Kandidat Demokratske partije za predsednika SAD Džozef Bajden saopštio je da će kandidatkinja za potpredsednicu SAD na njegovom izbornom listiću 3. novembra 2020. godine biti Kamala Haris (55). Ona je američka senatorka iz Kalifornije, bila je i konkurent Bajdenu za predsedničku nominaciju, ali se iz unutarstranačkih izbora demokrata povukla decembra 2019. i potom zvanično podržala Bajdena početkom marta 2020. godine.

Bajden je dugo vagao i više puta probijao rokove koje je sam postavljao za saopštavanje imena potpredsedničke kandidatkinje. Očigledno je da je Bajden, koji je i sam bio potpredsednik SAD od 2009. do 2017. godine, bio veoma svestan kako ova odluka može uticati na ishod njegove trke sa aktuelnim predsednikom Donaldom Trampom za mesto u Beloj kući. Bez obzira na činjenicu što većina istraživanja javnog mnjenja u ovom trenutku daje osetnu prednost Bajdenu, jasno je da se u poslednjim mesecima kampanje mnoge stvari mogu promeniti. Imajući u vidu biografiju i politički profil Kamale Haris, deluje da je Bajden doneo sigurnu i pametnu odluku.

BRITKA KAMALA I "USPAVANI DŽO"

U pogledu javnog nastupa, Kamala Haris je sve ono što (više) nije "uspavani Džo", kako Bajdena sa podsmehom naziva Tramp. Veoma je energična i odlikuju je britkost reči i uma. Govorničke veštine razvijala je još tokom studija u debatnom timu Univerziteta Hauard (Howard University) u Vašingtonu. Ove veštine dodatno je usavršila za vreme višedecenijskog angažmana u tužilaštvu i pravobranilaštvu San Franciska, a potom od 2011. godine i kao ministarka pravde Kalifornije (State Attorney General – pozicija karakteristična za američki pravno-politički sistem, koja obuhvata elemente ministra pravde, glavnog tužioca i javnog pravobranioca). Oštrinu njenih reči dobro je osetio i sam Bajden, koga je Harisova prilično "izdriblala" u prvim debatama na unutarstranačkim izborima Demokratske partije sredinom protekle godine.

Njeno političko umeće i sposobnost pridobijanja birača najbolje potvrđuje činjenica da je uspešno pobeđivala na brojnim neposrednim izborima za funkcije u sistemu pravde u San Francisku i Kaliforniji od 2003. godine. Najveća izborna pobeda svakako je bio izbor za članicu Senata SAD 2016. godine, čime je postala tek druga Afroamerikanka do sada u Senatu, kao i prva osoba čije je poreklo delom iz Južne Azije (Indije), a koja je član Senata.

Činjenica da je 22 godine mlađa od Bajdena takođe je ohrabrujuća za kampanju demokrata, naročito imajući u vidu da je Bajden prilično pasivan i da kampanju vodi "na daljinu" iz svoje kuće u državi Delaver. Kamala Haris svojom agilnošću i oštrinom može dati novi momentum Bajdenovoj kampanji i kompenzovati njene mlake delove i nedostatke.

ADUT ZA ŽENE

Pored programskog zalaganja za osnaživanje žena i rodnu ravnopravnost, Kamala Haris je i ličnim primerom doprinosila pomeranju granica u participaciji žena u vlasti obavljanjem važnih funkcija – od tužilačke do senatorske. Do sada su samo dve žene bile kandidatkinje za potpredsednicu SAD – Džeraldin Feraro, koja se nalazila na listiću demokratskog kandidata Voltera Mondejla 1984. godine, i Sara Pejlin, koja je bila u tandemu sa predsedničkim kandidatom republikanaca Džonom Mekejnom 2008. godine. Nijedna nije bila izabrana za potpredsednicu, pa mnogi liberalno orijentisani građani SAD smatraju da je došao trenutak da konačno žena obavlja jednu od dve najvažnije funkcije u izvršnoj vlasti SAD.

Bajdenova odluka da odabere ženu za potpredsedničku kandidatkinju je, stoga, logičan potez kojim se dobijaju i osiguravaju važni glasovi žena, mladih i levo (progresivno) orijentisanih birača – upravo onih kategorija kod kojih Hilari Klinton nije uspela da obezbedi dovoljnu izlaznost i podršku i time osvoji predsednički mandat pre četiri godine. Zbog toga je Bajden još proletos najavio kako će sa njim na listiću biti potpredsednička kandidatkinja, a ne kandidat.

