Za "Vreme" iz Budimpešte

Virus korona kvari i najuzvišenije momente, pa tako i godišnja, idejama nadahnuta tumačenja sveta premijera Viktora Orbana. U neka lepša vremena on bi sa svojom svitom (uz obavezno prisustvo vernih navijača poput čelnika Pastorovog Saveza vojvođanskih Mađara) kao svake godine u julu otputovao u susednu Rumuniju u gradić Băile Tușnad (mađarskom Tusnadfurdo, što znači Banja Tušnad) da održi govor o smernicama za dolazeću godinu. Tu je svet pre šest godina mogao prvi put da čuje kako Orban govori o "neliberalnoj demokratiji"; termin je pozajmio od voditelja i urednika Si-En-Ena Ferida Zakarije. Orban je od tada u praktičnoj izvedbi tog projekta gotovo dosegao savršenstvo.

Suština njegove ideje je da u državi treba, doduše, da postoje sve institucije koje inače krase liberalne demokratije, kao što su parlament, ustavni sud, regulativna tela za medije, javna preduzeća, itd, ali u svim tim ustanovama moraju da sede ljudi odani vladi i premijeru. Tako se sve poluge vlasti koncentrišu u rukama jednog jedinog čoveka i sve se odvija unutar kulisa koje liče na ikebanu demokratije.

PREKID TRANSILVANIJSKE AVANTURE

Mnogima može izgledati čudno što je Orban svoje ideološke smernice dve decenije obelodanjivao u susednoj Rumuniji i kako na to reaguju rumunski zvaničnici. Poslednjih godina zvanični Bukurešt je bio sve podozriviji prema ovim izletima mađarskog premijera s obzirom na brojnu mađarsku manjinu u toj zemlji (nekad čak milion i po, danas nekoliko stotina hiljada manje). Jedino je za vreme predsednikovanja Trajana Baseskua stav bio blaži, pa se i rumunski predsednik pojavio na tribini u Banji Tušnad pored Orbana i obaveznog Lasla Tekeša, heroja rumunske revolucije iz 1989. i vernog pratioca mađarskog premijera.

Kao nemilosrdna posledica pandemije prekinuta je i serija Orbanove transilvanijske avanture. Zato je morao da potraži drugu platformu za obraćanje narodu, a pre svega svojim sledbenicima. Izbor nije bio lak jer su u Mađarskoj skoro svi mediji pod direktnom kontrolom vlade (zapravo jednog jedinog čoveka, što možda zvuči poznato). Premijer je izabrao novine "Mađar Nemzet" (Mađarska nacija), dnevni list sa ogromnom tradicijom (skoro kao "Politika" u Srbiji), koji je odigrao važnu ulogu za vreme promene sistema krajem osamdesetih godina prošlog veka. Danas je ovaj dnevnik puka poluga izvršne vlasti, propagandno sredstvo koje svakodnevno direktno iz nadležnog ministarstva dobija smernice i ključne izraze za aktuelne domaće zadatke.

DOLE SOROŠ, ŽIVEO DONALD TRAMP

Tako se u "Mađar Nemzetu" pod naslovom "Zajedno ćemo ponovo uspeti" pojavio esej premijera Mađarske. Na prvi pogled nije jasno da li je autor mislio na pandemiju, čiji je prvi prolećni talas prebrođen relativno bezbolno, dok drugi uzima sve veći mah sa oko hiljadu novih registrovanih zaraženih svakog dana, ili na izbore koji će se održati 2022. godine. Oni odvažniji, koji su skloni čitanju svega i svačega, shvatiće da se radi isključivo o psihološkoj pripremi glasača za "odlučujuću bitku" protiv liberala, Soroša, Brisela i svega ostalog što ugrožava mađarstvo.

"Za konzervativce i demohrišćane su liberalizam i liberali danas ponovo najveći izazov", piše Orban, koji je svoju političku karijeru počeo kao liberal i bio je potpredsednik Liberalne internacionale (1992–2000). "Pobuna protiv političke korektnosti, protiv libernjačke (Orbanov podrugljiv izraz za liberale tj. za čitavu opoziciju) doktrine, načina govora i stilskog diktata se sve više širi", smatra danas mađarski premijer. Sudeći po Orbanu, liberali misle da sve države, i one koje se vode kao neliberalne demokratije, treba prisiliti da usvoje liberalnu formulu vladanja.

