Novi prvi čovek Njujorka
Gradonačelnik-građanin
Teško je proceniti kako će se ovaj uspešni biznismen snaći u teškim poslovima koji su pred njim, i da li će uspeti da zaseni svog prethodnika
Kada je prošle nedelje izabran za gradonačelnika Njujorka, Majkl Blumberg nije mogao ni da sanja da će mu se tako brzo pružiti prilika da ima generalnu probu činodejstvovanja u gradu koji je tragedija od 11. septembra potresla iz korena. Pad aviona prepunog putnika, na njujorško naselje Kvins, prizemljio je i novopečenog gradonačelnika i otkrivši mu dubinu problema s kojima će morati da se nosi kad u januaru 2002. preuzme dužnost od Rudija Đulijanija, čija popularnost među Njujorčanima i šire sada već može da se meri s onom koju u SAD uživaju holivudske zvezde. Upravo je način na koji se Đulijani nosio sa tragičnim događajima u Njujorku učinio da poslednjih meseci na ovoj dužnosti postane jedan od najomiljenijih gradonačelnika u istoriji Velike jabuke. Zato su pred novim gradonačelnikom ne samo veliki izazovi, koji su preveliko breme čak i da se nemili događaji i katastrofe više nikad ne ponove, već i Đulijanijev uspeh koji ostavlja težak zadatak njegovom politici nevičnom nasledniku. U Đulijaniju je Blumberg imao velikog učitelja, što će mu biti od koristi u budućnosti, ali mu je za pobedu nad demokratskim rivalom Markom Grinom neposredna Đulijanijeva podrška bila još važnija. Iako je u predizbornu kampanju uložio ogromno lično bogatstvo, što reče jedan strateg iz Blumbergove kampanje, "kad Rudi potapše Majka po ramenu pred TV kamerama, to je prava kampanja". I zaista, predizborna utakmica bila je neizvesna do poslednjeg trenutka, sve dok Đulijani nije počeo neštedimice da pokazuje naklonost Blumbergu. Prema procenama mnogih analitičara, to je presudilo.
REPUBLIKANCI – DRUGI PUT: I tako se dogodilo da prvi put u istoriji Njujorka republikanci osvoje dva uzastopna mandata u trci za poziciju čelnog čoveka grada u kome živi više od osam miliona ljudi. Doduše, veliko je pitanje u kojoj je meri Blumberg republikanac. On nije samo novajlija u politici, već je i novopečeni republikanac. Napustio je Demokratsku stranku i republikancima se pridružio neposredno uoči predizborne kampanje, a mnogi koji ga poznaju kažu da nimalo neće odstupiti od svojih demokratskih ubeđenja.
Teško je razumeti šta danas čoveku treba da se lati ove nezahvalne funkcije, a još teže šta je Blumberga privuklo da se kandiduje, ako se ima u vidu njegova biografija. I to samo za platu od jednog jedinog dolara godišnje (umesto $195.000, koliko iznosi godišnja plata gradonačelnika Njujorka). Zbunjenost je još veća ako se zna da je u predizbornu kampanju uložio više od 50 miliona dolara sopstvenog novca.
Majkl Blumberg (59) jednako je poznat čitaocima listova kao što su Wall Street Journal i Financial Times s jedne, i glamuroznih časopisa kao što su Playboy ili Vanity Fair, s druge strane, jer je reč o multimilijarderu koji je još sredinom šezdesetih naslutio gde leže pare: u svetu (tele)komunikacija. Čim je završio prestižni Harvard sredinom šezdesetih, preselio se u Njujork i počeo da radi za jednu brokersku kuću za platu od 9000 dolara godišnje. Ubrzo je osnovao sopstvenu kompaniju i počeo da razvija poslove iz oblasti kompjutera i telekomunikacija. Blumberg je danas na čelu istoimene kompanije koja zapošljava više od 8000 ljudi i posluje u 126 zemalja, a na listi 400 najbogatijih Amerikanaca časopisa Forbes Blumberg se nalazi na "solidnom" 61. mestu. Njegovo lično bogatstvo procenjuje se na oko pet milijardi dolara. Doskora je Blumberg Njujorčanima bio najviše poznat iz njujorških tablioda jer, od kad se razveo (ima dve ćerke), često ga viđaju u pratnji glamuroznih lepotica i njujorških zvezda, koje, kao i on, žive na gornjoj, istočnoj strani Menhetna (Upper East Side).
KAO SVI OSTALI: Pa ipak, Blumberg se u Njujorku ponaša kao i svi ostali (doduše imućniji Njujorčani). "Kad svrati u bar, naruči i popije kafu iz papirne čaše i prelista novine kao i ostale mušterije", kaže vlasnik bara iz Blumbergovog susedstva koji ga tu često viđa. Pošto je najavio da će kancelariju voditi iz svog stana u Istočnoj 56. ulici, njegovi susedi nisu se ni najmanje uznemirili da će im saobraćaj biti blokiran, ili mesta za parkiranje oduzeta zbog povećanih mera bezbednosti.
To da prelazak u suparnički tabor nije promenio Blumbergova demokratska uverenja dokazuje i činjenica da je osvojio više glasova Njujorčana pripadnika manjina, naročito njujorških Afroamerikanaca i Latinoamerikanaca. Nakon pada aviona na Kvins, zajedno sa Đulijanijem pojavio se na konferenciji za štampu, i njegove prve reči sućuti bile su na španskom, zato što najviše žrtava nesreće i ožalošćenih čine Njujorčani čiji je maternji jezik španski.
Teško je proceniti kako će se ovaj uspešni biznismen snaći u teškim poslovima koji su pred njim, i da li će uspeti da zaseni svog prethodnika, zato što je još rano proceniti koliko se Njujork zapravo promenio od 11. septembra. Svima je jasno da to više nije isti grad, a strah da će se budući ratovi voditi u velikim gradovima preveliki je i za najiskusnijeg političara, a kamoli za novajliju poput Blumbrega. Uz to, već se zna da Njujork u prvu godinu Blumbergovog gradonačelnikovanja ulazi sa deficitom od oko četiri milijarde dolara, što je suma ravna Blumbergovom ličnom bogatstvu. Biće to, dakle, težak period za Njujork i njegove građane, koji se plaše da će recesija povećati stopu kriminala i broj beskućnika, drugim rečima da će se Njujork vratiti u dane pre Đulijanija, kada je bio jedan od najnebezbednijih gradova na svetu. Blumbreg, dakle, nema privilegiju ni da počne od nule, a kamoli da od Đulijanija nasledi sređen, bezbedan i čist Njujork, kao što se verovatno nadao kad se juna meseca uključio u predizbornu utakmicu. Pred njim je robovski rad.