Jedna ekonomska era se završava, a deluje da će sledeća biti opterećena rizicima stagnacije i divergencije, što će reći – razilaženja, neslaganja, suprotnosti. Izgleda da će naredne dve godine biti obeležene sledećim nevoljama:

1. Kriza troškova života;

2. Prirodne katastrofe i ekstremni vremenski događaji;

3. Geoekonomska konfrontacija;

4. Neuspeh u ublažavanju klimatskih promena;

5. Erozija društvene kohezije i društvena polarizacija;

6. Veliki incidenti i štete po životnu sredinu;

7. Neuspeh adaptacije na klimatske promene;

8. Široko rasprostranjen sajber kriminal i sajber nesigurnost;

9. Krize prirodnih resursa;

10. Prinudne migracije velikih razmera

O tome govori za skup u Davosu sprovedeno istraživanje o globalnim rizicima u 2023. (World Economic Forum – Global Risks reception Survey 2022–2023), u kome je od 12.000 poslovnih lidera u 121 privredi sveta i od 1.200 stručnjaka zatraženo da sa liste od 35 rizika, problema ili potencijalnih “vrućih tačaka” izaberu pet koji će najverovatnije predstavljati najveću pretnju njihovoj zemlji u naredne dve godine i u narednih deset godina.

KRIZA TROŠKOVA ŽIVOTA

U odgovorima ispitanika najčešće se pominje kriza troškova života, koja se nadovezuje na krizu snabdevanja energijom, rastuću inflaciju i krizu snabdevanja hranom, koja može da se pretvori u širu humanitarnu krizu u naredne dve godine u zemljama zavisnim od uvoza.

Rizici od pada su veliki, a još jedan globalni šok mogao bi dovesti do dubljeg i dužeg ekonomskog poremećaja. Stagflacija ostaje ozbiljan rizik za mnoge ekonomije. Trenutne krize, kao što su rat u Ukrajini i dugotrajni uticaji pandemije kovida 19, i dalje utiču na kontinuiranu zategnutost na glavnim tržištima rada, energije i hrane.

Rani dokazi ukazuju na to da će stanje nakon pandemije kovida 19 uticati na kvalitet života i profesionalni status pojedinaca, doprinoseći odsustvu sa posla i prevremenom penzionisanju, strožim tržištima rada, padu ekonomske produktivnosti, pogoršanju kvaliteta života, smanjenju zarada i učinka, i većoj potrošnji na medicinsku negu. Pandemija je takođe preusmerila resurse sa drugih bolesti kao što su skrining za rak i tuberkuloza. Stope vakcinacije protiv dečje paralize pale su na najniži nivo u poslednjih 14 godina, što je možda dovelo do povratka divljeg soja u Afriku 2021. godine.

Na zdravlje će uticati i potencijalni stresovi izazvani klimatskim promenama – u rasponu od zagađenja vazduha, toplotnih stresova, do povećanja bolesti koje se prenose vodom usled poplava ili zbog poremećenog pristupa čistoj vodi.

Tokom narednih 10 godina, manje zemalja nego što je to sada slučaj imaće fiskalni prostor za ulaganja u budući rast, zelene tehnologije, obrazovanje, negu i zdravstvene sisteme. Posledica će biti sporo propadanje javne infrastrukture i usluga, čiji će akumulirani uticaji biti veoma korozivni.

GEOPOLITIKA DUGOVA

Bruto državni dug je u ekonomijama u razvoju dostigao 112 odsto BDP-a, u poređenju sa otprilike 65 odsto BDP-a u 2022. Neke zemlje u razvoju već osećaju uticaje pooštravanja monetarne politike i pogoršanja ekonomskih uslova. Na primer, Zambija nastoji da završi restrukturiranje 15 milijardi dolara spoljnog duga početkom ove godine.

Za sada, odnos neplaćenog duga u odnosu na ukupni globalni javni dug ostaje nizak prema istorijskim standardima i daleko niži od vrhova ostvarenih 1980-ih. Međutim, uprkos rekordnom hitnom kreditiranju MMF-a i izdvajanju 650 milijardi dolara u specijalna prava vučenja, više od 54 zemlje trenutno imaju potrebu za otpisom dugova, što predstavlja manje od tri odsto globalne ekonomije. U ovim zemljama živi 18 odsto svetske populacije, a više od 50 odsto ekstremno siromašnih ljudi u svetu.

