Rover P6-3500 koji je 13. septembra 1982. vozila kneginja od Monaka Grejs Keli, u kojem je bila i njena ćerka Stefani, nekontrolisano je jurio niz serpentine iznad Monaka, baš one na kojima je ona nekada u filmu “Drž’te lopova” u liku Frensis Stivens vozila plavi kabriolet, skamenivši Kerija Granta.

Grejs je izgubila kontrolu nad automobilom, koji je probio ogradu i survao se u 30 metara duboku provaliju. Zadobila je tešku povredu mozga i dan kasnije, uz odobrenje njenog muža kneza Renijea, isključena je sa medicinskih aparata.

Grejs je bila treće, meko i bolešljivo dete, ali ne i favorit Džona B. Kelija, sina irskog doseljenika koji je na Olimpijskim igrama u Antverpenu 1920. osvojio tri zlatne olimpijske medalje u veslanju, neuspešnog kandidata Demokratske stranke za gradonačelnika Filadelfije, trgovca ciglom koji je uspešno preživeo Veliku depresiju 1929. godine. Njena majka Margaret Majer, ćerka nemačkog doseljenika, takođe sportistkinja, prva žena trener atletičarki u Pensilvaniji, nije se stidela svog tela i bila je liberalna, mada su je, kako piše “Vog”, u kući zvali General.

HOTEL ZA FINE DAME

Pošto zbog loših rezultata iz matematike nije uspela da se u julu 1947. upiše na Benington koledž, Grejs se upisala na Američku akademiju dramskih umetnosti u Njujorku, uprkos tome što je njen otac na glumu gledao kao na profesiju “za tanak rez iznad prostitutke”. Roditelji su joj platili izdržavanje samo za godinu dana i 500 dolara školarine, uz uslov da se smesti u hotelu Barbizon za žene u Leksingtonu, kako su tada činile sve lepe mlade dame.

Međutim, Grejs se zaljubila u glumca i reditelja koji je bio jedanaest godina stariji od nje, što tada nisu smele da čine simpatične mlade dame. Štaviše, bio je oženjen, pa razveden, i Jevrejin, što njeni katolički roditelji nisu hteli da prihvate: “Činjenica da sam mogla da se zaljubim u Jevrejina bila je neprihvatljiva za njih”, pisala je Keli jednom prijatelju. Donald Spoto, u biografiji “Visoko Društvo: Život Grejs Keli”, citira njene reči: “Stalno sam se zaljubljivala i nije mi palo na pamet da je to pogrešno ili loše.”

“Siguran sam da je Grejs bila pobožna, apsolutno iskrena katolikinja, ali je u potpunosti iskoristila katoličke mehanizme za privatne prekršaje”, kaže za “Njujorker” britanski istoričar Robert Lesli, koji ima utisak je da je ona, kada bi čula moralne pridike, kratko rekla: “Pa, hvala za savet. Izvinite me, imam sastanak.”

ŠTA BIsTE VI RADILI S KLARKOM GEJBLOM, U ŠATORU U AFRICI

Jednog prolećnog dana 1952, gospođica Grejs Keli iz Filadelfije, u džemperu i beloj bluzi, otišla je u atelje nalik štali na zapadnoj strani Menhetna, gde je snimila probne scene za ulogu lepe mlade sobarice koja čezne za mračnim, problematičnim momkom u filmu “Taksi”.

Uz blagi irski naglasak, kolebljivim tonom koji prerasta u prilično vatrenu sigurnost, izgovara rečenicu: “Nije da mi se ne sviđaš…” Nije prošla: “Bila sam veoma dugo u kategoriji ‘previše’. Bila sam previše visoka, s previše dugim nogama, previše stidljiva.”

Studiji su tada razmenjivali probne snimke, pa je taj probni snimak od nekoliko minuta za “Taksi” 26. maja 1952. došao u ruke reditelja Džona Forda, koji je video ono što slepi reditelj filma “Taksi” nije: “Ova dama ima vaspitanje, kvalitet i klasu. Kladim se da će nas šutnuti u zadnjicu!”

U Keniji, na snimanju Fordovog filma “Mogambo”, “šutnula je u zadnjicu” Klarka Gejbla. “To je možda malo zveckalo, jer je imao lažne zube”, pisaće sarkastično filmski kritičar “Njujorkera” Antoni Lejn, koji film “Mogambo” opisuje kao “zabavnu studiju o tome kako se bebe slonova ponašaju u blizini blata”. Piše kako je Džon Ford zgrabio nekoliko snimaka njene uzdrhtalosti zbog Gejbla, sa olujom u vazduhu i knedlom u njenom grlu. Bez obzira na to, kada joj Ava Gardner, “koja je nosila konusni grudnjak koji bi mogao da iskopa oči nilskog konja, kaže: “Oh, muškarci mogu da te uvuku u razne nevolje, zar ne?”, Keli samo pijucka čaj, malo zbunjena.

