SAD, severnoamerički grip
Kad se svinje razbole
Epicentar epidemije svinjskog gripa Meksiko Siti već danima je sablasno prazan. Zatvorene su sve škole, većina restorana, ukinute su mnoge linije gradskog prevoza, a vlasti su zabranile i sva javna okupljanja. Dok akcije na berzama padaju, susedne zemlje preduzimaju vanredne mere za suzbijanje zaraznih bolesti
Od stalnog dopisnika iz Amerike
Maler, čini se, ne bije samo pojedince, već i čitave nacije. Taman kad se činilo da meksičke vlasti odnose prevagu u borbi protiv narko-kartela čije se žrtve još broje, a dašak optimizma počeo da se širi nakon sveameričkog samita koji je pre desetak dana okončan u prestonici Trinidada i Tobaga, vlasti u Meksiku ophrvane su smrtonosnim virusom gripa od koga je za sada obolelo preko 1600, a umrlo 150 ljudi. I to se sve dešava u trenutku kada je Meksiko u jeku priprema za novu turističku sezonu od koje žive milioni ljudi, a od koje se veoma mnogo očekivalo. Većina zemalja, među njima i SAD, savetuju svojim građanima da bez preke potrebe ne idu u Meksiko.
PRAZNI STADIONI: Jedna od najmnogoljudnijih prestonica na svetu, Meksiko Siti, ujedno i epicentar epidemije, već danima je sablasno prazan. Zatvorene su sve škole, većina restorana, ukinute su mnoge linije gradskog prevoza, a vlasti su zabranile i sva javna okupljanja. Meksikanci ne pamte da su se fudbalske utakmice igrale pred praznim stadionima. Jedini biznis koji je procvetao u gradu od preko 20 miliona ljudi je kućna dostava hrane, čiji vlasnici ne mogu da postignu da opsluže mušterije koje su se zabarikadirale u svojim domovima. Čak i crkve, kojima se žitelji obično okreću u potrazi za utehom u teškim vremenima, zvrjale su prazne u nedelju, a sveštenici su upozoreni da hostiju prilikom pričešća ne stavljaju vernicima na jezik, već da im je daju u ruku. Škole će ostati zatvorene bar do 6. maja. Sumorna atmosfera dobila je apokaliptički ton kada je zemljotres na trenutak prekinuo konferenciju za novinare meksičkog ministra zdravlja koji je sazvao predstavnike medija da objave nove vladine mere u borbi protiv opakog virusa. Mnoge ne bi začudilo da se odjednom probudi i ugašeni vulkan Popokatepetl, jer kad đavo reši da se olakša, kako kaže jedna izreka, on to najradije čini na gomilu. Strah je, čini se, još zarazniji od virusa.
Meksička vojska podelila je preko pet miliona hirurških maski građanima Meksiko Sitija, a vlasti su objavile da je Svetska banka uputila Meksiku pomoć u iznosu od 205 miliona dolara za suzbijanje epidemije.
Da nije reč o običnom gripu meksičke vlasti su otkrile krajem marta, kada je zabeležen neobično veliki broj slučajeva respiratornih infekcija za to doba godine. Nakon dodatnih pretraga i analiza utvrđeno je da imaju posla sa sasvim novim tipom virusa, svojevrsnim hibridom koji postoji kod ptica, svinja i ljudi. Zvaničnici su objavili da je virus potekao iz ruralne oblasti La Gloria na jugoistoku meksičke savezne države Verakruz, u kojoj se nalazi nekoliko velikih farmi svinja.
VANREDNO STANJE: Uprkos merama vlasti da suzbiju širenje virusa svinjskog gripa, on se raširio po svim kontinentima, ali smrtni ishodi registrovani su za sada samo u Meksiku. Štaviše, ono što za sada zbunjuje epidemiologe nije samo činjenica da je među obolelima najviše mladih, već i to da su slučajevi otkriveni van Meksika znatno blaži nego u epicentru epidemije. U trenutku pisanja ovog izveštaja (utorak uveče) vlasti SAD prijavile su 51 slučaj obolelih dok je Kanada registrovala šest. Zaraza je otkrivena i u Izraelu, na Novom Zelandu i u nekoliko evropskih država, ali broj obolelih raste iz dana u dan, pa se očekuje da će države poput Brazila, Gvatemale, Perua, Australije i Južne Koreje potvrditi zloslutne sumnje.
Najviše obolelih van Meksika registrovano je u SAD, gde izveštaji o epidemiji skreću pažnju sa svođenja računa povodom 100 dana Obamine administracije. Za sada je samo jedna osoba zadržana na bolničkom lečenju, a najveći broj obolelih, skoro polovina, su učenici jedne škole iz njujorškog predgrađa Kvins. Slučajevi su registrovani i u Ohaju, Kaliforniji, Teksasu i Kanzasu, dok se u saveznoj državi Mičigen pažljivo motri na jedan sumnjivi slučaj.
