U Slovačkoj su prošlog vikenda održani parlamentarni izbori na kojima se očekivala ubedljiva pobeda socijaldemokratske stranke Smer, dosadašnjeg premijera Roberta Fica. Rezultati izbora, međutim, doneli su brojna iznenađenja. Iako je i dalje najjača stranka, Smer će imati težak zadatak da ponovo formira vladu, jer je osvojila tek nešto preko 28 odsto glasova, što je za čak 16 procenata manje nego na prethodnim izborima 2012. godine. Brojne afere, kao i protesti nezadovoljnih prosvetnih i zdravstvenih radnika, okrnjili su popularnost partije premijera Fica. Prema njegovim rečima, biće potrebno vreme za formiranje nove koalicione vlade u tako podeljenom parlamentu. "Četvrti put zaredom smo pobedili na izborima i imamo obavezu da pokušamo da sastavimo stabilnu vladu. To neće biti lako. Treba učiniti sve da ne dođe do ponovljenih izbora niti eksperimenata koji bi poremetili predstave o parlamentarnom sistemu", rekao je Fico.

Predizborna kampanja slovačkog premijera počivala je, u osnovi, upravo na strahu velikog dela slovačke javnosti od izbegličkih kolona sa Bliskog istoka, pa je čak i slogan svoje socijaldemokratske stranke Smer "Štitimo Slovačku", prilagodio ovoj temi. Vredi se, pritom, podsetiti da za razliku od brojnih drugih evropskih zemalja, u Slovačkoj gotovo da nema migranata, niti je izbeglička ruta išla kroz tu zemlju. Britanska štampa, recimo, Robertu Ficu već lepi pežorativne etikete i naziva ga "antiimigracionim predsednikom vlade", ili "levičarskim nacionalistom", jer je svojevremeno, nakon terorističkih napada u Parizu, obećao da će nadzirati svakog muslimana u Slovačkoj. Takođe, Fico je politiku prihvata izbeglica u EU nazvao "ritualnim samoubistvom", dok je vlada na čijem je čelu tužila Evropsku uniju Sudu pravde zbog nametnutog sistema obaveznih kvota za prihvat izbeglica.

Posle ovih izbora u slovačkom parlamentu 150 poslaničkih mesta podeliće se među osam partija. Svakako najveće iznenađenje jeste ulazak u skupštinu dve posve netradicionalne partije, pre svega desnih ekstremista nekadašnjeg vođe zabranjenog neonacističkog Slovačkog bratstva, Marijana Kotlebe, sada lidera ultraradikalne Narodne stranke – Naša Slovačka, koja je osvojila čak osam odsto glasova. Takođe, sa osvojenih 6,6 odsto glasova, u parlament je ušla i antisistemska stranka Mi smo porodica.

Analitičari procenjuju da će premijer Fico pokušati da formira novu vladajuću koaliciju sa najmanje dva potencijalna partnera u vladi, a ukoliko mu to ne bude pošlo za rukom, postoji verovatnoća da će grupa stranaka desnog centra pokušati da formira nešto poput "anti-Fico" koalicije. Budući da će Slovačka u julu preuzeti šestomesečno rotirajuće predsedavanje Evropskom unijom, pominje se i opcija formiranja prelazne tehničke vlade, dok bi najgori ishod bio novi izlazak na birališta.

Slovački predsednik Andrej Kiska ponudiće mandat za sastav nove vlade prvo dosadašnjem premijeru. On je najavio da će razgovarati i sa liderima drugih stranaka koje su izborile mesto u parlamentu, izuzev sa šefom krajnje desne Narodne stranke Naša Slovačka, koji od slovačkog šefa države nije dobio poziv na konsultacije.

OGRADA OD SLOVENIJE DO UKRAJINE: Zbog toga što je kao prva među članicama EU preduzela konkretnu nezavisnu akciju sa ciljem da suzbije ilegalnu migraciju i skrene izbeglički tok, Mađarska je, prema rečima premijera Viktora Orbana, danas "jedna od najzaštićenijih članica Evropske unije", te da će, ako bude bilo potrebno, Mađarska zaštititi sve svoje granice od Slovenije do Ukrajine. Već je naredio ministrima unutrašnjih poslova i odbrane da počnu sa pripremama za izgradnju ograde duž granice sa Rumunijom.

"Bolje je da pojedinačne zemlje nezavisno preduzimaju akciju, nego da evropska zajednica sedi skrštenih ruku", rekao je Orban. Kao jedan od najvatrenijih kritičara politike otvorenih granica nemačke kancelarke Angele Merkel, on je oštro napao i nesposobnost Brisela da "organizuje evropski odbrambeni sistem". "Budućnost Evrope ne ugrožavaju samo oni koji žele da dođu, već i oni politički i ekonomski lideri kao i intelektualci koji pokušavaju da pretvore Evropu u Evropu protiv evropskih naroda", izjavio je Viktor Orban.