"Demohrišćani, međutim, odbacuju ovakvu spoljnu politiku jer smatraju da se društva održavaju na različite načine i kao što je pokazalo i arapsko proleće, liberalna demokratija uzrokuje kolaps i haos, više štete nego koristi. Zato navijamo za pobedu Donalda Trampa jer dobro poznajemo spoljnu politiku baziranu na moralnom imperijalizmu američkih demokrata", piše Orban.

Premijer nabraja skorašnje uspehe neliberala i u ovom kontekstu pominje i Srbiju: "Uspešno je sprečeno da briselska intervencija izgura iz vlasti poljske demohrišćane (misli na stranku Kačinjskog), desnica je stabilizovala svoju poziciju u Hrvatskoj i Srbiji, Slovenci su na dobrom putu, a ni šanse da preživi bugarska vladajuća stranka i premijer, uprkos unakrsnoj vatri, nisu loše."

KO ČUVA FIDES

Mađarski premijer u svom domaćem zadatku pokušava da objasni zašto je stigao istorijski trenutak da se započne bitka između konzervativizma i liberalizma. Po njegovom tumačenju, ove dve glavne ideologije su se prisilno udružile u borbi protiv totalitarizama, protiv nacizma i komunizma, zbog čega su privremeno zataškale očigledne i bitne međusobne razlike.

"Bila je to duga, vekovna borba, a da su ideje, argumenti, osnovni stavovi saveznika (tj. liberala i konzervativaca – primedba autora) snažno pobrkani i da je savezništvo izgubilo, smisao postalo je jasno padom Berlinskog zida na Zapadu i odlaskom sovjetskih trupa na Istoku." Orban smatra da su, za razliku od Zapadne Evrope, u Srednjoj Evropi shvatili kako hrišćansko-konzervativne stranke neće više asistirati u tome da se nacije oslabe, da se verske tradicije unište i da porodica postane predmet omalovažavanja. Ta spoznaja je najpre u Mađarskoj i u Poljskoj postala deo državne politike i zahvaljujući tome su ove dve vlade sprečile Evropsku narodnu stranku da propadne.

Ne ulazeći u dubinu ideološke potkovanosti autora "Mađar Nemzeta", poimanje sadašnjosti poprima naučno-fantastične razmere tvrdnjom da su Orbanov Fides i Pravo i pravda Jaroslava Kačinskog spasile od bilo čega Evropsku narodnu partiju, najjaču grupu stranaka u Evropskom parlamentu. Prvo, vladajuća poljska stranka nije ni članica ove grupe, dok se protiv Fidesa vodi dugogodišnji postupak u Narodnoj stranci zbog nepoštovanja osnova pravne države, pa Fides već više od godinu dana sedi u magarećoj klupi pošto je dobio ukor pred isključenje. Većina stranaka u toj grupaciji se slaže da Fidesu nije mesto među demokratski nastrojenim partijama, ali zahvaljujući najjačoj stranci u toj organizaciji, nemačkom CDU-CSU, Orbanov Fides je, istina bez prava glasa, još uvek član te evropske partijske porodice.

NEMAČKI INTERESI

Zašto kancelarka Angela Merkel i njeni demohrišćani spasavaju Fides? Nemački krupni kapital ima svoje razloge, među kojima su interesi nemačke automobilske industrije najbitniji. Audi ima proizvodnju u Đeru, Mercedes u Kečkemetu, BMV uskoro u Debrecinu, itd. Mađarska vlada čini sve da se ovi giganti u Mađarskoj dobro osećaju i da redovno šalju kući ogromne profite.

Oslanjanje prevashodno na nemačku automobilsku industriju predstavlja ogromnu opasnost za mađarsku privredu. Zbog virusa korona u sedam meseci ove godine već je zabeležen pad od 26 odsto u proizvodnji automobila, što je glavni uzrok za pad čitave mađarske industrije za 13 odsto u drugom kvartalu ove godine. Od početka pandemije izgubljeno je 200 hiljada radnih mesta uprkos obećanju Viktora Orbana da će stvoriti onoliko radnih mesta koliko kovid uništi. Mađarska je jedina zemlja u okruženju, pa i šire, koja ni jednom forintom nije pomogla radnicima koji su izgubili posao. Da situacija bude još tragičnija, vlada je zakonom propisala da se nadoknada za nezaposlenost daje samo do tri meseca, što je neviđeno u Evropskoj uniji.