Odabir žene za potpredsednicu bio je važan za Bajdena i kako bi pokušao da skrene pažnju sa optužbi za seksualno uznemiravanje koje je više žena uputilo na njegov račun, a od kojih su najglasniji odjek dobile optužbe njegove bivše saradnice Tare Rid. Kamala Haris je inicijalno podržala žene koje su javno iznosile optužbe na Bajdenov račun, ali je kasnije, nakon što je okončala nadmetanje sa njim i zvanično ga podržala, ipak iskazala skepsu prema navodima Tare Rid. Činjenica da je prihvatila nominaciju na listiću sa Bajdenom poruka je za širu javnost da Kamala Haris definitivno smatra kako su optužbe na njegov račun neosnovane, što je važno za demokratske birače koji su skeptični prema Bajdenu iz ovog razloga.

Izborom Kamale Haris, kao glasne zagovornice iskorenjivanja i kažnjavanja svih praksi seksualnog uznemiravanja žena i kao žustre i temeljne debatnice, Bajden je dobio najboljeg advokata za ovaj slučaj u nastavku kampanje.

ADUT ZA TAMNOPUTE BIRAČE

Kamala Haris je prva Amerikanka tamne puti koja će biti kandidatkinja za potpredsednicu SAD. Njen otac, profesor emeritus ekonomskih nauka na prestižnom Univerzitetu Berkli, doselio se u SAD sa Jamajke, dok se majka, doktorka medicine i poznata istraživačica kancera, doselila u Ameriku sa juga Indije. Njeno južnoazijsko i karipsko-afričko poreklo veoma je važno za pridobijanje birača iz korpusa rasnih manjina u SAD.

Posle masovnih protesta nakon što je krajem maja u Mineapolisu beli policajac ubio Afroamerikanca Džordža Flojda, tema rasnih nejednakosti došla je na prvo mesto društveno-političke debate u SAD. Iako se Bajden sasvim solidno kotira među afroameričkim biračima, koji naročito cene što je bio drugi čovek SAD u vreme predsednika Baraka Obame, odabir belkinje za potpredsedničku kandidatkinju stvorio bi rizik da deo birača iz manjinskih zajednica doživi Bajdenovu podršku njihovoj borbi za jednakost kao neiskrenu i ciničnu. Odabir Kamale Haris tako predstavlja dodatni adut za Bajdenov "šareni" birački listić, nasuprot isključivo belom listiću Trampa i Pensa.

Zanimljivo je da je Kamala Haris tokom 2019. godine bila najoštriji kritičar istorijata Bajdenovog političkog delovanja u domenu rasnih odnosa. Prvu debatu demokratskih kandidata na unutarstranačkim izborima obeležila je upravo njena žestoka kritika na račun Bajdena zbog njegovih pohvala upućenih određenim segregacionistički orijentisanim senatorima sa kojima je ranije sarađivao, kao i zbog toga što se sedamdesetih godina prošlog veka u Senatu SAD glasno protivio planu da se učenici iz različitih kvartova autobusima dovoze u škole kako bi se izbegla segregacija i kako bi škole bile etnički i rasno heterogene. Sada će Kamala Haris i u ovim pitanjima biti najbolji Bajdenov advokat i neko ko će nastojati da uveri birače kako treba da mu oproste i neke greške iz prošlosti, kao što mu ih i ona oprašta, jer je njegov izbor danas dobar za Ameriku i jer će omogućiti važna poboljšanja i u pogledu ostvarivanja rasne jednakosti.

NI SUVIŠE LEVO, NI SUVIŠE DESNO

Činjenica je da je Kamala Haris percipirana kao osoba sa ne naročito jakom ideološkom pozicijom u mnogim važnim socio-ekonomskim pitanjima, već kao neko ko se često prilagođava vetrovima koji duvaju u bazi birača Demokratske partije. Iako politički stratezi smatraju da ju je nedovoljna koherentnost i konzistentnost u stavovima zapravo koštala mogućnosti da dobije predsedničku nominaciju, deluje da joj to može biti prednost kao kandidatkinji za potpredsednicu.

Sa jedne strane, Kamala Haris je dovoljno levo da neće potpuno antagonizovati progresivce i izrazite levičare u okviru Demokratske partije. Iako bi ova grupa birača zasigurno bila mnogo zadovoljnija odabirom Elizabet Voren ili Karen Bejs, svesni su da je Harisova u svom delovanju u Senatu bila prilično progresivna. Prema istraživanju specijalizovanog portala

govtrack.us, Kamala Haris je bila senatorka sa najliberalnijim (odnosno najviše levo orijentisanim) zakonodavnim delovanjem u 2019. godini – čak za nijansu više i od senatora Bernija Sandersa. Izjasnila se i kao neko ko podržava program Grin nju dil (Green New Deal), što je veoma značajno za osiguravanje podrške grupe birača koja klimatske promene i ugrožavanje ekosfere posmatra kao ključne pretnje.

