Nije lako biti prvi komšija najneuspešnije od svih propalih država. Jer, teško je dokučiti ko se u ruševinama Somalije bori za Alaha, ko ratuje za vlast, ko samo hoće pare, a ko je stvarno gladan i očajan. Ali jedna stvar je svima njima zajednička: Kenija je isuviše blizu, a da bi je ostavili na miru. Krvavi napad prošlog vikenda u prestižnom tržnom centru u Najrobiju, iza koga je stala somalska islamistička organizacija Al Šabab, samo je potvrdio da šta god Kenijci uradili – ne valja.

S jedne strane, da oktobra 2011. godine kenijske vlasti nisu poslale 4000 vojnika severno od dugačke i porozne granice u najsiromašniji i najsuvlji deo zemlje, nastavila bi da se sliva reka izbeglica, a somalski pirati i banditi i dalje bi rasterivali zapadne turiste.

Dadab na severu Kenije je sa skoro pola miliona ljudi odavno najveći "stalni" izbeglički kamp na svetu. Povremeno mu neka velika kriza, kao što je sirijska, oduzme primat, ali na severu Kenije se nalazi svetska prestonica beznađa. Kenija je jedina zemlja u kojoj se danas nalaze dva od deset najvećih izbegličkih logora. Drugi, Kakuma, dom za oko 130.000 somalskih izbeglica, gledano iz vazduha podseća na pravi veliki, prašnjavi i razvučeni grad.

Somalske "šifte" – mada ova reč nema samo negativne konotacije i adekvatnije ju je prevesti rečju "hajduk" nego "bandit" – povremeno učine nebezbednim čak i puteve u nacionalnim parkovima na severu Tanzanije. Kalašnjikovima naoružani pirati sa severa su u Keniji prošle godine rasterali imućne turiste sa Lamu arhipelaga, najšarmantnije afričke vremenske mašine, a somalski imitatori Al Kaide su uglavnom ispraznili peščane plaže oko mnogo dostupnije Mombase, "ženske Pataje", već nekoliko decenija jedne od omiljenih destinacija za bucmaste i usamljene Evropljanke koje su željne sunca i zgodnih muškaraca.

SAVRŠENA META: S druge strane, samo je bilo pitanje vremena kada će Kenija platiti krvavu cenu svog (direktnog) mešanja u državu-iluziju zvanu Somalija. Dugoočekivani "račun" za kenijsku intervenciju stigao je prošle nedelje. Iako je bio na vrhu liste očekivanih meta, kenijske vlasti nisu uspele da zaštite razvučeni, četvorospratni šoping mol "Vestgejt". Al Šabab je nekoliko puta upozoravao da će se, ukoliko ne povuče svoje trupe sa juga Somalije, Kenija suočiti sa bolnim posledicama. U prvim tvitovima koje su poslali iz okupiranog tržnog centra, islamisti su napisali da "napad na Westgate Mall predstavlja samo veoma mali deo onoga što muslimani u Somaliji preživljavaju zbog kenijskih agresora". "Dugo smo protiv Kenijaca ratovali u našoj zemlji, sada je vreme da se ratište pomeri i da rat dođe u njihovu zemlju", saopštili su kalašnjikovima naoružani sajber borci.

Analitičari se slažu da su izabrali "savršenu metu". Naime, stopa kriminala u Najrobiju je velika i kenijska prestonica je postala jedan od najnebezbednijih afričkih gradova – stranci koji u njemu žive ga često zovu "Najroberi" (od robbery što znači pljačka). Zato su par ograđenih i klimatizovanih oaza kao što je "Vestgejt" postale omiljeno svratište za hiljade zapadnih poslovnih ljudi, diplomata i humanitaraca, kao i za imućnu domaću elitu. Kenijci nove bogataše koji se svakog vikenda sliju u skupe "kantri klubove", luksuzne hotele i malobrojne šoping molove pežorativno nazivaju "vabenci" – "pleme Mercedes-Benca" (va je prefiks koji se dodaje imenu plemena, a ki nazivu jeziku koji taj narod govori. Na primer, pleme iz koga potiče otac predsednika SAD Baraka Obame kod nas se zove Luo, njegovi članovi se nazivaju Valuo, a njihov jezik je kiluo).

U trenutku napada, u subotu malo posle podne, u "Vestgejtu" je bilo više od hiljadu ljudi. Među njima su bili Kristin Vambui Prat, starija sestra predsednika Uhurua Kenijate, i predsednikov lični sekretar sa suprugom i sinom. Gospođa Vambui Prat je uspela da pobegne i, kako javljaju kenijski mediji, u pratnji telohranitelja bosonoga utrči u svoj plavi mercedes sa cipelama i tašnicom u ruci. U napadu su ubijeni jedan predsednikov rođak i njegova verenica. "Oni su bili mladi, ljupki ljudi koje sam lično poznavao i voleo", rekao je predsednik i obećao da će organizatori napada koji je nazvao "zverskim činom" biti kažnjeni "brzo i veoma bolno".

