Ilegalni imigranti koji su u Sjedinjene Američke Države ušli pre 1. januara 2010. godine, odlukom predsednika Baraka Obame imaju mogućnost da ostvare "američki san". Ukaz koji je Obama doneo 21. novembra odnosi se, prema procenama, na bar četiri od ukupno jedanaest miliona ilegalnih imigranata u SAD.

Svestan da ovakva odluka ne bi imala nikakve šanse pred Kongresom u kome su Obamine demokrate nedavno izgubile većinu, američki predsednik odlučio se za donošenje ukaza koji jednom delu "ilegalaca" garantuje da neće biti deportovani. Ukaz koji predviđa drugačije uslove za deportaciju u suprotnosti je sa trenutno važećim imigracionim zakonima u SAD, ali ima veću pravnu snagu u odnosu na njih. Zakon predviđa da se svako ko uđe u Ameriku bez odgovarajućih dokumenata, vize i radne ili boravišne dozvole, samim činom ulaska na teritoriju zemlje smatra kriminalcem. Obamin ukaz, međutim, dekriminalizuje nekoliko kategorija ilegalnih imigranata.

RODITELJI AMERIČKE DECE: Prvi preduslov da se ilegalni imigranti spasu deportacije jeste da imaju decu koja su rođena na teritoriji SAD pre 21. novembra ove godine, kada je ukaz stupio na snagu, dakle, da su roditelji američkih državljana. Prema i do sada važećem zakonu, svako ko se rodi na teritoriji SAD automatski dobija američko državljanstvo. Osim toga, neophodno je i da na teritoriji SAD žive neprekidno najmanje od 1. januara 2010, te da su bili u SAD 20. novembra ove godine kada je ukaz donet. Osim toga, potrebno je još i da su voljni da plaćaju porez, kao i da nisu počinili nijedno ozbiljno krivično delo i ne predstavljaju pretnju za nacionalnu bezbednost.

Kada je reč o ilegalnim imigrantima koji nemaju decu-državljane SAD, Obaminim ukazom biće legalizovan boravak i onim "ilegalcima" koji su na američku teritoriju dospeli do 1. januara 2010. sa manje od šesnaest godina. Međutim, ukaz se ne odnosi na sve iz ove kategorije, već samo na one koji se trenutno školuju u SAD ili već imaju diplomu srednje škole ili koledža. Za one koji ne ispunjavaju nijedan od ova dva uslova, jedina šansa je da su ratni veterani, ili časno otpušteni pripadnici obalske straže ili oružanih snaga.

U redovnom obraćanju naciji, Obama je rekao da će njegov imigracioni plan "izvesti veći broj nedokumentovanih radnika iz senke kako bi mogli da se ponašaju po pravilima, plaćaju porez, prođu krivičnu istragu i stanu na pravu stranu zakona". Obama je izjavio da će, uzevši u obzir ovaj ukaz, svi resursi biti fokusirani "na prekršioce, a ne na porodice; na kriminalce, a ne na decu".

ODUŠEVLJENJE I PODELE: Prema prvim istraživanjima javnog mnjenja, američki glasači su oštro podeljeni kada je reč o Obaminom ukazu o imigracionoj politici. Jedno takvo istraživanje među prvima je obavio Univerzitet Kvinipek, na uzorku od 1623 registrovana glasača. Prema nalazima ovog istraživanja, 45 odsto glasača podržava predsednikov potez, dok je 48 odsto njih protiv. Istraživanje takođe pokazuje da je podrška koju imigranti uživaju u javnosti najniža otkako Kvinipek vrši ovakva istraživanja: svega 48 odsto ispitanih smatra da ilegalnim imigrantima treba da bude pružena šansa za ostanak u SAD uz mogućnost dobijanja državljanstva, za razliku od 57 odsto koliko je ovu mogućnost podržalo u sličnoj anketi u novembru 2013. Takođe, oko 35 odsto ispitanika smatra da ilegalni imigranti treba da budu smesta deportovani, što je porast u odnosu na 26 odsto onih koji su zauzimali ovakav stav pre samo godinu dana.

