Svet
Centralna Azija i Novi put svile
SUSRET NA NAJVIŠEM NIVOU: Predsednici “stanova” sa Si Đinpingom u Pekingu
foto: ap
Između velikog i još većeg brata
Nisu ekonomski razlozi, ma koliko bili značajni, uticali na formulisanje kineske politike prema Centralnoj Aziji. U turbulentnom svetu u kome Kina predstavlja glavni izazov najsnažnijim ekonomijama sveta, pre svega Sjedinjenim Američkim Državama koje Kinu doživljavaju i kao glavni izazov i kao svog najvećeg konkurenta i protivnika, Peking pridaje poseban značaj jačanju svog ekonomskog i političkog uticaja kroz čvrstu saradnju sa samostalnim, prosperitetnim i prijateljskim državama Centralne Azije, zemljama novog geopolitičkog fenomena
Predsednici pet država Centralne Azije – Uzbekistana, Kazahstana, Turkmenistana, Kirgistana i Tadžikistana – bili su nedavno kod ruskog predsednika Putina na vojnoj paradi povodom Dana pobede u Moskvi, da bi samo nedelju dana kasnije zasadili šest mladica nara sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u staroj prestonici Kine, gradu Sijanu.
Bilo je i zluradih komentara: od “starijeg brata” pojurili su ka “velikom bratu”, od severnog suseda koji ratuje okrenuli su se bogatijem, istočnom. Kao da se radi o petorici mlađe braće, a ne o pet suverenih i velikih država koje zajedno čine novi geopolitički fenomen u svetu. Na taj ogromni region sa pažnjom gledaju mnogi – od Ankare i Berlina do Vašingtona.
U Moskvi su predsednici država Centralne Azije boravili u svojstvu lidera nekadašnjih članica moćnog Sovjetskog Saveza. Sovjetske republike zajedno su se borile protiv nacističke Nemačke i sila osovine pa je to, znači, bio i njihov Dan pobede. Njihov dolazak na Crveni trg bio je normalan i očekivan gest, viđan i ranijih godina.
Normalno je bilo i to što nisu svi pobednici došli na paradu – na primer, iz Ukrajine, iako su Ukrajinci činili gotovo trećinu pobedničke Crvene armije. Ni iz Gruzije nije bilo delegacije. Ali, to je druga priča.
Mnogo veću pažnju svetske javnosti privukao je samit lidera Centralne Azije bivšeg SSSR-a sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u kineskom gradu Sijanu, odakle su pre dve hiljade godina na zapad krenuli prvi karavani natovareni dragocenom robom – svilom.
Kinezi su poklonili podjednaku pažnju svakom od visokih gostiju. Svaki od njih, pored samita, bio je u zvaničnoj bilateralnoj poseti Kini, većina od njih prvi put. Program je za svakog od pet državnika sastavljen po najvišim standardima. Održan je niz bilateralnih i multilateralnih sastanaka, potpisano je više desetina međudržavnih sporazuma i preko stotinu ekonomskih dogovora koji otvaraju novu perspektivu saradnje Centralne Azije sa Kinom.
PUT SVILE I PUT ZLATA
Kineski predsednik je, na zajedničkom sastanku, posebno naglasio da svet očekuje stabilnu Centralnu Aziju gde suverenitet, bezbednost, nezavisnost i teritorijalni integritet moraju da budu ne samo poštovani, već i zaštićeni. Razvojni put koji je svaka od pet zemalja izabrala mora biti striktno poštovan, bez mešanja sa strane.
To je bilo ono što su predsednici pet država najviše želeli da čuju. Predsednik Kazahstana Kasim Tokajev rekao je da njegova zemlja želi da postane centar evroazijskog kontinenta i da zbog toga nastoji da iskoristi sve prednosti zapadnih tehnologija i obrazovanja. To je bilo izvesno upozorenje Pekingu da je politika Kazahstana, najveće od pet država, otvorena prema svim stranama i da posle “bratskog” zagrljaja Moskve ne namerava da padne u još bratskiji zagrljaj Pekinga. Kazahstan ima površinu od gotovo tri miliona kvadratnih kilometara, više nego Francuska, Nemačka, Italija, Finska i Holandija zajedno.
Kinezi nisu pokazali da se protive nezavisnom stavu Kazahstana, za razliku od Rusije koja i dalje smatra i Kazahstan i ostale četiri države svojom sferom uticaja, pa se u njihovim medijima, na primer, redovno ponavlja teza o tome da severni Kazahstan “istorijski” pripada Rusiji. Kinezi su manje okrenuti prošlosti, a više budućnosti. Oni su tokom samita ponovo snažno afirmisali Novi put svile, odnosno, kako se zvanično naziva taj ekonomski i finansijski poduhvat – “Jedan pojas, jedan put”.