Sa druge strane, Harisova u isto vreme nije ni previše levo. Tokom svoje kampanje protekle godine, ona je jasno odustala od predloga besplatnog zdravstvenog osiguranja za sve (Medicare for All) iako se zalagala za veoma sličan program reforme zdravstvene zaštite tako da ona bude pristupačna najvećem broju Amerikanaca. Time je napravila jasnu distinkciju u odnosu na agendu levog krila partije, sa demokratskim socijalistom Sandersom na čelu.

Takođe, poznata je i kao neko ko je tokom svoje karijere u sektoru pravde mnogo polagao na poštovanje reda i zakona. Dok je rukovodila tužilaštvima u San Francisku i Kaliforniji, bila je prilično odlučna i revnosna u procesuiranju svih, pa i manjih prestupnika, čak i onih osumnjičenih za posedovanje marihuane (za čiju se dekriminalizaciju kasnije zalagala). Ovakva odanost redu, zakonu i poretku može biti privlačan faktor za neopredeljene birače koji se nalaze u političkom centru, a kojima su ove vrednosti veoma važne. U tom pogledu, ona je zasigurno bolji izbor nego izrazito levo orijentisane kandidatkinje, koje bi Trampova kampanja nesumnjivo snažno karikirala kao sklone anarhiji i socijalizmu i time pokušavala da obeshrabri neopredeljene birače iz centra da podrže Bajdena.

KANDIDATKINJA SA ZAPADA

U još jednom aspektu je Kamala Haris prva u istoriji – ona je prva osoba koja je kandidat demokrata za jednu od dve najviše izvršne funkcije u SAD, a koja dolazi iz države zapadno od Teksasa. Obama jeste rođen na Havajima, ali je na izbore išao kao stanovnik Čikaga i aktivni političar partijske organizacije demokrata u državi Ilinois. Republikanci su imali čak tri predsednika iz Kalifornije – Herberta Huvera, Ričarda Niksona i Ronalda Regana, a demokrate sve do Kamale – nijednog kandidata ni za predsednika, ni za potpredsednika iz čitavog zapadnog dela SAD. Ova tvrdnja deluje začuđujuće, imajući u vidu da je Kalifornija jedan od najvećih rezervoara sigurnih elektorskih glasova za demokratske predsedničke kandidate od devedesetih godina 20. veka.

Ipak, upravo činjenica da je ova najmnogoljudnija država SAD izvesno "obojena u plavo" i dovodi do toga da demokrate pre biraju kandidate za predsednika ili potpredsednika iz drugih država, u kojima je nadmetanje sa republikancima neizvesnije. Jedna od kritika na odabir Harisove kao kandidatkinje ističe činjenicu kako bi bilo bolje da je odabrana kandidatkinja iz neke od "kolebljivih država", u kojima će nadmetanje sa Trampom biti neizvesno, kao što je guvernerka Mičigena Grečen Vitmer, čiji bi angažman u kampanji pomogao Bajdenu da zacementira vođstvo u kolebljivim državama "pojasa rđe" na srednjem Zapadu SAD.

Ipak, Bajden je očigledno bio spreman da na ovom polju napravi određeni rizik, nadajući se da će i sa zapadnjačkom kandidatkinjom uspeti da održi prednost u većini kolebljivih država, koju mu daju trenutna istraživanja javnog mnjenja.

VIŠE OD POTPREDSEDNICE

Iako deluje da je Bajden napravio dobar izbor, uticaj potpredsedničkog kandidata na izborima ne treba precenjivati. Londonski magazin "Ekonomist" ukazao je na nalaze opsežne studije efekata odabira potpredsedničkog kandidata na izbornu trku, koja konstatuje kako je uticaj ovog odabira na podršku građana predsedničkim kandidatima marginalan.

Svakako će i ovog puta ishod izbora najviše zavisiti od delovanja Bajdena i Trampa, ali i od toga koliko će se američka ekonomija brzo oporaviti (brz oporavak bio bi ključni Trampov adut za reizbor), te da li će Amerika uspeti da se "iščupa" iz ozbiljne zdravstvene krize vezane za pandemiju virusa korona. No, ovoga puta situacija je malo drugačija nego inače – zbog Bajdenovih godina i zdravstvenog stanja. Naime, u američkim medijima se uveliko "šuška" kako bi Bajden, ukoliko bi dobio četvorogodišnji mandat u Beloj kući, zbog svog ne baš sjajnog fizičkog i psihičkog zdravstvenog stanja mogao još tokom mandata da napusti predsedničku funkciju – čime bi Kamala Haris postala prva žena na čelu SAD. Dakle, ovde se ne glasa za osobu u senci, kao što je kod Trampa slučaj sa Majklom Pensom, već i za moguću "zamenu" na predsedničkom mestu. Zbog toga će angažman Kamale Haris u kampanji neminovno biti važniji i uticajniji na krajnji ishod izbora, nego što je to bio slučaj sa drugim kandidatima u poslednje tri decenije.