Sa druge strane, unutar latinoameričke zajednice u SAD, čak 90 odsto glasača izjavilo je da podržava ili snažno podržava Obamin ukaz, pokazalo je istraživanje koje su sprovele dve proimigracione reformske grupe. Dok se Obama obraćao naciji iz Bele kuće, imigranti su ispred nosili američke zastave i transparente sa natpisom na španskom jeziku: Gracias, presidente Obama (hvala, predsedniče Obama). Ovakav rezultat ne čudi, s obzirom na to da najviše imigranata u SAD potiče upravo iz Latinske Amerike. Čak 59 odsto njih dolazi iz Meksika, a zatim slede useljenici iz Salvadora, Gvatemale, Hondurasa, sa Filipina…

Osim u latinoameričkoj zajednici u SAD, Obamin ukaz naišao je na opšte oduševljenje na još jednom mestu. Silikonska dolina vrvi od inženjera i tehničara koji dolaze iz svih delova sveta. Zbog toga, IT industrija i korporacije iz ovog sektora već duže od decenije lobiraju za olakšavanje procedure za dobijanje radnih viza i liberalizaciju američke imigracione politike. Iako se Obamin ukaz ne odnosi direktno na ovu grupaciju i ne olakšava stvari za imigrante zaposlene u IT industriji, Silikonska dolina je, piše "Njujork tajms", oduševljena predsednikovom odlukom, jer im ona daje nadu da će i njihovi zahtevi jednog dana biti ispunjeni. Jedan od njihovih problema je taj što IT stručnjaci sa radnom vizom ne mogu lako da pređu iz jedne kompanije u drugu, jer im je, po važećim propisima, izdavanje radne dozvole vezano za kompaniju u kojoj se prvo zaposle po dolasku u SAD. Ipak, da bi ova procedura bila olakšana, neophodna je saglasnost Kongresa, a nje, kako se sada čini, neće uskoro biti.

IT stručnjaci iz Silikonske doline velike nade polažu u jednu od Obaminih inicijativa u vezi sa liberalizacijom imigracione politike. Ta inicijativa predviđa mogućnost uvođenja specijalne vize za osnivače kompanija na američkom tlu.

Ukaz Baraka Obame, zahvaljujući kome je gotovo pet miliona ilegalnih imigranata pošteđeno deportacije, očekivano je naišao na žestoko protivljenje republikanaca. Senator Ted Kruz, jedan od mogućih republikanskih kandidata za predsedničke izbore 2016, nazvao je donošenje ukaza "potezom monarha ili imperatora" i pozvao republikansku većinu da preuzme kontrolu nad Senatom i potpuno obstruiše Belu kuću. Republikanski senator Džon Mekejn tvrdi da Obama ne samo da "ilegalno grabi vlast", već i ne rešava "ključne uzroke nefunkcionisanja imigracionog sistema".

ZABAVA ISPRED POLITIKE: Republikanci su Obamin potez okarakterisali i kao veliku uvredu za autoritet Kongresa. Na ove optužbe i predloge za opstrukciju Obama je odgovorio u intervjuu za mrežu ABC: "Takvi predlozi se ne poklapaju sa očekivanjima američkog naroda. Mislim da Amerikanci očekuju da se, ako se ne slažemo o jednoj stvari, naše neslaganje zadrži samo na toj stvari, a da normalno radimo na svemu ostalom." Obama podseća da je njegov postupak u skladu sa načinom na koji su i prethodni predsednici koristili ukaze, koji se, inače, ne mogu upotrebiti za krupne političke inicijative. Obama, istina, spada u predsednike SAD koji su to pravo koristili manje od prethodnika. On je to učinio 193 puta za šest godina vladavine, u poređenju sa, recimo, Frenklinom Ruzveltom sa čak 3522 ukaza tokom dva mandata u Beloj kući.

