpiranom. Na tu kartu zaigrao je Hamas – i pobedio. Ni izborni poraz i gubljenje političkog autoriteta nisu trgnuli Fatahove lidere. Oslonjeni na podršku iz inostranstva, oni nisu uspeli da promene sliku o sebi. Poraz u Gazi stoga je logična posledica njihovih poteza.

Za razliku od Fataha, Hamas se pokazao mnogo organizovanijim, odlučnijim i ideološki čvršćim. Borba protiv korupcije, stvaranje reda i poretka na palestinskim teritorijama i organizovanje države na načelima islama vrlo brzo su se Palestincima učinili prihvatljivijim od Fatahove gotovo anahrone priče o socijalnoj pravdi i poslu za sve. U Gazi, jednom od najgušće naseljenih i istovremeno jednom od najsiromašnijih područja na svetu, Hamas uživa i najveću podršku.

Suočeni sa mogućnošću nastanka nove radikalne islamske države na Bliskom istoku, arapske vlade, kao i bliskoistočni kvartet – SAD, EU, UN i Rusija, pružile su punu podršku vladi koju je formirao Mahmud Abas. Ukinut je ekonomski embargo na Zapadnoj obali i ubrzo će nove donacije ponovo početi da dolaze u Palestinu. Govori se i o mogućem slanju "plavih šlemova" na granicu Gaze i Egipta, ali je ta mogućnost još uvek malo verovatna. I Izrael je najavio podršku Abasu i odmrzavanje palestinskog novca koji se nalazi u Izraelu. Cilj je da se pruži podrška umerenoj palestinskoj opciji i pokaže da je umerenost za Palestince izvesniji put od radikalizma. To može stvoriti sliku o dve Palestine – jednoj koja radi za mir u regionu i koja može postati bogata i prosperitetna, i drugoj, radikalnoj, izolovanoj i siromašnoj.

NOV ODNOS SNAGA: Uprkos najavama da se nasilje može proširiti i na Zapadnu obalu, gde je Fatahova vlast još uvek jaka, nekoliko dana posle Hamasovog preuzimanja Gaze nije bilo nasilja velikih razmera, ukoliko se izuzme stalno čarkanje sa Hamasovim liderima koji još nisu uspeli da se sklone. Malo je verovatno da će Fatah promeniti bilo šta u svom sistemu vladavine. Za novog premijera Mahmud Abas imenovao je Salama Fajada, ekonomistu koji poput njega uživa veći ugled u inostranstvu nego kod kuće. Izuzev jednog ministra, nova vlada je u potpunosti tehnička i želi da sprovede reforme, ali, čini se, nije sposobna da ponovo ujedini zavađene palestinske frakcije ili da uzvrati Hamasu.

I izraelska vlada i Mahmud Abas najavili su da nastavljaju put prema miru i konačnom rešenju palestinskog problema. Ipak, sa Hamasovim osvajanjem Gaze čini se da je došao kraj ciklusu koji je pokrenut Sporazumom iz Osla sa početka devedesetih godina prošlog veka.

Hamasovo osvajanje Gaze može znatno da promeni ukupnu sliku regiona. Izrael na svojoj granici ima novu teritoriju kojom upravljaju radikalni islamisti, koji zagovaraju njegovo potpuno uništenje, što ga čini mnogo manje sigurnim. Sve arapske države na čijim teritorijama deluju ogranci Muslimanske braće – poput Egipta, Jordana, Libana… – mogu se osetiti ugroženim, jer je Hamas jedan od njih. Uostalom, to je jedan od osnovnih razloga njihovog pružanja podrške Abasu. Hamasova pobeda može povećati uticaj Sirije i Irana, glavnih sponzora Hamasa u regionu, što uz radikalni Hezbolah u Libanu doprinosi daljoj radikalizaciji Bliskog istoka.