Njegova vlada odlučila je krajem prošlog meseca da raspiše referendum o obaveznim kvotama za prijem migranata koje je EU odredila državama članicama. Mada se još ne zna tačan datum kada će referendum po ovom pitanju biti održan, građani Mađarske već znaju koje će biti referendumsko pitanje. Ono glasi: "Da li želite da dozvolite Evropskoj uniji da određuje premeštaj nemađarskih građana u Mađarsku bez dozvole Nacionalne skupštine?". Reagujući na ove vesti iz Budimpešte, Evropska komisija kratko je saopštila da je plan Mađarske da održi referendum o obaveznim kvotama za prijem migranata u suprotnosti sa dogovorenom strategijom za razrešenje izbegličke krize. U međuvremenu, šef mađarske diplomatije Peter Sijarto izjavio je da će se planirani referendum u Mađarskoj odnositi samo na buduće predloge Evropske komisije, pošto je Mađarska već osporila na sudu raniju odluku EU o kvotama.

KO BLAMIRA ČEŠKU: I u Češkoj je izbegličko pitanje jedna od vodećih tema, oko koje su vidljiva sve veća razmimoilaženja između predsednika države i vlade te zemlje. Češki predsednik Miloš Zeman, koji u izbegličkom talasu ka Evropi vidi "organizovanu invaziju", izjavio je da je za rešavanje migrantske krize potrebno preduzeti dva koraka – prvi je zaštita spoljnih granica, a drugi deportacija.

"Izbeglice ne dolaze samo iz ratom pogođenih država. Oni dolaze iz Pakistana, čak i sa Kosova i iz Albanije, Senegala, Eritreje i mnogih drugih zemalja gde nema ratova", rekao je češki predsednik. Zbog toga je, po njegovom mišljenju, pogrešno tvrditi da je uzrok migrantske krize rat na Bliskom istoku. "To znači da je problem izbeglica problem razvoja zaostalih naroda, koje se učtivo nazivaju zemljama u razvoju", rekao je Zeman. Češki šef države dodao je i da najoptimističnija predviđanja kažu da će se priliv izbeglica u EU udvostručiti ove godine, dok pesimisti navode da će migranata možda biti i do pet puta više nego prošle godine. Da bi se izbegao takav rizik, smatra češki predsednik, "potrebna je evropska armija", koja bi štitila spoljne granice zone Šengena "ili čak celu EU". "Zalažem se za to da zajednička komanda NATO čuva granice EU, slično kao u Avganistanu", rekao je Miloš Zeman i dodao da "trenutni predlog da granična straža ima 1500 ljudi predstavlja karikaturu granične straže".

Češki premijer Bohuslav Sobotka suprotstavio se ovim izjavama češkog predsednika napomenuvši da Česi ne smeju da poistovećuju izbeglice sa teroristima, ili da tvrde da su organizovana armija u invaziji na Evropu. "EU sada plaća ceh za to što se četiri godine nije rešavao rat u Siriji", rekao je Sobotka i ocenio da će se priliv izbeglica u Evropu nastaviti sve dok se ne reši kriza u Siriji i ne bude poražena Islamska država.

Prošle sedmice Senat češkog parlamenta posebnom rezolucijom je zatražio od predsednika države da se ubuduće suzdržava i pripazi šta izjavljuje, da ne bruka Češku i druge češke zvaničnike, kao i da ne unosi podele u društvo.

STAROSNA SELEKCIJA: Poljska, kao najveća država i ekonomija Višegradske četvorke, podjednako oštro se odnosi prema migrantskom pitanju kao i druge zemlje te grupe. Konzervativna vlada Poljske koju je formirala evroskeptična stranka desnice Pravo i pravda, takođe najavljuje mogućnost raspisivanja referenduma na kome bi se građani te zemlje izjasnili o prihvatu izbeglica.

"Možda će biti potrebno da pitamo o migrantima Poljake u referendumu. Vizija da će u Evropu i dalje stizati grupe migranata, da će se asimilovati, bezbedno nalaziti stan i posao i da će sve proticati bez problema, bila je zabluda", izjavila je poljska premijerka Beata Šidlo. Ona je rekla i da sve više evropskih lidera uviđa da su ideje o prihvatanju i integraciji migranata bile naivne, a da evropski samiti ne donose nikakav pomak.

Poljska prema predviđenim kvotama treba da primi oko 7000 izbeglica u okviru programa relokacije unutar EU, ali bi najveći broj njih u Poljsku trebalo da stigne tek 2017. godine. Međutim, prema najavama tamošnjih zvaničnika, vrata te zemlje biće otvorena samo za decu, žene i stare ljude, dok u Poljskoj neće biti mesta za mlade muškarce koji su pobegli od rata na Bliskom istoku i u Africi.