Dok Spoto konstatuje da “snažna privlačnost između Kralja Holivuda i Ledene Princeze nije uvek seksualno izražena, bez obzira na to koliko su principi neujednačeni…”, ona je jednom o tome hladnokrvno rekla: “Šta drugo da radiš ako si sam u šatoru u Africi sa Klarkom Gejblom?”

Donald Spoto negira mnogo toga što se preko takozvanog “kineskog šapata” (neko je nekom rekao da je neko rekao) moglo čuti o njenim navodnim vezama: zvezda filma “Tačno u podne”, Gari Kuper i reditelj Fred Cineman (“ni trunke dokaza koji podržavaju bilo koju glasinu”), Džejms Stjuart itd.

COOL KAO ŠERBET U PUSTINJI

Alfred Hičkok je znao i uživao u svim glasinama, ali nikada ne bi bio tako vulgaran da onim što je čuo tokom tri filma sa Keli maše poput ukrašene zastave, nego je spajao suprotne poglede na Grejs Keli u jednu misteriju. Magazin “Vog” piše da je Hičkok smatrao da je Keli oličenje fatalne žene, sa njenom “seksualnom elegancijom” i nepogrešivom mešavinom čežnje i rezervisanosti. Za Grejs Keli su inače govorili da je bila cool kao šerbet usred vrele pustinje.

Kada je u leto 1953. birao glumicu za glavnu ulogu u filmu “Pozovi M. radi ubistva”, Hičkok je posle nekoliko minuta gledanja probnog snimka za film “Taksi” uporedio Grejs Keli s vulkanom pod snegom. To što je video bilo je dovoljno ne samo za njenu ulogu u filmu “Pozovi M. radi ubistva”, već i za kultni “Prozor u dvorište” i za film “Drž’te lopova”.

“Ako je Grejs Keli za vreme svoje slave uspela da zarobi pažnju svih koji su je poznavali, kao i miliona koji nisu, to može biti zato što je bila primorana – ili prinuđena – da osvoji životnu slobodu najkraćim putem”, pisaće o njoj “Njujorker” 2007. godine.

Već tokom druge godine studija, sa svojih 19, počela je da zarađuje za život kombinujući glumačke studije i profesionalno manekenstvo, kao i snimanje spotova u TV reklamama. Pričala je kako je prvi od njih, reklama za insekticid, zahtevao da trči unaokolo “smejući se kao idiot i prskajući kao demon”.

Između 1950. i 1954. nastupila je u najmanje trideset pet televizijskih drama, igrala u Pensilvaniji, Njujorku, pa i na Brodveju. Govorili su da je lepa i talentovana, ali da nije za pozorište jer “nema konjski glas” koji bi dopro do poslednjeg reda u gledalištu, pa ju je njen stric Džordž Keli, pisac, ohrabrio da nastavi glumačku karijeru na filmu, u Holivudu.

BITI U VLASNIŠTVU STUDIJA

Sedmogodišnji ugovor sa MGM-om joj je dozvoljavao da svake druge godine živi na Menhetnu, kako bi mogla da nastupa na pozorišnoj sceni. Kako je uspela u ugovornim duelima da kontroliše sopstveni imidž? “Pa, možda je pomoglo to što sam odrasla u vili u Filadelfiji sa sedamnaest soba i šoferom. Ideja da budem u vlasništvu studija bila je uvredljiva za mene…”

Novinari su je u početku nazivali “dama” i “devojka u belim rukavicama”, koje je uvek nosila u posebnim prilikama. Oskara je, u svojim belim rukavicama, ponela za film “Seoska devojka”, u kome je igrala ženu pijanice, možda jedini film u kojem je morala da stavi naočare, koje je nosila u svakodnevnom životu, i njen kratkovidi pogled je pokazivao kako je ta propalica daleko od nje. Nedeljnik “Tajm” od 31. januara 1955. pozdravio ju je na naslovnoj strani kao vrhunsku filmsku zvezdu, koja je donela “neverovatnu promenu u odnosu na niz zadimljenih filmskih sirena i agresivnih slatkiša”.