Nije slučajno Si Đinping upravo u Kazahstanu pre deset godina prvi put govorio o tom projektu koji je tada već obuhvatio 150 zemalja u svetu, ali se zbog epidemije kovida privremeno našao u drugom planu. Pekinški “Global tajms” je pisao da će nepristupačni prirodni uslovi u zemljama centralne Azije – planine, pustinje i nedostatak vodenih tokova i ograničena prohodnost – uz pomoć Kine biti pretvoreni u “zlatni put” koji će povezati Evropu i Istočnu Aziju.
Kina je najveći trgovinski partner gotovo svih centralnoazijskih država, mnogo veći nego Rusija. S Kazahstanom je robna razmena prošle godine iznosila 31 milijardu dolara. Kina je uvezla sirovu naftu i naftne derivate u vrednosti od 4,1 milijarde dolara, ali je to tek nekoliko procenata nafte koju uvozi iz sveta, skoro deset puta manje nego od Saudijske Arabije i Rusije, i mnogo manje nego iz Iraka, Omana ili Angole. Nije nafta glavni cilj za koji je Kina zainteresovana.
Peking je takođe veliki investitor u Kazahstanu, ali ne i najveći, jer su ispred nje Holandija, SAD i Švajcarska. U periodu od 2005. do 2019. godine Kina je ukupno investirala u Kazahstan 44,5 milijardi dolara, dok ukupna ekonomska saradnja Rusije sa ovih pet zemalja nije ni približno na tom nivou.
ZAGRLJAJ ILI STISAK
Nisu ekonomski razlozi, ma koliko bili značajni, uticali na formulisanje kineske politike prema Centralnoj Aziji. U turbulentnom svetu u kome Kina predstavlja glavni izazov najsnažnijim ekonomijama sveta, pre svega Sjedinjenim Američkim Državama koje Kinu doživljavaju i kao glavni izazov i kao svog najvećeg konkurenta i protivnika, Peking pridaje poseban značaj jačanju svog ekonomskog i političkog uticaja kroz čvrstu saradnju sa samostalnim, prosperitetnim i prijateljskim državama Centralne Azije, zemljama novog geopolitičkog fenomena.
Rusija ima i svoju posebnu ulogu u regionu. Kazahstan i druge države povezani su sa Moskvom Sporazumom o kolektivnoj bezbednosti. U januaru prošle godine, prilikom žestokih protesta i nemira kada je poginulo više od 150 ljudi, na zahtev iz Kazahstana poslati su specijalci iz Rusije i Belorusije da zavedu red. U Moskvi i Pekingu saglasili su se kako je to bio pokušaj da se podstakne “obojena revolucija”. Kineski predsednik je sada naglasio da države Centralne Azije moraju da se suprotstave spoljnom mešanju u unutrašnje stvari, ali i da zadrže nultu toleranciju prema terorizmu, separatizmu i ekstremizmu. “Kina je spremna da pomogne zemljama Centralne Azije u oblasti bezbednosti i odbrane”, rekao je Si.
Kazahstan, koji je nedavno u Ujedinjenim nacijama glasao, kao i Kina, za rezoluciju u kojoj se oštro osuđuje ruska agresija na Ukrajinu, prinuđen je da balansira između Moskve i Pekinga. U tome mu pomaže saradnja sa Turskom i Evropskom unijom i korektni odnosi sa SAD. Na odnose sa Rusijom gleda, sa jedne strane, kao na neophodnost, a sa druge kao korisni balans u odnosima sa Kinom.
Ruski ekspert za Centralnu Aziju Arkadij Dubnov ovih dana je to prokomentarisao na sledeći način: “Treba živeti sa ‘starijim bratom’ i nakon napuštanja zajedničke porodice. Njegova slabost može se iznenada pretvoriti u agresivnost, zato treba biti strpljiv i razvijati odnose i sa drugim državama kako bi se smanjila opasnost”.
Kada je reč o zagrljaju koji nudi “veliki brat”, treba biti oprezan: suvišna blizina i snažan stisak mogu te ugušiti.
Bilo je i zluradih komentara: od “starijeg brata” pojurili su ka “velikom bratu”, od severnog suseda koji ratuje okrenuli su se bogatijem, istočnom. Kao da se radi o petorici mlađe braće, a ne o pet suverenih i velikih država koje zajedno čine novi geopolitički fenomen u svetu. Na taj ogromni region sa pažnjom gledaju mnogi – od Ankare i Berlina do Vašingtona.