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorava da bi pogrešna kalibracija fiskalne i monetarne politike mogla dodatno pogoršati stanje i na neočekivanim tržištima. Povećani rizici od difolta postoje u Argentini, Egiptu, Gani, Keniji, Tunisu, Pakistanu i Turskoj. I sistemski važnije ekonomije u razvoju – poput Meksika, Južne Afrike i Poljske – mogle bi se suočiti sa problemom u narednim godinama povećavajući rizik od finansijske zaraze.

Kriza u Ujedinjenom Kraljevstvu u septembru prošle godine primer je potencijalne nestabilnosti koja bi mogla da nastane. Očekuje se da će tamo kamata koja se plaća na javni dug zemlje dostići 120,4 milijarde funti za finansijsku godinu koja se završava martom 2023, u odnosu na 69,9 milijardi funti, što je apsolutni dosadašnji rekord.

EROZIJA DRUŠTVENE KOHEZIJE

Anketa odslikava sve veću frustraciju građana zbog sve veće nejednakosti u zavisnosti od starosti, dohotka, etničke pripadnosti i rase, obrazovanja, demografskih karakteristika i političke pripadnosti.

Erozija društvene kohezije i društvena polarizacija rangirana je kao peti najozbiljniji globalni rizik sa kojim se ispitanici suočavaju, zbog jaza vrednosti, erozije institucija i vladavine prava, unutrašnjih građanskih nemira i vojnih udara, dužničke krize, nestabilnost države, troškova života i inflacije, produženog ekonomskog pada, zbog klimatskih migracija ili zbog regionalne ili globalne nestabilnosti.

To predstavlja egzistencijalni izazov za političke sisteme širom sveta, zbog čega u pojedinim zemljama u razvoju, sudeći po indicijama iz pomenute ankete, neće biti obuzdani društveni nemiri i politička nestabilnost.

Kolaps države na prvo mesto liste rizika stavljaju ispitanici u Peruu, Južnoj Africi kao i u BiH, Bocvani, na drugo u Kongu, Salvadoru, Tunisu; na treće u Hondurasu, Kirgistanu, Šri Lanki, Venecueli; na četvrto u Argentini, Kolumbiji, Gvatemali, Meksiku, Sijera Leoneu, a na peto u Bugarskoj, Čileu, Ekvadoru, Paragvaju i Pakistanu.

Društvena polarizacija predstavlja egzistencijalni izazov i za autokratske i za demokratske sisteme jer se ekonomske i društvene podele pretvaraju u političke. Od januara do oktobra zabeleženo je više protesta nego cele 2021. Polarizacija oko pitanja kao što su imigracija, rod, reproduktivna prava, etnička pripadnost, religija, klima, secesija i anarhizam karakteriše nedavne izbore, referendume i proteste širom sveta – od Sjedinjenih Američkih Država i Kine do Islamske Republike Iran.

U istraživanju percepcije rizika rađenom za Davos inače se kaže da postoje naznake da sve veća polarizacija doprinosi opadanju demokratija i pratećem porastu hibridnih režima, pri čemu se, prema definiciji u pomenutom izveštaju, udeo svetske populacije koja živi u “autokratizirajućim” zemljama povećao sa pet odsto u 2011. na 36 odsto u 2021.

Samo 13 odsto svetskog stanovništva trenutno živi pod liberalnom demokratijom, u poređenju sa 44 odsto koji žive pod izbornom autokratijom.

Dijagnoza je zanimljiva, s obzirom da je kontroverza liberalizam-autoritarnost ideološki okvir rata na istoku i zategnutosti na Pacifiku.

GEOEKONOMSKA KONFRONTACIJA

Geoekonomska konfrontacija – uključujući sankcije, trgovinske ratove i investicioni skrining – pominje se u top pet pretnji u naredne dve godine u 42 zemlje u kojima je sprovedeno istraživanje. To se doživljava kao najveći rizik u mnogim zemljama istočne i jugoistočne Azije, između ostalih. Geoekonomska konfrontacija je na prvom mestu liste zabrinutosti u Srbiji, na Tajvanu, u Japanu; na drugom u Rumuniji, Sloveniji, Kataru; na trećem u SAD, Švajcarskoj, Zimbabveu, na petom u Švedskoj, Tajlandu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i u Venecueli…

U analizi se konstatuje da ekonomski rat postaje norma u sve većim sukobima između globalnih sila i da će se ekonomske politike u defanzivi koristiti za izgradnju samodovoljnosti potpomognutu državnom pomoći, i za osiguranje vlastitog suvereniteta, ali će ih suparničke sile takođe sve više koristiti ofanzivno, kako bi ograničile uspon drugih.

