Za "Vreme" iz Skoplja

Sa zakašnjenjem od petnaesetak godina Makedonija živi već viđeni balkanski film. Najveća opoziciona partija SDSM predvodi proteste opozicije ujedinjene u Savezu za budućnost, organizuje "građanske skupštine" pod otvorenim nebom, marševe i blokadu ulica većih gradova, nalik "otporaškim" akcijama u Srbiji devedesetih godina. Najavljuje se bojkot lokalnih izbora u martu. Opozicija tvrdi da Makedoniji posle "crnog ponedeljka", 24 decembra, kada je obezbeđenje silom izbacilo iz Sobranja opozicione poslanike i novinare, preti gašenje demokratije i da parlament od demonstrativnog izlaska opozicije funkcioniše samo na papiru. SDSM zahteva formiranje "tehničke, ekspertske, ili kakve bilo druge vlade" koja bi imala mandat da organizuje izbore, jer aktuelna Vlada VMRO-DPMNE i albanske Demokratske unije za integraciju "nema kredibilitet da garantuje slobodne, fer i demokratske izbore".

Vlast pak tvrdi da opozicija namerno izaziva haos u zemlji da bi se produžila politička karijera njenih čelnika, pre svega Branka Crvenkovskog, i da na ulicama nisu "obični građani". Preko strogo kontrolisanih medija vlast poručuje da iza zahteva opozicije za štednju i za drastično rezanje budžeta kako bi se izbeglo permanentno zaduživanje države, ne stoje penzioneri kojima su povećane penzije, ni studenti koji su dobili mogućnost jeftinijeg školovanja, ili korisnici socijalne pomoći, zemljoradnici kojima su obećane subvencije, kao ni građani koji su dobili mogućnost legalizacije svojih bespravno izgrađenih objekata. Ipak, i pored svakodnevne medijske ofanzive i skupe kampanje o uspesima vlade, makedonska javnost još nije dobila odgovor na pitanje zašto nisu prihvaćeni zahtevi opozicije za smanjenje neproduktivnih troškova u budžetu za oko 204 miliona evra. Od 1200 amandmana na budžet prihvaćeno je samo 44, čime su planirani troškovi smanjeni za tri miliona evra.

Dok vlada optužuje opoziciju da bi prolongiranje budžeta zbog opstrukcije parlamenta usporilo reforme, deo stručne javnosti tvrdi da te optužbe nisu utemeljene i da je i zakonski predviđena mogućnost da se budžet ne donese na vreme. Ne obazirući se na proteste opozicije i malobrojnih nezavisnih intelektualaca, vladajuća VMRO-DPMNE je jurišnički krenula da sprovodi svoju politiku, uz prećutnu saglasnost koalicionog albanskog partnera DUI, koji se u makedonsko-makedonskim sukobima uglavnom drži po strani i čeka da premijeru Nikoli Gruevskom ispostavi račun kada na to dođe red.

CRNI PONEDELJAK: "Crnog ponedeljka" su ispred Sobranja policijski kordoni razdvajali opozicione demonstrante koje je predvodio Branko Crvenkovski, od kontrademonstranata iz redova primalaca socijalne pomoći, zaposlenih u administraciji i korisnika zemljoradničkih subvencija, koje je na ulice izvela vlada Nikole Gruevskog. Njih su zdušno podržavali provladini mediji koji su danima širili tenziju i paniku.

Za to vreme je makedonski parlament usvojio osporavani budžet za 2013. sa 65 od 120 glasova. Pre glasanja obezbeđenje parlamenta je iz sale silom izbacilo sve opozicione poslanike koji su prethodno zaposeli govornicu i sto predsednika parlamenta, pokušavajući da spreče održavanje sednice. Tvrdili su da vlast prilikom donošenja budžeta krši pravilnik o radu parlamenta, da se budžet donosi bez zaključaka nadležnih skupštinskih komisija i bez rasprave o 1200 amandmana koje je podnela opozicija.

Da se bruka fizičkog obračunavanja sa opozicionim poslanicima – dve poslanice su završile u bolnici – ne bi širila u javnosti, iz parlamenta su silom izbačeni i svi novinari. Fotografije i video-snimci dosad neviđenog su ipak objavljeni u retkim nezavisnim medijima i na društvenim mrežama.

NIKO NIJE ODGOVORAN: Obračun sa opozicijom i medijima je bio tempiran u vreme božićnih praznika, kada su predstavnici međunarodne zajednice uglavnom napustili Skoplje. Evropska unija i američka ambasada pozvale su na uzdržanost i vlast i opoziciju, koje su se međusobno optuživale za pokušaj državnog udara.