U Moskvi su predsednici država Centralne Azije boravili u svojstvu lidera nekadašnjih članica moćnog Sovjetskog Saveza. Sovjetske republike zajedno su se borile protiv nacističke Nemačke i sila osovine pa je to, znači, bio i njihov Dan pobede. Njihov dolazak na Crveni trg bio je normalan i očekivan gest, viđan i ranijih godina.
Normalno je bilo i to što nisu svi pobednici došli na paradu – na primer, iz Ukrajine, iako su Ukrajinci činili gotovo trećinu pobedničke Crvene armije. Ni iz Gruzije nije bilo delegacije. Ali, to je druga priča.
Mnogo veću pažnju svetske javnosti privukao je samit lidera Centralne Azije bivšeg SSSR-a sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u kineskom gradu Sijanu, odakle su pre dve hiljade godina na zapad krenuli prvi karavani natovareni dragocenom robom – svilom.
Kinezi su poklonili podjednaku pažnju svakom od visokih gostiju. Svaki od njih, pored samita, bio je u zvaničnoj bilateralnoj poseti Kini, većina od njih prvi put. Program je za svakog od pet državnika sastavljen po najvišim standardima. Održan je niz bilateralnih i multilateralnih sastanaka, potpisano je više desetina međudržavnih sporazuma i preko stotinu ekonomskih dogovora koji otvaraju novu perspektivu saradnje Centralne Azije sa Kinom.
PUT SVILE I PUT ZLATA
Kineski predsednik je, na zajedničkom sastanku, posebno naglasio da svet očekuje stabilnu Centralnu Aziju gde suverenitet, bezbednost, nezavisnost i teritorijalni integritet moraju da budu ne samo poštovani, već i zaštićeni. Razvojni put koji je svaka od pet zemalja izabrala mora biti striktno poštovan, bez mešanja sa strane.
To je bilo ono što su predsednici pet država najviše želeli da čuju. Predsednik Kazahstana Kasim Tokajev rekao je da njegova zemlja želi da postane centar evroazijskog kontinenta i da zbog toga nastoji da iskoristi sve prednosti zapadnih tehnologija i obrazovanja. To je bilo izvesno upozorenje Pekingu da je politika Kazahstana, najveće od pet država, otvorena prema svim stranama i da posle “bratskog” zagrljaja Moskve ne namerava da padne u još bratskiji zagrljaj Pekinga. Kazahstan ima površinu od gotovo tri miliona kvadratnih kilometara, više nego Francuska, Nemačka, Italija, Finska i Holandija zajedno.
Kinezi nisu pokazali da se protive nezavisnom stavu Kazahstana, za razliku od Rusije koja i dalje smatra i Kazahstan i ostale četiri države svojom sferom uticaja, pa se u njihovim medijima, na primer, redovno ponavlja teza o tome da severni Kazahstan “istorijski” pripada Rusiji. Kinezi su manje okrenuti prošlosti, a više budućnosti. Oni su tokom samita ponovo snažno afirmisali Novi put svile, odnosno, kako se zvanično naziva taj ekonomski i finansijski poduhvat – “Jedan pojas, jedan put”.
Nije slučajno Si Đinping upravo u Kazahstanu pre deset godina prvi put govorio o tom projektu koji je tada već obuhvatio 150 zemalja u svetu, ali se zbog epidemije kovida privremeno našao u drugom planu. Pekinški “Global tajms” je pisao da će nepristupačni prirodni uslovi u zemljama centralne Azije – planine, pustinje i nedostatak vodenih tokova i ograničena prohodnost – uz pomoć Kine biti pretvoreni u “zlatni put” koji će povezati Evropu i Istočnu Aziju.
Kina je najveći trgovinski partner gotovo svih centralnoazijskih država, mnogo veći nego Rusija. S Kazahstanom je robna razmena prošle godine iznosila 31 milijardu dolara. Kina je uvezla sirovu naftu i naftne derivate u vrednosti od 4,1 milijarde dolara, ali je to tek nekoliko procenata nafte koju uvozi iz sveta, skoro deset puta manje nego od Saudijske Arabije i Rusije, i mnogo manje nego iz Iraka, Omana ili Angole. Nije nafta glavni cilj za koji je Kina zainteresovana.
Peking je takođe veliki investitor u Kazahstanu, ali ne i najveći, jer su ispred nje Holandija, SAD i Švajcarska. U periodu od 2005. do 2019. godine Kina je ukupno investirala u Kazahstan 44,5 milijardi dolara, dok ukupna ekonomska saradnja Rusije sa ovih pet zemalja nije ni približno na tom nivou.