Te politike državne intervencije su u početku bile određene tenzijama između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, ali su ih na sličan način usvojile druge zemlje. Sukob u Ukrajini izazvao je uvođenje sankcija, nacionalizaciju ključnih igrača i vladino prisvajanje imovine.

A onda su počele da se primenjuju i među saveznicima. Na primer, Švajcarska prvi put razmatra uvođenje opšteg međusektorskog režima skrininga direktnih stranih investicija. U izveštaju o percepciji rizika se podseća da je EU izrazila zabrinutost zbog američkog Zakona o smanjenju inflacije, koji uključuje značajne poreske kredite i subvencije za lokalne zelene tehnologije.

O odnosima Evropljana sa SAD nakon izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba Kinezi su od 23. novembra do 22. decembra 2022. godine sproveli sopstveno sociološko istraživanje u 13 zemalja u Evropi (Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Italija, Španija, Poljska, Švedska, Belgija, Švajcarska, Grčka, Mađarska, Srbija, Litvanija i Turska).

Podaci iz 7.536 uzoraka, koje objavljuje Istraživački centar kineske platforme na engleskom jeziku Global tajms pokazuju da 39 odsto anketiranih Evropljana smatra kako SAD “dominiraju” bilateralnim odnosima sa njihovim zemljama. Da njihove zemlje imaju “ravnopravno partnerstvo” sa SAD smatra samo 23 odsto, samo 12 odsto Evropljana veruje da njihove zemlje imaju punu nezavisnost i autonomiju. Da bi odnosi njihove zemlje sa SAD trebalo da budu nezavisniji u budućim bilateralnim vezama sa SAD smatra 31 odsto ispitanika u Francuskoj, 37 odsto u Grčkoj i 34 odsto u Turskoj. Među 14 zemalja obuhvaćenih istraživanjem, proameričko raspoloženje dominira u Poljskoj (60 odsto ispitanika je zadovoljno bilateralnim odnosima sa SAD, a 56 odsto njih smatra da bi njihova zemlja trebalo da ima bliže veze sa SAD u budućnosti).

Trećina (32 odsto) smatra da u odnosima Evrope i SAD dominiraju SAD, a manje od 10 odsto veruje da Evropa u potpunosti dominira ili ima punu nezavisnost i samostalnost u odnosu na SAD.

Trećina (32 odsto) evropskih ispitanika nije zadovoljna odnosima između svojih zemalja i SAD, a nešto manje (29 odsto) je zadovoljno. S jedne strane, kažu da SAD maltretiraju evropske zemlje i da se često mešaju u evropske poslove, a i da koriste ukrajinsku krizu kao priliku da potkopaju evropsku ekonomiju; ali, s druge strane, Evropljani smatraju da su njihove zemlje suviše slabe ili premale da bi izdržale ogromne krize i geopolitički sukob pa moraju da se oslone na spoljnu silu ili supersilu sa sličnom ideologijom i vrednostima.

MILITARIZACIJA

U analizi percepcije rizika se predviđa da će geopolitička fragmentacija podstaći geoekonomski rat i povećati rizik sukoba u više domena. Ispitanici (ipak samo) predviđaju da će i u kratkom roku – a i u narednih 10 godina – međudržavne konfrontacije i dalje biti uglavnom ekonomske prirode. Međudržavni sukob i upotreba oružja za masovno uništenje tokom 10-godišnjeg vremenskog okvira rangirani su niže nego geoekonomske konfrontacije ili, na primer, rizici povezani s dezinformacijama.

Tokom 15 godina pre 2022. godine, militarizacija je smanjivana u svim regionima, odnosno u skoro 70 odsto zemalja obuhvaćenih Globalnim indeksom mira 2022. Čak i između 2021. i 2022. godine, zaliha nuklearnog i teškog naoružanja, vojni rashodi, uvoz oružja i stopa osoblja oružanih snaga su smanjivani.