Uprkos kriminalu, Najrobi je ostao "kapija Istočne Afrike". Sa suši restoranom, modernim kafićima, bioskopom i "Nakumatom", najbolje snabdevenim supermarketom u gradu, "Vestgejt" je svakodnevno posećivao veliki broj stranaca. U napadu koji je počeo u vreme kada je popularni mol najpuniji, ubijeni su državljani sedam zemalja. Među njima su tri Indusa, troje Britanaca, jedna Kineskinja, kanadski diplomata i Kofi Avunor, poznati pesnik iz Gane koji je u Najrobi došao zbog velikog međunarodnog sajma knjiga koji je trebalo da počne ove nedelje. Mnogi od lokala su u vlasništvu stranaca koji su se doselili u Najrobi ili Indijaca čije porodice u Keniji žive već generacijama. U trenutku napada ispred glavnog ulaza je trajala vikend-škola kuvanja za indijsku decu, uglavnom pripadnike imućne južnoazijske dijaspore.

KORENI NEVOLJA: Ovo je bila prva velika akcija od napada koji su naterali kenijske vlasti da direktno pošalju trupe na jug Somalije. U septembru 2011. godine maskirani Somalci su u dva napada na ostrvu Lamu i obližnjem poluostrvu ubili jednog i oteli dve zapadne turistkinje. Šarmantni Lamu i ekskluzivni hoteli na obližnjem ostrvu Manda, koji su popularni među britanskim rok zvezdama i stidljivijim pripadnicima evropskih kraljevskih porodica, redovno su opisivani kao "živi skriveni raj", tek blago ofucana, nepretenciozna mešavina toplog mora i sporog ritma lokalnih ribara. Na obalama Kenije se od tada nije oporavio turizam, koji predstavlja glavni izvor prihoda za desetine hiljada ljudi u zemlji u kojoj čak 38 odsto stanovnika živi ispod granice apsolutne bede (1,25 dolara dnevno).

Somalija, ipak, nije jedini izvor kenijskih problema. U naslovu verovatno najbolje knjige o istoriji postkolonijalne Kenije stoji: "između nade i očaja, 1963–2011". Štaviše, i neki od svedoka koji su na parkingu "Vestgejta" čudom preživeli upad Al Šababovih boraca ističu da nisu svi napadači bili svetloputi etnički Somalci i da je među njima bilo i tamnijih ljudi, verovatno iz Kenije.

Serija nevolja i tragedija je počela još pre dobijanja nezavisnosti 1963. godine. Britanske kolonijalne vlasti su neke od najsramnijih stranica istorije "imperije u kojoj sunce nikada ne zalazi" napisale tokom poslednjih godina vladavine Kenijom, u vreme pobune Mau Mau u kojoj su učestvovali pripadnici najbrojnijeg Kikuju naroda. Karolajn Elkins, profesorka na Harvardu, decenijama prikrivana ubistva, masovna mučenja i pretvaranja čitavih sela buntovnih Kikujua u bodljikavom žicom ograđene logore opisala je kao "nezamislive zločine" u knjizi nagrađenoj Pulicerovom nagradom u kojoj govori o "britanskom gulagu u Keniji".

Britansko etničko čišćenje Kikujua i podsticanje drugih naroda da se nasele na njihovu plodnu zemlju ostavilo je otrovno nasleđe u državi koja je nezavisnost dobila šest godina posle Gane, prve koja se rešila evropskog jarma, i tek pošto su ostale francuske i britanske kolonije postale nezavisne. Štaviše, Kenijata je četvrti predsednik Kenije i sin prvog predsednika – rođen je dve godine pre odlaska Britanaca i otac mu je dao ime Uhuru, što znači nazavisnost.

Marta 2011. godine budući predsednik je optužen za zločine protiv čovečnosti od strane sumnjivo afrocentričnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu. Ova ustanova pretencioznog naziva ima bizaran način finansiranja koji je teško ne povezati sa činjenicom da ne samo da još nije optužila osobu koja nije Afrikanac, već ne vodi nijednu zvaničnu istragu za zločine počinjene van Crnog kontinenta. Kenijata i Vilijam Rut, novoizabarani potpredsednik, navodne zločine su počinili tokom etničkih nereda posle izbora decembra 2007. godine u kojima je stradalo više od hiljadu ljudi. Sudi im se odvojeno, jer je Kenijata upozorio sud da po ustavu predsednik i potpredsednik ne mogu istovremeno biti van zemlje. Zbog izborne pobede dvojice optuženika Barak Obama nije posetio Keniju, svoju otadžbinu, tokom poslednje afričke turneje.

Džomo Kenijata, "otac nacije" i optuženog predsednika, neke od najmračnijih stranica svoje petnaestogodišnje vladavine napisao je obračunavajući se sa buntovnom somalskom manjinom. Snage bezbednosti su tokom prve četiri godine nezavisnosti ubile više od 2000 Somalaca za koje je "stari" Kenijata tvrdio da uopšte nisu Kenijci, već pljačkaši koje je poslala somalska vlada.