ZAGRLJAJ ILI STISAK
Nisu ekonomski razlozi, ma koliko bili značajni, uticali na formulisanje kineske politike prema Centralnoj Aziji. U turbulentnom svetu u kome Kina predstavlja glavni izazov najsnažnijim ekonomijama sveta, pre svega Sjedinjenim Američkim Državama koje Kinu doživljavaju i kao glavni izazov i kao svog najvećeg konkurenta i protivnika, Peking pridaje poseban značaj jačanju svog ekonomskog i političkog uticaja kroz čvrstu saradnju sa samostalnim, prosperitetnim i prijateljskim državama Centralne Azije, zemljama novog geopolitičkog fenomena.
Rusija ima i svoju posebnu ulogu u regionu. Kazahstan i druge države povezani su sa Moskvom Sporazumom o kolektivnoj bezbednosti. U januaru prošle godine, prilikom žestokih protesta i nemira kada je poginulo više od 150 ljudi, na zahtev iz Kazahstana poslati su specijalci iz Rusije i Belorusije da zavedu red. U Moskvi i Pekingu saglasili su se kako je to bio pokušaj da se podstakne “obojena revolucija”. Kineski predsednik je sada naglasio da države Centralne Azije moraju da se suprotstave spoljnom mešanju u unutrašnje stvari, ali i da zadrže nultu toleranciju prema terorizmu, separatizmu i ekstremizmu. “Kina je spremna da pomogne zemljama Centralne Azije u oblasti bezbednosti i odbrane”, rekao je Si.
Kazahstan, koji je nedavno u Ujedinjenim nacijama glasao, kao i Kina, za rezoluciju u kojoj se oštro osuđuje ruska agresija na Ukrajinu, prinuđen je da balansira između Moskve i Pekinga. U tome mu pomaže saradnja sa Turskom i Evropskom unijom i korektni odnosi sa SAD. Na odnose sa Rusijom gleda, sa jedne strane, kao na neophodnost, a sa druge kao korisni balans u odnosima sa Kinom.
Ruski ekspert za Centralnu Aziju Arkadij Dubnov ovih dana je to prokomentarisao na sledeći način: “Treba živeti sa ‘starijim bratom’ i nakon napuštanja zajedničke porodice. Njegova slabost može se iznenada pretvoriti u agresivnost, zato treba biti strpljiv i razvijati odnose i sa drugim državama kako bi se smanjila opasnost”.
Kada je reč o zagrljaju koji nudi “veliki brat”, treba biti oprezan: suvišna blizina i snažan stisak mogu te ugušiti.
Svilena globalizacija
Putevi svile mogu se tumačiti kao prva ekonomska globalizacija u svetu, jer su povezivali imperijalnu Kinu sa osam hiljada kilometara udaljenim Rimskim carstvom. Radi se o složenoj mreži kopnenih puteva preko mnogih zemalja, kojima je cirkulisala roba sa Istoka prema Zapadu i obratno.
Glavna je, naravno, bila svila, čiju tajnu proizvodnje Kinezi nisu otkrivali strancima. Najbolja svila proizvodila se u Sijanu, još od dinastije Han, dve stotine godina pre Nove ere.
Kao i u savremenoj globalizaciji, bilo je i tada među glavnim kupcima, a to je bio Rim, mnogo dilema treba li uopšte kupovati skupu svilu. Novac namenjen svili mogao se bolje iskoristiti, na primer za armiju i naoružanje. Čak je i ostareli Seneka digao svoj ljutiti glas protiv svilenih haljina jer “ne skrivaju ni obline ni pristojnost rimskih dama”.
Zakon tržišta je ipak pobedio. A i dame su mislile drugačije.
Nar, voćka čudnovata
U kineskoj tradiciji simbolika ima prvorazredni značaj, naročito kada se primenjuje u političkim događajima. Si Đinping nije slučajno izabrao da sa predsednicima pet država Centralne Azije zasadi voćku – nar.
Prema narodnom verovanju u Kini, nar simboliše plodnost i prosperitet, težnju ka uspešnom i bogatom životu, porast porodice i sreću njenih članova. Nar takođe simboliše dug život i može se često videti na slikama tradicionalnih majstora još iz davnih vremena. Nar predstavlja sreću i zdravlje, jedinstvo zajednice.
Otvorena voćka nudi obilje sitnih, obojenih plodova, svako na svom mestu, u harmoniji sa drugima. Nar je i simbol besmrtnosti i večnog života koji se rađa novim sađenjem.
Kineske legende o naru ne pominju da voćka ponekad u ustima ima opori ukus.