Obamino obraćanje građanima, u kome je saopštio odluku o donošenju ukaza, ostaće upamćeno i po tome što ga nije direktno prenosila nijedna televizijska mreža iz takozvane "velike trojke": ABC, CBS i NBC. Umesto predsedničkog govora, ove mreže emitovale su televizijske serije koje trenutno obaraju rekorde po gledanosti: Grey’s Anatomy (ABC), Big Bang Theory (CBS) i The Biggest Loser: Glory Days (NBC). Prema tumačenju britanskog "Gardijana", razlozi zbog kojih predsednikovo obraćanje nije stiglo do velikog broja gledalaca su pre svega komercijalne prirode – četvrtak u osam uveče udarni je termin za prikazivanje serija. Predsednički govor nije nešto što diže rejting gledanosti, a niski rejtinzi odbijaju oglašivače. Insajder iz jedne od ovih televizija rekao je za portal Politico da je sadržaj predsedničkog govora bio "suviše politički za četvrtak uveče".

Bela kuća, međutim, može formalno da zahteva od televizijskih mreža da direktno prenose predsednikovo obraćanje i do sada su takvi zahtevi uglavnom ispunjavani. Odnosi između medija i Obamine administracije su i inače već neko vreme blago napeti, pre svega zbog činjenice da Bela kuća sa javnošću sve manje komunicira preko tradicionalnih medija, a sve više preko društvenih mreža, pre svega Tvitera i Instagrama. Bela kuća najvećim TV mrežama nije poslala zahtev za prenošenje Obaminog obraćanja, ali jeste mreži Univision, koja program emituje na španskom jeziku. Zbog predsednikovog obraćanja, ova televizija prekinula je prenos dodele latino gremija, program koji inače ima ogromnu gledanost.

Donekle iznenađujuće, Obamin ukaz naišao je na kritike i među liberalno orijentisanim medijima koji su mu, u načelu, naklonjeni. Tako "Nju ripablik" upozorava da je, dugoročno gledano, donošenjem ukaza Obama učinio uslugu republikancima: zamislivo je, naime, da neki budući republikanski predsednik donese ukaz o zdravstvenom osiguranju i na isti način na koji je Obama stavio van snage Zakon o imigracionoj politici, stopira sprovođenje "obamakera" – zakona koji milionima siromašnih Amerikanaca omogućava pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti, koji je najvažnije unutrašnjopolitičko dostignuće Baraka Obame.

Ovakav scenario nije nezamisliv, naročito onaj njegov deo koji predviđa da će naredni američki predsednik biti iz redova republikanaca. Obama, po svemu sudeći, nije opravdao očekivanja svojih birača, od čega najveću korist imaju upravo njegovi politički protivnici. Zato i ovaj, najnoviji ukaz američkog predsednika, treba posmatrati i kao pokušaj da se povrate simpatije i poverenje glasača.

Neredi u Fergusonu

U više američkih gradova izbili su protesti posle odluke porote u gradu Fergusonu, država Misuri, da se ne podigne optužnica protiv policajca Darena Vilsona, koji je u avgustu ubio nenaoružanog Afroamerikanca Majkla Brauna. U nasilju koje je u noći između ponedeljka i utorka zahvatilo Ferguson, zapaljeno je više zgrada i automobila, a policija je privela 29 osoba. Protesti su se, nakon Fergusona, proširili brzo na veće američke gradove, uključujući Njujork, Los Anđeles, Čikago i Vašington, ali nije bilo izveštaja da je u njima bilo nereda, preneo je AFP.

Pošto je porota saopštila da Vilson neće biti optužen, demonstranti u Fergusonu su izašli na ulice, gde su palili policijska vozila i radnje. Najmanje 12 zgrada i dva policijska vozila su zapaljeni i uništeni. Policija je koristila suzavac, šok bombe i pendreke kako bi rasterala demonstrante. U Fegrusonu je proglašeno vanredno stanje i, prema poslednjim informacijama, (utorak uveče) škole i javne ustanove u ovom gradu i obližnjem Sent Luisu neće raditi dok se neredi ne stišaju.

Porota je donela odluku da je Vilson pucao u samoodbrani, tokom koškanja sa Braunom. Neki svedoci ubistva su tvrdili da je Braun imao podignute ruke uvis kada je ubijen, ali je tužilac saopštio da fizički dokazi to pobijaju.

foto: fonet / ap