OVO NIJE ISLAM: U podsaharskim zemljama, uglavnom "državama bez većine", etnička heterogenost na nacionalnom nivou često je praćena etničkom homogenošću na lokalnom nivou. Tako, iako čine samo jedan odsto stanovništva, Somalci su većina na jednoj petini teritorije Kenije. Sama Somalija je jedna od samo tri etnički relativno homogene zemlje u Podsaharskoj Africi, dok je Kenija, u kojoj u značajnom broju žive pripadnici četrdesetak "autohtonih" naroda, jedna od heterogenijih – nekadašnji Zair je država sa ubedljivo najviše naroda/plemena u regionu. Dubinu korena afričkih problema ilustruje činjenica da su dve najtragičnije istorije imale najmanje etnički raznolika zemlja i etnički najizmešanija zemlja u regionu.

Subotnji napad nosi sa sobom rizik da se u etnički duboko podeljenoj zemlji prodube i verske podele, koje su do sada bile manje izražene. To je jedan od glavnih razloga što je u svom prvom govoru posle napada predsednik Kenijata istakao da "kukavičke izvršioce" treba da "porazimo našim jedinstvom".

Jedna zabrinuta muslimanka iz Najrobija, na koju je BBC-jev novinar naišao u gomili znatiželjnika koji su se u ponedeljak okupili nedaleko od "Vestgejta" kako bi sačekali rasplet, rekla je "ovo nije islam. Oni (Al Šabab) imaju svoju religiju. To je terorizam." Ona voli da veruje da se radilo o pokušaju "pljačke koji je krenuo naopako" i ističe da su ubijeni i kenijski muslimani, iako su napadači u svom tvitu tvrdili da su prvo evakuisali "sve muslimane". Svedoci su potvrdili da, iako je bilo nasumičnog pucanja, u najmanje jedom od restorana islamisti su tražili da svi muslimani ustanu i napuste prostoriju – i zatim pobili sve one koji su ostali unutra.

Ali, kada je trebalo da bira, sagovornica BBC-ija, čija je kosa bila pokrivena maramom, rekla je da je "prvo muslimanka" pa tek onda Kenijka. Nažalost, afričke "imaginarne zajednice" nije lako uklopiti u granice koje su iscrtale kolonijalne sile – onako kako ih Afrikanci vide, podsaharske zajednice su istovremeno i manje i veće od mladih država, piše istoričar Frederik Kuper. Ovo nesaglasje – kao i identitetsku zbrku koja ga prati – ne treba smetnuti s uma kada razmišljamo o pokolju nevinih u kenijskom molu. Na neki način, on predstavlja krvavu posledicu načina na koji neki nezadovoljni stanovnici krhkih i hronično gladnih nacija pokušaju da razreše zbrku koja ima brojne posledice.

RAT NA TVITERU: Američki mediji su prethodnih meseci redovno upozoravali da će "novo lice terora verovatno biti afričko", kako je, na primer, početkom septembra objavio ugledni liberalni mesečnik "Atlantik". Vašingtonski magazin je pokušao da ukaže na neke od posledica fokusa Bušove i Obamine administracije na "Bliski istok i Južnu Aziju" i činjenicu da se američki spoljnopolitički odgovor u Podsaharskoj Africi "brzo pretvara u leteći odred smrti" u službi lojalnih diktatora. Ipak, citirana nespretna i rasistička metafora američkog novinara odražava bolnu realnost. Posle Malija, Nigerije i Somalije, naoružani islamisti su stigli u srce još jedne afričke prestonice.

Paranoju u SAD povećava iznenađujuća sofisticiranost mladih afričkih ratnika koji su se zakleli na vernost Al Kaidi. Al Šabab je prošlog vikenda u malom Tviter ratu do nogu potukao kenijske snage bezbednosti koje su na brzinu otvorile svoj Tviter nalog. Kenijske bezbednosne snage su na Tviteru bile i mnogo sporije i manje vešte od islamista, koji su se obraćali ne samo na savršenom engleskom već i jezikom koji potvrđuje da poseduju najviši nivo sajber pismenosti. (Mali internet rat i blamiranje kenijskih vlasti okončan je tako što je Tviter ukinuo Al Šababov nalog pozivajući se na zabranu javnog iznošenja pretnji koja je navedena u pravilima korišćenja. Kenijske vlasti tvrde da je među islamistima bilo američkih i britanskih državljana afričkog porekla.)

To svedoči koliko su današnji fundamentalisti moderni, uglavnom nezadovoljni mladi ljudi koji u neoliberalnom kapitalizmu i američkom vojnopolitičkom kišobranu ne naziru svoju bolju i srećniju budućnost. Zato će se u sve raslojenijem svetu novi ratovi, u kojima nema linija fronta i u kojima su najbrojnije žrtve civili, voditi tvitovima koliko i kalašnjikovima ili bespilotnim letelicama. Nažalost, teško je poverovati da će Afrika u doglednoj budućnosti prestati da bude krvavo ratište. U njemu neće stradati samo zlosrećne somalske komšije.