Grčka – Požar za požarom
BUKVALNO PAKLENO LETO: Požar stotinak kilometara severno od Atine
fotografije: ap photo
Klimatski Molotovljev koktel
U samo nekoliko dana u Grčkoj je izbilo 586 požara. Najozbiljniji su bili na severu Atike, na južnom Peloponezu, u Fokidi u blizini antičkih Delfa i na severnoj Eviji. Vlada Kirijakosa Micotakisa se našla na žestokom udaru kritike
Za "Vreme" iz Soluna
Avgust je mesec u kome tradicionalno gori Grčka. Zemlja je prekrivena suvom travom i lišćem, nedeljama nije pala kiša i počinju da duvaju "egejski meltemi". Dovoljna je slučajna iskra, pa da dođe do katastrofe, posebno u predelima sa lako zapaljivim borovim šumama. Zato su vatrogasne službe u zemlji svakog avgusta u pripravnosti. Ali ni to nije više dovoljno.
Ovoga puta su ekstremni vremenski uslovi stvorili pravi "klimatski Molotovljev koktel". Klimatske promene su zaslužne za skok prosečnih temperatura, a veliki toplotni talas iz Afrike je zarobljen već danima iznad južnog Balkana. Drugog avgusta u selu Makrakomi u Lamiji, u centralnoj Grčkoj, zabeležena je temperatura od 46,7°C, najviša u celoj Evropi. Sledećeg dana ovaj rekord je oboren temperaturom od 47,1°C zabeleženih u Lagadasu kod Soluna. Više od nedelju dana prosečne temperature u nizijama kopnene Grčke prelaze preko 40°C.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis zatražio je od građana da smanje upotrebu klima uređaja kako zbog prevelike potrošnje ne bi pao celokupni energetski sistem. Služba civilne zaštite moli građane da ne idu u šume, da nigde ne pale vatru na otvorenom i da ne roštiljaju u dvorištima svojih vikendica. Ista služba je objavila mapu na kojoj se polovina Grčke crveni, uglavnom njen centralni i južni deo, kao područja sa visokim rizikom od požara. Ali sve to nije pomoglo da do požara dođe.
POLITIKA KOMUNIKACIJE
Kada su jedan za drugim počeli da izbijaju požari, bilo zbog ljudskog nemara, namernog podmetanja ili nekih prirodnih uzroka, vlada Micotakisovog desnog centra koja kontroliše gotovo sve mejnstrim medije u zemlji, pokušala je da komunikacijski izbalansira problem. Osnovna ideja je bila sledeća: kada izbije neki požar evakuisaćemo područje, čak i cela sela, tako da nema žrtava. Možda će na taj način izgoreti i nešto više šuma, polja i kuća, ali lako ćemo to rešiti našim medijima i stalno ćemo podsećati javnost na požar u Matiju u Atici u avgustu 2018. godine, kada je život izgubilo 110 ljudi, a na vlasti bio naš politički protivnik Aleksis Cipras i levičarska Siriza.
Međutim, problem je ispao veći nego što se očekivalo jer već dugo vlada velika suša. Kad su krenuli požari, prvo sa vetrovima od dva bofora, vatrogasci su nešto pogasili i krenuli da čestitaju jedni drugima. Ali onda su vetrovi ojačali na četiri bofora i situacija se otela kontroli. U roku od četiri dana izgorelo je toliko šume koliko je izgorelo u Grčkoj u poslednje tri godine. Severna Evija je potpuno uništena. Isto važi i za severnu Atiku, sa prelepim borovim šumama i vikendicama, samo dvadesetak kilometara od centra Atine, do koga je stigao oblak gustog dima sa toksičnim mikročesticama. Na sreću, nije bilo ljudskih žrtava, osim jednog nesrećnog vatrogasca koji je kao dobrovoljac izgubio život u borbi sa vatrom.