Ali, ona u tom trenutku više ne želi da joj svakog jutra u studijima MGM-a već u pola osam zvoni poziv u šminkernicu, make up call, niti da postane ocvala lepotica u Holivudu. Neki biografi ističu da je 1955. godine Grejs izgubila dete, koje je očekivala sa Olegom Kasinijem, modnim dizajnerom koji ju je ubedio da se ne oblači kao seoska učiteljica, a koji će kasnije kreirati imidž Džeki Kenedi. Pričala je da bi se udala za njega da roditelji nisu bili toliko protiv.

Na snimanju filma “Labud” Grejs Keli igra princezu Aleksandru, plemkinju u osunčanoj evropskoj zemlji, u zatišju pred Prvi svetski rat, rastrganu između kraljevskog učitelja sjajnog i vatrenog srca, i suvog, ćelavog princa, kome je i namenjena. “Ceo tvoj život, celo tvoje odrastanje, posvećeni su samo jednoj stvari: da budeš sposobna da budeš kraljica”, kaže majka Aleksandri.

Proročanstvo, priprema za novu životnu ulogu, ili režija provodadžija?

KRIZA KOCKARSKE KNEŽEVINE

U to vreme u Monaku, kneževini koja je živela od loše sreće kockara, jer u njoj se nije plaćao porez, zapao je u teškoće Kazino Monte Karlo, nekada mesto okupljanja bogatih kraljevskih porodica i kraljevski bogatih. Od Kazina je knez Renije dobijao 10 odsto prihoda. Nije bilo više ruskih kneginja koje se kockaju u Monte Karlu i za sobom dovlače carski balet. Valutna ograničenja smanjila su nekada bogatu britansku klijentelu. Kako je pisao “Tajm” 28. februara 1949, nisu uspeli da privuku Amerikance ni novi kockarski stolovi, takozvani crap tables, zbog nečega tako nazvani po francuskoj reči crapaud, žaba.

U Monaku se tada pojavio Aristotel Onazis, vodeći čovek u 30 brodskih kompanija pod pet različitih zastava. Neke prazne zgrade u Monaku izgledale su mu idealno mesto za kancelarije u blizini mediteranskih luka Marselja i Đenove, gde su popravljani njegovi tankeri. Ručao je sa knezom Renijeom nekoliko puta i ubedio ga da mu odobri da od 31.000 akcionara otkupi kontrolu nad Društvom za kupanje na moru i Klubom stranaca (Societe des Bains de Mer et Cercle des Strangers), koji su kontrolisali većinu nekretnina u Monaku, zajedno sa Kazinom Monte Karlo.

Na početku tog posla 1955. godine, Onazis je smislio strategiju da Kneževinu Monako pretvori u mašinu za pravljenje novca. Renijeu, koga je nervirao jer ga nije zvao Vaša dostojanstvena visosti, navodno je rekao: “Skidaj se sa svog imperijalnog falusa i nađi sebi mladu. Idealna nevesta može da učini za Monako upravo ono što je krunisanje kraljice Elizabete uradilo za Veliku Britaniju.” Ipak, izbor je bio mršav, pošto je najseksepilnija slavna ličnost tog doba, Merilin Monro, bila u vezi sa Arturom Milerom.

PEPELJUGA SA 80 KOFERA NA BRODU “KONSTITJUŠN”

Bilo kako bilo, u proleće 1955. Pjer Galante, novinar “Pari mača” i muž glumice Olivije de Hevilend, organizovao je prvi susret princa Renijea i Grejs Keli tokom Kanskog festivala, za vreme jedne foto-sesije, na koju je zakasnio ili je, ipak, stigao na vreme.

Knez Monaka Renije III je 28. decembra 1955. zaprosio glumicu Grejs Keli. Kako je pisao magazin “Vog”, otac neveste je odbrusio: “Moja ćerka ne mora da plati nijednom muškarcu da bi se udala za njega!” Na kraju je pristao da fucking princu da milion dolara miraza (umesto dva), ali suma je preusmerena iz nasledstva Grejs Keli, kako njen brat i sestre ne bi bili oštećeni.

I, Grejs Keli se u aprilu 1956. sa 80 kofera, pudlicom Oliverom i 66 deveruša ukrcala na brod “Konstitjušn” (“Ustav”, ime pravilno izabrano zbog njene buduće uloge) i krenula ka jugu Francuske. Kada je stigla, 1800 fotografa i reportera čekalo je u luci da snime princezu kako izlazi sa broda i, naravno, pada u zagrljaj svom princu, kao na kraju bajke o Pepeljugi. Na rivi se sakupio čitav Monako, da pozdravi dolazak buduće kneginje.

TV prenos “venčanja veka” 18. aprila 1956, koje je Grejs nazvala “karnevalom veka”, a neki najvećim svetskim multimedijalnim događajem, gledalo je 30 miliona ljudi. Gledaoci u Njujorku mogli su da pogledaju u sinemaskopu polusatni dokumentarni film MGM-a “Venčanje u Monaku”.