Premijer Gruevski izjavio je da se radi o "neprijatnostima sa novinarima koje nisu u njegovoj nadležnosti", čime je prebacio odgovornost na predsednika skupštine Trajka Veljanovskog. On je rekao da je sve urađeno zarad "dobrobiti naroda i države" i odgovornost za izbacivanje novinara iz Sobranja prebacio na službu obezbeđenja. Kasnije je njegov kabinet ipak saopštio da je obezbeđenje dobilo naređenje da izbaci poslanike i novinare. Veljanovskog su akreditovani novinari na prvoj sledećoj sednici izviždali i demonstrativno napustili galeriju Sobranja.

Unutrašnja kontrola MUP-a odbacila je protest udruženja novinara, tvrdeći da je obezbeđenje reagovalo u skladu s propisima. Iako je Helsinški komitet saopštio da se ovim "zastrašujućim presedanom ruši ustavni poredak", a Udruženje novinara, koje je prekinulo pregovore sa vladom o regulisanju rada medija, najavilo i krivične prijave, najveći deo elektronskih medija nije emitovao ni snimke novinara ni snimke skupštinskog TV kanala i bezbednosnih kamera.

POLICIJSKA DRŽAVA: Branko Crvenkovski je posle incidenta izjavio da je Makedonija "postala partijsko-policijska država", da je s jedne strane diktatorski režim, a sa druge strane narod, i da je "Makedonija dobila svog Slobodana Miloševića". On optužuje vlast da je huškala narod na međusobni obračun i poručio Gruevskom da će "dobiti svoj 5. oktobar". Crvenkovski je svojim simpatizerima poručio: "Ovo je naša zemlja. Mi smo je gradili i stvarali, i opet ćemo je osloboditi. Idemo do kraja."

Deo stručnjaka smatra da nametnuti budžet neće moći da se realizuje, da će biti osporen na sudu i da će kao odraz totalitarne politike uticati na strane investitore, jer se nametanje budžeta povezuje sa državama u kojima nema demokratije. S druge strane, stotine miliona evra siromašnih makedonskih građana do sada je potrošeno na kontroverzni projekat "Skoplje 2014", koji je podelio domaću javnost i izazvao lavinu podsmešljivih komentara u svetskim medijima. Ako su reakcije iz Grčke bile očekivane zbog naivnog pokušaja "ugrađivanja" nove samosvesti o antičkom poreklu etničkih Makedonaca, članci u zapadnim novinama ismevali su "barok" – kičeraj i spomenike kojima su, poput muzeja apsurda, preplavljene ulice makedonske prestonice.

Iako su se glomazne vladine delegacije na tzv. "roud šou" – putovanjima u Indiju, Maleziju, Katar, Singapur, SAD, Japan – iz petnih žila trudile da privuku strane ulagače, Narodna banka Makedonije je saopštila da su strane investicije u prvih devet meseci 2012. iznosile samo 44 miliona evra. Bivši guverner NBM Petar Gošev i akademik Abdulmenaf Bedžeti su krajem prošle godine u javnim nastupima tvrdili da je Makedonija u opasnoj zoni, jer je ukupni javni dug dosegao 45-46 odsto BDP-a, a ovih dana je objavljeno i da je spoljni dug Makedonije, zaključno sa oktobrom 2012, iznosio 5,7 milijardi evra.

Paralelno sa ovakvim mračnim statističkim podacima, provladini mediji su preplavljeni tekstovima o sporu sa Grčkom oko ustavnog imena Makedonije, ali i o daljem preuređivanju Skoplja novim "atrakcijama". I pored suprotstavljanja autora originalnog i nagrađenog projekta za objekat u kome se nalazi makedonska vlada, vlast istrajava u ideji da i ovo zdanje dobije "neoklasicističku" fasadu, pa je objavljen novi tender za građevinske radove i osvetljavanje objekta. Počelo je i postavljanje splavova-galija na Vardaru, a označen je početak izgradnje akva-parka, koji bi trebalo da bude otvoren ovog leta i koji će, prema početnim proračunima, građane koštati oko 4,2 miliona evra. Makedonski mediji su tim povodom objavili da je premijeru Gruevskom, pošto je na svom profilu na Fejsbuku obelodanio početak radova na akva-parku, anonimni građanin postavio pitanje: "A gde ćete da stavite Diznilend?"