Kada je Samjuel Beket 1969. dobio Nobelovu nagradu za književnost, njegova žena je ovu vest opisala kao "čistu katastrofu". Za razliku od njega, Harold Pinter se ovoj vesti istinski obradovao, ali i iznenadio:

"Kad pogledam ko je sve dobio Nobelovu nagradu, mislim da sam u jako dobrom društvu. Nisam ni sanjao da se to meni može desiti – zapravo, jutros kada sam otvorio ‘Gardijan’ prelistao sam novine da vidim da li je možda Orhan Pamuk dobio ovu nagradu. On je sjajan pisac."

Harold Pinter je u Evropi više cenjen nego u samoj Engleskoj. Neverovatan je jaz između razumevanja, ali i pohvala koje Pinter dobija u rodnoj Engleskoj, i statusa koji zauzima na međunarodnoj sceni. Kako to on sam kaže, njegovi komadi se ne dopadaju mnogo ovdašnjoj publici. Pinter čak priznaje: "Osećam ovde, na Ostrvu, da me okružuje izvesna praznina, pa i tišina." Međutim, gotovo da nema svetski relevantne pozorišne scene na kojoj se ne igraju Pinterovi komadi poput Povratka kući, Rođendana, Starih vremena, Ničije zemlje…

Nedavno je Pinter bio u Dablinu, u Irskoj: veče posvećeno ovom dramskom piscu završilo se oduševljenim aplauzom, dupke puna sala Teatra Gejt bila je na nogama. Mnogi britanski hroničari kulturne scene pitaju se zašto se slična slika nikad nije videla u Engleskoj. Možda odgovor treba tražiti u uverenju ovdašnjeg javnog mnjenja da pisci i umetnici uopšte ne treba da se mešaju u politiku. Mnogima se ne dopada što Pinter uporno javno komentariše zbivanja na svetskoj političkoj sceni: kritikovao je sve i svašta, od nekih poteza izraelske vlade do američke spoljne politike u celini: "Mi sve znamo o kršenju ljudskih prava u bivšem istočnom bloku, a o kršenju ljudskih prava u SAD gotovo da ne znamo ništa, o tome se ni ne govori…"

Suština Pinterovog političkog angažmana jeste u tome da ga on ne razdvaja od svog života i svog rada. I u svojim prvim komadima on je analizirao represiju u seksu, u porodici, u braku. Njegovi kasniji komadi bave se ličnim posledicama koje pojedinci imaju zbog svojih političkih stavova.

Pinter je uvek govorio da on ne deli lično i političko. Izgleda da je Nobelov komitet razumeo suštinu Pinterovog života i rada. U obrazloženju nagrade Komitet između ostalog kaže da "Pinterov opus otkriva liticu i ambis svakodnevice i silom otvara zatvorena vrata odaja opresije". Kod Pintera nema naivnog i beznačajnog dijaloga: to je uvek borba za moć koja se vodi na ivici ambisa. Pinterovi kasniji komadi otkrivaju "nesigurnost, paničan strah i hipokriziju koji se kriju iza maske političkog autoriteta", kako to kaže kiritičar "Gardijana" Majkl Bilington.

Šta je to Pinter govorio što se nije dopalo ovdašnjem establišmentu?

"Ako bombardujete Irak, sasvim je izvesno da nećete ubiti Sadama Huseina. Ubićete, kako to već biva, hiljade nevinih ljudi. Ne razumem uopšte kako Toni Bler može moralno da reši ovu činjenicu."

Pinter je javno govorio i protiv suđenja Slobodanu Miloševiću u Hagu. Zapravo, on smatra da pred istim sudom moraju da se nađu i Klinton i Bler. Pisac kaže da ga na ovakav zaključak navode hiljade nevinih žrtava ovog rata. On navodi svedočenje jednog britanskog vojnika koji je pričao da je svojim očima video kako je poginula jedna devojčica za vreme rata na Kosovu: parče granate joj je jednostavno odseklo glavu. "Smrt te devojčice i odsečena glava tog deteta tim svetskim zvaničnicima ništa ne znači. Eto, zbog toga smatram da Klinton i Bler treba da budu optuženi za ratne zločine", objašnjava Pinter.

Za Pintera je i teroristički napad 11. septembra na Njujork i Vašington "dramatičan čin odmazde za američko ‘gušenje’ celog sveta".

Dodeljivanje Nobelove nagrade Haroldu Pinteru u Britaniji dočekano je medijskom tišinom koja govori. Za većinu Britanaca Harold Pinter jeste poznati pisac sumornih komada, ali je on pre svega "gnevni starac" koji stalno šalje neke političke poruke, gunđa i protestuje, brani ljudska prava znanih i neznanih…

Kritičar Dejvid Har kaže da je ovim svojim stavom Harold Pinter provetrio zagušljivi tavan konvencionalne britanske literature. Po njemu, Pinter je pisac čiji će se komadi igrati na pozornicama širom sveta i za pedeset i za sto godina. Po Haru, on je svoju slavu iskoristio za opšte dobro svih ljudi.

Har smatra da je u celoj ovoj pinterovskoj drami možda najtužnije što se u veliki demokratski pokret protiv ratnog pohoda na Irak uključilo malo poznatih ličnosti koje bi jasno artikulisale duboko osećanje nezadovoljstva ogromnog broja Britanaca zbog ovog "izuzetno opasnog i nečasnog rata". Harold Pinter je tu ostao usamljeni borac.

Šta za Pintera znači Nobelova nagrada? Novac (oko milion evra) svakako je dobrodošao, ali nikako nije najvažniji. Za Pintera je to sjajna prilika da sa međunarodne pozornice još jednom povede kampanju protiv kršenja ljudskih prava. U trenutku kada 75-godišnji pisac vodi tešku bitku protiv raka, ova prestižna nagrada pomogla mu je, kako sam kaže, da dobije novu energiju.