Barmeni su služili novo piće pod nazivom Princesse Cocktail: jednaki delovi burbona, grenadina i svežeg kajmaka. Spisak gostiju na verskoj ceremoniji sadržao je 700 osoba, među kojima su bili američki hotelijer Konrad Hilton, glumci Keri Grant i Ava Gardner, piše “Vog”. Jedan novinar “Boston globa” je primetio da nikada toliko žena nije donelo toliko prtljaga u tako malu zemlju za tako malo dana.

Na venčanici Grejs Keli, koju je poklonio MGM, a dizajnirala Oskarom nagrađena Helen Rouz, radilo je šest nedelja tri tuceta holivudskih krojačica. Ali, nije se pojavio niko od predstavnika evropskih monarhija, zbog morganatske prirode braka. Holivudsku zvezdu su smatrali pukom plebejkom.

Renije i Grejs su te noći otišli na svoje sedmonedeljno krstarenje po Mediteranu, na dizel jahti od 137 stopa koju je za kneza Monaka pronašao Aristotel Onazis, koji će jednom reći: “Ljudi su govorili da sam mu dao jahtu. Puf! Platio je to, 51 milion franaka.”

Onazis je sa palube svoje jahte ukotvljene u luci posmatrao taj bajkoliki gala spektakl, koji publici žednoj iluzija treba da pokaže da se deceniju posle Drugog svetskog rata filmovi ipak mogu ostvariti u životu.

ZLATNI KAVEZ KUĆE GRIMALDI

Kada je Grejs Keli ponela tijaru, prihvatila je da do kraja života u zlatnom kavezu igra novu tešku i opasnu ulogu, koja se svodila samo na to da svakog dana bude sposobna da pokaže da može da bude Njeno dostojanstveno visočanstvo. Tu dugogodišnju ulogu je nosila sa svojim rafiniranim stilom.

Pričaće 1982. u intervjuu za ABC da je u toj ulozi primenila mnogo onoga što je naučila u glumačkoj profesiji, ali se žalila da je u Holivudu nekako uspevala da svoj privatni život drži odvojenim od profesije, a da na konzervativnom jugu Evrope kao kneginja nije imala privatni život.

Renije ju je primorao da prestane da se bavi glumačkim poslom. Zabranio je prikazivanje njenih 11 filmova u Monaku. Šest godina nakon što su se venčali, umorna od monotonog života u palati, humanitarnog rada u Crvenom krstu, podsticanja majki da doje decu itd., Grejs je izrazila želju da se vrati na veliki ekran.

Alfred Hičkok joj je ponudio glavnu ulogu u filmu “Marni”. U početku je prihvatila, čak je i dobila blagoslov svog muža. Ali, prema tadašnjoj zvaničnoj verziji, morala je da odbije ponudu jer građani Monaka nisu odobravali da kneginja glumi kleptomanku.

Donald Spoto je u knjizi o Grejs Keli, međutim, otkrio, po dogovoru, 25 godina nakon njene smrti, da pravi razlog što je odlučila da ne snima “Marni” nije bilo protivljenje građana Monaka, već to što je ona baš te 1962. doživela jedan od tri spontana pobačaja. Kao kada u bajci probaju da li Pepeljugina noga pasuje u staklenu cipelicu koju je izgubila, Grejs Keli je, inače, pre venčanja prošla kroz mučan proces medicinskih ispitivanja, da bi se utvrdilo da li može knezu da rodi naslednika.

Od kneginje majke je zavisio opstanak dinastije Grimaldi, koja potiče od moćne porodice Grimaldi iz Đenove, odane gvelfima, koja je bežeći od gibelina 1297. godine osvojila Monako, pa tokom vekova naizmenično gubila i osvajala kontrolu nad gradom, da bi kneževsku titulu dobila tek 1659.

Tokom Francuske revolucije Grimaldijevi su lišeni vlasti i imovine, a Monako bio pripojen Francuskoj, da bi Pariskim ugovorom iz 1814. povratili kneževinu (i imovinu), s pravom da je drže sve dok vladar bude imao zakonitog naslednika, rođenog u braku.

Grejs Keli je postala spasilac dinastije, rodila je Karolinu, Alberta i Stefani. Kažu da se prema svojoj lepoj deci odnosila s toplinom i razumevanjem, što s decom iz visokog društva nije lako, jer to ima veze i s tzv. ritmom Budenbrokovih (prva generacija stiče, druga svira, treća pije).

