Irska – Ateizam u školama
Evolucijom na Bibliju
Lekcije o ateizmu, humanizmu i agnosticizmu od sledećeg septembra će se naći u irskim osnovnim školama. Mnogi smatraju da je to jedna od najznačajnijih promena od osnivanja države
Skoro dvesta godina u Irskoj katolička crkva ima skoro potpunu kontrolu nad obrazovnim sistemom. Tek tokom protekle decenije dominacija crkve u irskom društvu je malo oslabila. Tako je nevladina organizacija "Edukujmo zajedno" 2000. godine počela da osniva alternativne osnovne škole koje su izvan uticaja crkve. Sada rukovodi sa 68 takvih obrazovnih ustanova. U saradnji sa udruženjem "Ateisti Irske" pokrenula je inicijativu da se u njima od sledeće godine uvedu predmeti ateizam, agnosticizam i humanizam.
Od 3200 državnih škola u Irskoj, u čak 93 odsto katolička crkva određuje nastavni program. U okviru ateističkog pilot-projekta od sledećeg septembra će i u katoličkim školama postojati mogućnost da roditelji upišu decu na ove predmete. U đačkim torbama naći će se i knjiga evolutivnog biologa Ričarda Dokinsa Magija stvarnosti, koja je namenjena najmlađoj čitalačkoj publici.
S VEROM U NEVERU: Kako za "Gardijan" navodi Majkl Nadžent, predsednik udruženja "Ateisti Irske", izborni kurs sastojaće se od deset časova u trajanju od 30 do 40 minuta, koji će moći da pohađaju svi đaci stariji od četiri godine. Učenici će i dalje učiti o šest najrasprostranjenijih religija, ali će, između ostalog, učiti i o uverenju da ne postoji bog ili bogovi, kao i da moralne vrednosti zavise od ljudske prirode i iskustva. Ovaj pilot-projekat trajaće osam nedelja i biće "u objektivnom, kritičkom i pluralističkom maniru".
Na pitanje da li je ateizam ubeđenje ili takođe vrsta vere, Majkl Nadžent kaže: "Ja sam ubeđen da bog ne postoji. Postoji razlika između ubeđenja i vere. Do ubeđenja dolazite na osnovu dokaza. Vera je nešto što smatrate istinom, iako nemate dokaza za to."
Nadžent smatra da su ovakve promene neophodne, jer irski školski sistem već dugo ide naruku religijskoj indoktrinaciji. Na časovima veronauke deca ne uče o različitim religijama i njihovom poreklu, već se razvija vera u boga. Sada bi mladi Irci trebalo da dobiju alternativu.
Katolička crkva praktično ima monopol nad irskim obrazovnim sistemom, "poslednju reč" u svakoj školi ima lokalni katolički sveštenik, iako poreski obveznici finansiraju sve škole.
Nadžent objašnjava da je javno mnjenje počelo dramatično da se menja pre pet godina, kada je njegovo udruženje postojalo samo kao internet forum. U narednim godinama o ateizmu se sve više govorilo naglas, različitosti u društvu su rasle, a čini se da promena koja se nazirala pre pet godina, danas i te kako postoji.
"Irski poreski obveznici plaćaju crkvi da indoktrinira decu. U katoličkim školama ovo učenje je predstavljeno kao formiranje vere, a mi to ne želimo", kaže Nadžent. On je bio osnivač "Novog konsenzusa", mirovne grupe koja je protestovala protiv Irske republikanske armije (IRA) i paravojnih formacija tokom verskih sukoba između katolika i protestanata u Severnoj Irskoj. "Ateisti Irske" su za njega prirodni sled njegovog angažovanja, jer je, kako kaže, video put od religioznog identiteta do ubijanja.
Crkva u Irskoj pokušava da predstavi ateizam kao nešto nemoralno i odgovorno za sve katastrofe na ovoj planeti. Za sada će oko 16.000 dece pohađati ateističke kurseve. Organizacija "Edukujmo zajedno" nada se da će se potom ateistički pogled na svet širiti na igralištima ili fudbalskim treninzima.
PREUZIMANJE KORMILA: Otkrića o zlostavljanju dece unutar katoličke crkve, kao i pokušaji da se sve zataška, dovela su u pitanje moralni monopol crkve u irskom društvu i poljuljali poverenje mnogih.
Irski ministar obrazovanja Ruairi Kvin prošle godine otkrio je plan da se na stotine škola otrgne od kontrole crkve. Na početku svog mandata dao je obećanje da će uvesti "najradikalnije promene u sistemu nižeg obrazovanja", što znači da bi izabrani predstavnici naroda, a ne crkva, trebalo da donose odluke o školskim programima. Međutim, njegove reforme još nisu zaista počele, pa bi lanac alternativnih škola, kako piše "Gardijan", mogao da bude značajan pomak.
"Ovo je odgovor na rastuće razlike unutar irske populacije i davanje izbora roditeljima i deci", rekao je Kvin za "Fajnenšel tajms".
Da su promene u obrazovnom sistemu neophodne, pokazuje i popis stanovništva iz 2011. godine. Broj ateista porastao je za 44 odsto u odnosu na 2006, a broj muslimana porastao je za 51 odsto. Strani državljani sada čine oko 17 odsto stanovništva. Popis je pokazao da je irsko društvo postalo manje katolički nastrojeno, tj. više sekularno, a Kvin, koji je i sam odgajan kao katolik, ali se tokom života opredelio za ateizam, verovao je da to mora da se odrazi i na obrazovni sistem.
Takođe, i UN i Savet Evrope kritikovali su dominaciju katoličke crkve u obrazovnom sistemu Irske. Kao deo Evropske unije, Irska je morala da se trgne, a ovo je, prema Kvinu, najvažnija promena otkako je osnovana nezavisna država 1920. godine.
"Mislim da će sve ovo pomoći da se svest o različitim religijama i ateizmu integriše u društvenu svest zajednice. Sudeći prema najavama inicijatora ove ideje, kursevi će biti o ateizmu, a neće učiti decu ateizmu. Smatram da je ministar Kvin doneo dobru odluku kada je podržao ovu ideju", kaže za "Vreme" Ketrin Okli, majka dva petogodišnja dečaka iz Dablina. Ona nije odgajana tipično irski. Njena majka je humanista, išla je u katoličku osnovnu školu, a potom u alternativnu srednju školu, gde je mogla da se ispiše sa veronauke da je to htela. Ketrin Okli bi, u skladu sa svojim iskustvom, volela da ovi kursevi budu pristupačni i u katoličkim školama.
"Mislim da je dobro da ako deca već uče o svim religijama, imaju mogućnost da uče i o ateizmu. Ne znam da li je zaista neophodno, volela bih da se više vremena i energije usmeri i ka osnovnim predmetima – matematici, geografiji, jezicima i istoriji, nauci. U svakom slučaju, ako ovo navede više ljudi da imaju humanistički pogled na svet, to svakako ne može da škodi", smatra Okli.
Mlađa populacija u Irskoj mahom podržava ovu promenu. Ovo je možda naznaka da će ateizam dobiti na većem značaju među budućim intelektualcima nove generacije. Jedno je sigurno, Irska se menja većom brzinom nego što su mnogi mogli da pretpostave.