POZIV U BOJ

Pismeni uradak mađarskog premijera je, prema jednoglasnom mišljenju nezavisnih mađarskih politikologa, zapravo odraz straha Viktora Orbana da na izborima 2022. godine može da ostvari tesnu pobedu, pa čak i da izgubi.

"Nadam se da ćemo sa uspešnom odbranom od pandemije, ojačanim zdravstvenim sistemom, dosad neviđenim ekonomskim rastom, punom nezaposlenošću i sa trinaest penzija godišnje stići do izbora", napisao je Orban. Uprkos rezultatima kojima se nada, on najavljuje borbu protiv levice, optužujući je da zemlja ni za vreme najvećih teškoća prouzrokovanih pandemijom na nju nije mogla da računa.

Jer, premijer je u proleće od parlamenta tražio da ga bez vremenskog ograničenja ovlasti da za vreme pandemije vlada uredbama u oblasti odbrane od kovida, što opozicija nije htela da izglasa. Orban je to tumačio kao da opozicija nije spremna na saradnju ni u najvećoj krizi.

Ovakvi manevri na Zapadu uglavnom prolaze nezapaženo. Tako je nakon glasanja u parlamentu kojim je Orban dobio sva ovlašćenja da rukovodi pandemijom, gost Kristijane Amanpur na Si-En-Enu bio ministar inostranih poslova Peter Sijarto, inače čest gost na izbornim mitinzima Srpske napredne stranke. Očigledno slabo pripremljena, Amanpurova je pitala Sijarta kako to da su suspendovali rad parlamenta. Na ovaj zicer ministar je, sav u čudu, odgovorio da ne zna o čemu se radi jer mađarski parlament radi i dalje kako treba. Naravno, posebno ovlašćenje se odnosilo na sve u vezi sa pandemijom, dok se o ostalim pitanjima nastavilo sa radom. I tu je suština neliberalne demokratije: Fides ima dvotrećinsku većinu, pa se uloga opozicije svela na nemoćnog posmatrača. Institucija parlamenta se suštinski obesmislila i po tome Mađarska nije izuzetak u regionu.

Na kraju svog eseja Viktor Orban se vratio svojim "omiljenim" neprijateljima, Sorošu i migrantima. "Ciljevi mreže Džordža Soroša, koji raspolaže neograničenim finansijskim i ljudskim resursima, jesu da ubrza migraciju i tako stvori etnički mešovita, otvorena društva, te da smanji odlučivanje na nacionalnom nivou i ovlašćenja preda u ruke globalne elite", piše mađarski premijer.

U tom kontekstu stvar je obrađena i na nivou mađarske opozicije. Prema Orbanovim stavovima, od Jobika (pripitomljena bivša ultradesnica) do Zelene stranke sve je samleveno i napunjeno kao kobasica, grupe koje su nekada imale samostalan identitet zamenio je "narodni front levice koji služi Soroševoj mreži", te Mađari treba da se spreme za "velika bitku" 2022. godine.

SVI PROTIV JEDNOG

Orbana užasava ideja da bi trenutno nikakva, razjedinjena opozicija mogla da se ujedini. Ona se već složila da primeni jedini recept koji omogućava pobedu nad Fidesom: protiv svakog kandidata vladajuće stranke oni će imati jednog zajedničkog kandidata. Sličan model je primenjen na lokalnim izborima u oktobru prošle godine kada je opozicija osvojila većinu opština u Budimpešti i još nekoliko većih gradova.

Orbanov strah je itekako realan. U glavom gradu su u oktobru održani preliminarni izbori za gradonačelnika Budimpešte. Opozicioni pobednik Gergej Karačonj dobio je izbore protiv Fidesovog čoveka uprkos ogromnoj medijskoj nadmoći vladajuće stranke. Prema tome, sve te priče o konzervativizmu, liberalizmu, Sorošu, migrantima ili Briselu svode se na goli opstanak na vlasti.