Iako će u naredna dva i po meseca mnoge teme biti prisutne u predizbornoj kampanji, od penzija i poreskih olakšica za najsiromašnije kategorije građana (aduti "narodnjaka") do zapošljavanja i reforme zakona o abortusu (aduti socijalista), nema sumnje da će se dve rivalske partije, vladajuća PSOE i opoziciona Narodna partija (PP) najviše sporiti oko takozvane anti-terorističke politike. Pojačana aktivnost ETA koja je kulminirala ubistvom dvojice mladih španskih policajaca u francuskom delu Baskije početkom decembra, zaoštrila je ionako vruću temu. Narodna partija kritikuje vladu da je bila isuviše popustljiva prema ETA sa kojom je čak i pregovarala, nudeći razne ustupke u zamenu za trajno odbacivanje oružja. Vlada se od ovakvih napada brani tvrdnjama da u kontaktima sa ETA nikada nije prešla granicu zakona ili obećavala ustupke koji bi bili protiv državnih interesa. Politika dijaloga koju je zagovarao premijer Hose Luis Sapatero nije, međutim, dovela do trajnog mira. Naprotiv, stanje je posle perioda primirja koje je ETA sama proglasila i sama prekršila posle četrnaest meseci pogoršano. Od 30. decembra 2005. kada je ETA podmetnula bombu u parkingu novog terminala madridskog aeorodroma Barahas, kada su smrtno stradala dvojica Ekvadorijanaca, policija je zadala 17 većih udaraca baskijskim teroristima uhapsivši 188 pripadnika organizacije ili simpatizera iz okruženja. U španskim zatvorima nalazi se 456 "etara". Velika većina uhapšena je u Španiji, ali je bilo hapšenja i u Francuskoj, Meksiku, Kanadi i drugim zemljama. Britanske vlasti upravo su odobrile izručenje troje osumnjičenih pripadnika ETA. Oko 100 terorista nalazi se na poternici i veruje se da su van granica Španije. Oko 50 se nalazi u Francuskoj, tridesetak u Meksiku, u Venecueli desetak, a ostatak u Urugvaju, Čileu ili na Zelenortskim Ostrvima.

FRANCUSKA VEZA: ETA je u istom periodu posle prekida primirja odgovorila sa sedam atentata u kojima su smrtno stradale četiri osobe. Dvojica nenaoružanih policajaca ubijeni su u Francuskoj dok su pratili osumnjičene pripadnike ETA. Bio je to prvi atentat na tlu Francuske od 1976. U velikoj poteri po drumovima Francuske uhvaćena su dvojica od tri atentatora. Premijer Sapatero i predsednik Francuske Nikola Sarkozi najavili su formiranje "stalnog zajedničkog tima za borbu protiv ETA".

Krajem novembra bilo je otkriveno interno uputstvo članovima ETA o obaveznim merama bezbednosti jer je, kako je navedeno u priručniku, došlo do "nedopustivog opuštanja". Kao prvi cilj navodi se "izbegavanje hapšenja", sa podrobnim uputstvima kako umaći vlastima. No, posle atentata u Francuskoj situacija je maksimalno zaoštrena. ETA je 15. decembra izdala saopštenje u kome kaže da će nastaviti atentate protiv "policijskih i represivnih snaga španske države bilo gde", što znači i u Francuskoj. Saopštenje je sasvim suprotno od onoga iz decembra 2001. godine kada se ETA gotovo izvinjavala francuskim vlastima zbog "slučajnog i neželjenog incidenta", kada je u jednoj pucnjavi teže ranjen jedan francuski agent.

Tema ETA prisutna je i na unutrašnjem, čisto političkom planu. Vlada Hosea Luisa Sapatera namerava da zabrani prisustvo na izborima Baskijske nacionalne akcije (ANV), partije koja uporno izbegava da osudi terorizam kao što je ranije činila zabranjena Batasuna. Vlada smatra da ima dovoljno dokaza za povezanost ETA i ANV-a i namerava da zatraži od pravosudnih organa da zabrane partiju koja je na poslednjim lokalnim izborima osvojila 337 poslaničkih mesta Baskije i oko 100 Navare. Međutim, prethodna odluka o stavljanju Batasune van zakona dobila je ovih dana zaokret. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, kome se Batasuna obratila posle zabrane, dozvolio je otvaranje postupka za utvrđivanje zakonitosti te odluke bazirajući se na članovima 10 i 11 Konvencije (pravo na slobodu izražavanja i pravo na slobodu udruživanja). Odluka o otvaranju procesa ne znači automatsko priznavanje Batasune, ali otvara niz pitanja i sigurno otežava sličan postupak u pogledu ANV-a koji je odmah prešao u ofanzivu i za zatvorenike ETA zatražio "politički status". Vlada je odluku iz Strazbura primila mirno, uz komentar da je u ovoj fazi "bila očekivana", ali je uverena da će joj sud u Strazburu na kraju, kada "prouči slučaj do detalja", dati za pravo. Odluka Suda ne očekuje se pre kraja naredne godine, tako da ona neće imati uticaja na izbore 9. marta.

Zabunu je uneo i novi predsednik Baskijske nacionalne partije (PNV), najjače političke partije u Baskiji, Injigo Urkulju, koji je najavio da će u predizborne konsultacije da uključi i Batasunu. Urkulju je svoju odluku obrazložio "etičkim principima".

Tema ETA u Baskiji i narastajući separtizam u Kataloniji najveći su problemi zemlje koja u celini velikim koracima grabi napred. Upravo je objavljen podatak da je Španija prvi put u istoriji po dohotku po glavi stanovnika prešla Italiju i sada je 8. među zemljama Evropske unije, dok je po BDP-u po glavi stanovnika iznad evropskog proseka. Vlada je ovu činjenicu ocenila kao "istorijsku" i sigurno će je, kao veoma jak argument, koristiti u kampanji.