Međutim, danas globalna vojna potrošnja kao proporcija BDP-a raste, vođena pretežno većom potrošnjom Sjedinjenih Američkih Država, Islamske Republike Iran, Rusije, Indije, Kine i Saudijske Arabije. Japan je u maju prošle godine objavio predlog da udvostruči svoj budžet za odbranu na 105 milijardi dolara (dva odsto njegovog BDP-a), a Katar je povećao potrošnju za 434 odsto od 2010. kao odgovor na blokade. Članice NATO-a su nakon izbijanja rata u Ukrajini brzo obećale da će ispuniti ili premašiti cilj od dva odsto BDP-a, što bi, ako ga ispune sve članice, predstavljalo realno povećanje ukupnog vojnog budžeta za sedam odsto.

Tehnologije u nastajanju će sve više biti podložne državnim ograničenjima na prekogranične tokove talenata, IP podataka i osnovnih tehnologija (kao što je oprema za ekstremnu ultraljubičastu litografiju) i resursa (kao što su kritični metali i minerali). Nove tehnologije će promeniti prirodu pretnje nacionalnoj i međunarodnoj bezbednosti, uz porast sukoba u više domena koji zamagljuju definiciju konvencionalnog ratovanja. “Buduća bojna polja” i metode konfrontacije se šire obuhvatajući kopno, more, vazduh, sajber-prostor i svemir.

Kako i ekonomije u razvoju nastoje da poboljšaju svoju bezbednost u novoj vojnoj arhitekturi, biće uvučene dublje u širu ekonomsku i vojnu ekspanziju većih sila. Globalni jug će biti pogođen jer, na primer, širenje tehnologija dvostruke namene može biti ograničeno ili podložno visokim naknadama.

MEĐUDRŽAVNI SUKOBI

“Međudržavni sukob” je rangiran kao najveći rizik u 28 anketiranih zemalja. Na prvo mesto ga stavljaju ispitanici u Jermeniji; pri samom vrhu (na drugo mesto) u Ukrajini, Gruziji, Litvaniji, Indoneziji, Italiji; treće u Estoniji, Nemačkoj, Izraelu, Turskoj, nešto niže (četvrto) u Bugarskoj, Finskoj, Kazahstanu, peto u Grčkoj, Kongu…

Norveška NVO Međunarodni komitet spasa kaže da je 2022. bilo oko 54 sukoba, da je 100 miliona ljudi u bekstvu od sukoba ili katastrofe, a humanitarna pomoć će 2023. biti potrebna za 340 miliona ljudi.

U 20 zemalja u kojima je najveći rizik od velike nove ili znatno pogoršane humanitarne situacije 2023. godine, u začaranom krugu ekonomska previranja ubrzana klimatskim promenama dovode do sukoba, a sukobi dodatno pogoršavaju efekte klimatskih promena i ekonomskog haosa. U njima živi 13 odsto globalne populacije, ali pokrivaju preko 90 odsto globalnih humanitarnih potreba.

ZAČARANI KRUG NEPOVERENJA

U izveštaju o percepciji rizika govorilo se o začaranom i eskalirajućem krugu nepoverenja. Dalji pritisak će se vršiti i na multilateralne mehanizme upravljanja koji deluju kao sredstva za ublažavanje ovih rizika, potencijalno odražavajući politizaciju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) tokom pandemije kovid 19 i skoro paralizu sprovođenja trgovine u vezi sa spornijim pitanjima od strane Svetske trgovinske organizacije (STO) poslednjih godina.

Smanjenje geopolitičke saradnje će u talasima uticati na globalni pejzaž međusobno povezanih ekoloških, geopolitičkih i socioekonomskih rizika. Istovremeni šokovi, duboko povezani rizici i erozija otpornosti dovode do “polikriza” – u kojima različite krize međusobno deluju tako da njihov ukupan uticaj daleko prevazilazi zbir svih njih pojedinačno.

“Trenutna visoka inflacija, nizak rast, visok dug i visoka fragmentacija umanjuju podsticaje za investicije potrebne za povratak na rast i podizanje životnog standarda za najugroženije u svetu…”, ocenjuje Sadija Zahidi, generalni direktor Svetskog ekonomskog foruma, koji u Davosu na svojoj 59. sesiji pod protivrečnim nazivom “Saradnja u fragmentiranom svetu” okuplja mnogo biznismena i političara nedoraslih izazovima vremena koji su dovde doveli.