Najavljujući snažniju podršku razvoju nauke, za koju će Obamina administracija ubuduće izdvajati tri odsto svog bruto nacionalnog dohotka, što je veliki porast u odnosu na Bušovu eru, američki predsednik izjavio je da "razloga za zabrinutost ima, ali da nema mesta panici". Sličnu poruku poslala je i ministarka unutrašnjih poslova Dženet Napolitano, nakon što su proglašene vanredne mere. Ona je izjavila da to deluje dramatično, ali da je to standardna procedura kako bi sredstva sa suzbijanje eventualne krize bila što brže i lakše dostupnija. Dobra vest, kako navode stručnjaci, jeste ta da oboleli dobro reaguju na uobičajenu terapiju za grip, kao što je lek tamiflu. Napolitano je izjavila u dnevniku javnog servisa da je četvrtina od 50 miliona jedinica ovog leka koje SAD imaju u zalihama oslobođena za hitnu distribuciju, kako potrebe budu nalagale. I zvaničnici vladinog Centra za prevenciju zaraznih bolesti ističu da za sada nema mesta panici i upućuju građane da se pridržavaju uobičajenih mera predostrožnosti – da češće peru ruke, da ruke drže podalje od lica i da se smesta jave lekaru ukoliko primete neke od simptoma koji su takoreći identični kao i kod običnog gripa. Građanima se takođe savetuje da bez preke potrebe ne putuju u Meksiko, a na aerodromima se vrši takozvana "pasivna kontrola". To između ostalog znači i da se na putnike motri infracrvenim kamerama koje otkrivaju ljude sa povišenom temperaturom. Devetanaest američkih aerodroma ima prostorije za karantin, ali putnika u karantinu još nema.
PREDSEDNIK JE ZDRAV: Bela kuća izdala je saopštenje u kome se konstatuje da je zdravlje predsednika odlično. Briga je nastala ne samo zato što je Obama nedavno boravio u Meksiku, već i zato što mu je jedan od domaćina bio Felipe Solis Olgin, direktor Narodnog arheološkog muzeja, a koji je iznenada umro nedelju dana nakon susreta sa Obamom. Izveštaji o njegovoj smrti su za sada nejasni, jer dok jedni tvrde da je umro o upale pluća, drugi kažu da ga je pokosio srčani udar.
Za razliku od Rusije, Kine i još nekih azijskih zemalja koje uništavaju svinjetinu uvezenu iz Meksika, ovdašnji zvaničnici i stručnjaci ističu da opasnosti od konzumiranja svinjskog mesa nema, i da se virus na ovaj način ne širi. Za naciju opsednutu zdravljem i dugovečnošću kao što je američka panika nije prodrla u sve pore života. Ono što trenutno najviše zabrinjava jesu reakcije na berzama, koje su ovih dana podrhtavale baš kao i bolesnici u groznici, i to u trenutku kada je privreda počela da pokazuje blage naznake oporavka od recesije. Meksički pezos, očekivano, bio je najmanje tražena roba, kao i proizvodi od svinjetine, a tražnja je skočila za akcijama farmaceutskih kompanija. Dau Džons je u ponedeljak izgubio 51 poen, ili 0,6 odsto, i zaustavio se na vrednosti od 8025, ali je već narednog dana nastavio da pada. Evropske i azijske berze reagovale su nervoznije, izgubivši u proseku 2,5 odsto vrednosti u prva dva dana ove nedelje.
Najviše je pogođena turistička industrija, pa su tako znatno pale vrednosti akcija američkih avio-kompanija Delta, Kontinental i Junajted. Pored njih, udar su osetile agencije specijalizovane za krstarenje.
Panika nije u tolikoj meri obuzela berzu, ali pouke iz prošlosti navode da za to nikad nije kasno. Svi su saglasni u oceni da je još rano davati procene na srednji, a kamoli na duži rok, ali se nadaju da se ekonomska šteta neće meriti desetinama milijardi dolara, kao što je bio slučaj nakon izbijanja epidemije SARS-a 2003. godine.
Panika i smrt
U XX veku, pored ogromnog broja raznih manje ili više smrtonosnih lokalnih epidemija, dogodile su se tri globalne zaraze – pandemije gripa:
Španska groznica: 1918–1920. godine, stradalo oko 40 miliona (uglavnom mladih) ljudi;
Azijski grip: 1957–1958. godine, stradalo između milion i milion i po ljudi;
Hongkonški grip: 1968–1969. godine, stradalo između 750.000 i milion ljudi.
U XXI veku do sada nije izbila nijedna pandemija, mada su pojedine zaraze izazvale velike strahove i privukle ogromnu medijsku pažnju:
Teški respiratorni akutni sindrom (SARS): prvi slučaj zabeležen je u novembru 2002. godine u Kini. U julu sledeće godine evidentirano je 8098 slučajeva u 26 zemalja. Umrlo je 774 ljudi.
Ptičiji grip (H5N1): prvi slučaj zabeležen je u Kini 2003. godine. Do sada je registrovan 421 slučaj. Umrlo je 257 ljudi.
Bolest ludih krava (BSE): do februara 2009. godine registrovano je 206 smrtnih slučajeva kod ljudi.