Za "Vreme" iz Bona

Tabloid "Bild" citira iz jednog internog papira Vlade kako se navodno očekuje 1,5 miliona izbeglica u Nemačkoj ove godine. Bulevarski list dalje računa da ta brojka može da poraste na oko sedam miliona, kada došljaci budu uspeli da dovedu i svoje porodice. Vlada u Berlinu demantuje postojanje takve procene i drži se brojke od 800.000 tražilaca azila u ovoj godini. Pritom će verovatno oko trećine zahteva za azil doći od građana država takozvanog Zapadnog Balkana – koji azil neće dobiti.

No, bez obzira na činjenice, strahovi su opipljivi, a "zabrinuti građani" – u sumnjivom procentu tetovirani i obrijanih glava – ponovo su svakog ponedeljka na ulicama Drezdena i drugih gradova, pre svega na istoku Nemačke. U proseku jednom dnevno bivaju napadnuti ili zapaljeni domovi u kojima treba da budu smešteni azilanti. U nekoliko slučajeva su požari podmetnuti iako su izbegličke porodice bile u zgradi.

Kriza prodire u svakodnevicu: škole, vrtiće, stambena naselja. Sve više Nemaca nema krov nad glavom (355.000), što je rezultat smanjenog broja socijalnih stanova, a dolazak izbeglica će samo pogoršati stvari. Dok je grad-pokrajina Hamburg uvela zakon prema kojem može da zapleni prazne poslovne zgrade za smeštaj izbeglica (uz obeštećenje vlasniku), manje opštine reaguju nespretno. Tako su rukovodstva gradića Nihajm i Ešbah iz opštinskih stanova izbacile stanare kako bi smestile izbeglice.

PRAVO NA AZIL: Političari koji pecaju glasove zdesna za sve krive lično Angelu Merkel. Ona je 4. septembra odlučila da se potpuno otvori granica ka Austriji i jasno rekla da "pravo na azil ne zna za gornje granice", to jest da se ne sme staviti van snage samo zato što dolazi mnogo ljudi. "I danas bih isto odlučila", rekla je Merkelova tokom vikenda za "Dojčlandfunk". U jednom komentaru "Dojče vele" potez Merkelove naziva spontanim i čak ga poredi sa klečanjem Vilija Branta u Varšavskom getu, za šta veliki socijaldemokratski kancelar tada nije dobio aplauz u Nemačkoj.

Najveći otpor velikodušnoj politici prema izbeglicama stiže iz Bavarske, od sestrinske Hrišćansko-socijalne unije. "Došli smo do granice kapaciteta, dalje ne može", kaže bavarski premijer Horst Zehofer, čija je pokrajina podnela najveći teret dolaska izbeglica. Njegov sekundant, pokrajinski ministar finansija Markus Zeder, čak traži bodljikavu žicu na granici sa Austrijom. I u samoj hrišćansko-demokratskoj uniji budi se najkonzervativnije krilo. Partner u velikoj koaliciji SPD, lutajući u potrazi za svojom politikom, našao se takođe prvi put desno od Merkelove. Tako je vicekancelar Zigmar Gabrijel rekao da je Nemačka na limitu snaga.

TREBA RAZGOVARATI SA ASADOM: Kancelarka levičarka? Usamljena borkinja za izbeglice? Teško. Jer ne treba prevideti da Merkelova paralelno marljivo radi na smanjenju priliva ljudi. Prva je među zapadnim političarima jasno rekla da sa Asadom treba razgovarati – to je, doduše, bilo pre ruskog bombardovanja u Siriji pa je ostalo nedorečeno u kojem svojstvu treba pričati sa Asadom. Produžen je mandat osoblju Bundesvera u Avganistanu odakle stiže sve više izbeglica. Merkelova se snažno zalaže za raspodelu pridošlica u okviru EU. Takođe, bez njenog blagoslova ne bi ni bilo razgovora Brisela sa turskim predsednikom Erdoganom o otvaranju izbegličkih gradova za još dva miliona ljudi u Turskoj. Merkelova traži i oštru kontrolu spoljnih granica EU kao i brzo izbacivanje iz zemlje Balkanaca koji nisu dobili azil.

Iako deluje da nemačka kancelarka još nikada nije politički stajala slabija, berlinski "Tagescajtung" primećuje da Merkelova ima dva moćna saveznika, i pritom ne misli na partijske vojnike koji su sasvim na liniji svoje šefice. Prvi saveznik je Ustav, koji garantuje zaštitu svim izbeglicama, bez obzira na njihov broj. A drugi adut je – nezamenjivost Angele Merkel. Naime, sva je prilika da će kancelarka 2017. pojuriti svoj četvrti mandat, a čak i unutarpartijski kritičari dobro znaju da Merkelova izbore ne gubi.