“LUDA PRINCEZA OD MONAKA” I NJENE UNUKE

Zlobnici su govorili da su njene ćerke Karolina i Stefani, lepe na majku, temperamentom povukle na baku, princezu Šarlot, koju su neki zvali “Luda princeza od Monaka”. Ona je nakon odricanja od nasledne titule u korist sina Renijea stekla diplomu socijalnog radnika i preselila se na imanje Grimaldija Šato de Marše u severnoj Francuskoj, koje je pretvorila u rehabilitacioni centar za bivše osuđenike. Tamo je, prema BBC-ju, uzela pod svoje okrilje i zaposlila kao šofera Renea Žirijea, bivšeg kradljivca dijamanata – s reputacijom Robina Huda, samo od bogatih – koji je 11 puta bežao iz zatvora. Zvali su ga “Rene la Kane”, po štapu koji je nosio zbog rane na nozi. Kada su se njihovi odnosi ohladili, on je živeo u Remsu i sve do smrti 2000. godine, u svojoj 80. godini, održao reč da se neće više baviti kriminalom.

Kada je pobunjenica Karolina sa 17 godina otišla u Pariz da studira na pariskom Institutu političkih nauka, pila je više nego što je bilo dobro za nju, bila meta paparaca i udala se za plejboja Filipa Žuna, poznatog po divljem noćnom životu, 17 godina starijeg od nje, inače sina predsednika Vestinghausa.

Španski “El Pais” piše da su Grejs i Renije za zeta merkali čak i Čarlsa (sada kralja Čarlsa III) i princa Anrija od Luksemburga, ali da je Grejs, uvek vešta glumica, pokazala svoj najlepši osmeh pred 800 svatova. Lista gostiju čita se kao kombinacija direktorija evropskih krunisanih glava Almanaha de Gota i američkog nedeljnika “Varajeti”: dva bivša kralja (Umberto II od Italije i Mihail od Rumunije), Aga Kan, veliki vojvoda od Rusije Vladimir, Frenk Sinatra, Dejvid Niven, Keri Grant… Britanski princ Čarls, tada već veren, izvinio se.

Veza Karoline sa Žunom je trajala samo dve godine i 41 dan. Ona se posle udala za italijanskog biznismena i sportistu Stefana Kaziragija i odlučila da njena deca Andrea, Pjer i Šarlot Kaziragi budu bez titula. Njeno četvrto dete, Aleksandra, međutim je princeza, jer je rođena u Karolininom braku s Ernstom-Augustom, princom od Hanovera, koji je to samo po imenu jer titule su Nemačkoj 1918. ukinute i pretvorene u porodična imena…

Najmlađa ćerka, zelenooka Stefani, ona koja je bila u kolima kada je Grejs poginula, preživljavala je noćnu moru posle smrti majke. Američki nedeljnik “Pipl” tvrdi da je bila u vezi sa sinom Žan-Pola Belmonda; sa sinom Alena Delona, glumcem Antonom; da se udala za telohranitelja Danijela Dukea, pa se razvela; da je rodila decu sa šefom obezbeđenja Danijelom Gotlibom; da je živela s krotiteljem slonova Frankom Kinijem; da je s portugalskim akrobatom Adansom Lopesom Peresom jedno vreme živela u cirkusu, u koji je dovela i svoje troje dece…

Od svoje majke je nasledila lepotu, harizmu, kažu i neke talente, svakako ne i rafiniranu uzdržanost. Ostavila je tragove u “Vogu” i magazinu “Vaniti fer”. Ona je plivačica, modelsica, modni dizajer i pevačica. Jedna njena pesma nosi naslov: “Živi svoj život”.

Sestre su odlepršale iz zlatnog kaveza prateći zločestog anđela slobode, a princ Albert se u zlatni kavez vratio kada je formalno preuzeo tron 12. jula 2005, nakon što je u aprilu te godine umro njegov otac knez Renije, koji se nije ženio posle smrti svoje žene Grejs Keli. Nekoliko dana pre krunisanja javno je priznao vanbračnu kćerku Jasmin Grejs i vanbračnog sina Aleksandra Kostu, koji ne mogu da naslede tron jer je ustavnim amandmanom iz 2002. godine propisano da roditelji naslednika moraju da budu venčani.

Albert se 1. jula 2011. oženio sa Šarlin Vitstok, plivačicom iz Južne Afrike. Ona je 10. decembra 2014. rodila blizance Žaka Onorea Renijea i Gabrijelu Terez Mari. Grimaldi su opet rešili pitanje naslednika. Ovoga puta ne uz pomoć Pepeljuge iz Holivuda, već iz sportske galaksije, ali to je već neka treća bajka.