Situacija je bila toliko dramatična da su čak i provladini Micotakisovi mediji, poput poznatih dnevnih novina "Vima", bili primorani na kritiku: "Vlada je postepeno izgubila kontrolu nad situacijom. Odgovor je bio spor, a sredstva za borbu protiv vatre, uprkos blagovremenom planiranju, su bila nedovoljna u odnosu na obim i broj požara. Izgleda da mehanizmi blagovremenog upozorenja i brze intervencije nisu uspeli. U jednom trenutku požari su zahvatili gotovo čitavu zemlju."
Život u pirocenu
GDE GOD SE OKRENEŠ – POŽAR: Nevada, Kalifornija;…
Da li je to planeta ovog žarkog leta dobila "zapaljenje pluća" ili je reč o početku "ere vatre" ili "pirocena", kako sadašnje toplotne anomalije na Zemlji naziva profesor Univerziteta u Frajburgu, šef Globalnog centra za praćenje požara Johan Georg Goldamer.
On upozorava da se požari kreću sve severnije. Više od polovine ugljenika odlazi u atmosferu iz požara u severnim borealnim šumama u dva regiona koji se zagrevaju brže od globalnog proseka – u Kanadi, na zapadnoj obali SAD i u Sibiru. U poslednja dva meseca požari u Britanskoj Kolumbiji i Ontariju u Kanadi emitovali su najviše ugljenika u poslednjih osamnaest godina. U Oregonu, koji je požarima najteže pogođena američka država pored Kalifornije, kojom besni tzv. Dixy fire, i Vašingtona, procenjene ukupne emisije ugljenika iz požara u junu i julu bile su više nego duplo veće od vrednosti zabeleženih bilo koje godine od 2003.
I Mediteran je u plamenu. U Turskoj je, prema Evropskom informacionom sistemu o šumskim požarima, ove godine izgorelo osam puta više šume nego što prosečno gori u letnjim požarima. U odmaralištima Antalije i Marmarisu morali su hitno da evakuišu turiste i stanovnike obližnjih područja, a neka sela su izgorela do temelja.
U Italiji požari su izbili u provincijama Apulija, Kalabrija, Lacio i Kampanija, kao i u okolini Katanije, Palerma i Sirakuze na Siciliji, na kojoj je proglašeno šestomesečno vanredno stanje. Kiparske vlasti su zatražile pomoć zbog kritične situacije izazvane šumskim požarom u oblasti Limasol. Gorelo je i u Severnoj Makedoniji.
VELIČINA KATASTROFE
U roku od nedelju dana svakodnevno je izbijalo na desetine malih i velikih požara, uglavnom u centralnoj i južnoj Grčkoj i na nekim velikim ostrvima, poput Evije i Rodosa. Karakteristično je da je u samo jednom danu izbilo 99 požara, a u nekoliko dana 586. Najozbiljniji od njih bili su na severu Atike, južnom Peloponezu, u Fokidi u blizini antičkih Delfa i na severnoj Eviji. U roku od nedelju dana, oko 1000 kvadratnih kilometara šuma, livada i polja širom Grčke pretvoreno je u pepeo. Skoro polovina njih na severnoj Eviji, drugom po veličini ostrvu u Grčkoj, gde se procenjuje da je izgorelo više od 1000 kuća. Na hiljade drvenih električnih stubova je izgorelo, tako da su velike naseljene površine ostale bez električne energije.
Svi vatrogasni avioni, helikopteri i vozila koja je zemlja imala na raspolaganju, zajedno sa vatrogascima i stotinama dobrovoljaca, poveli su bitku sa plamenom, ali sve to nije bilo dovoljno. U nekim slučajevima vatrogasna kola su štitila samo vikendice ministara ili dobrih prijatelja vlasti. Javna osuda jednog poljoprivrednika na Peloponezu je šokantna. Tražio je od šefa Vatrogasne brigade u Tripoliju da mu pošalje vatrogasna kola kako bi spasio što se spasiti može, a ovaj ga je pitao da li postoji "politička veza", tj. da li poznaje nekog od ministara Micotakisove vlade, inače mu ne može pomoći. Farmer je plakao pred TV kamerama javno osuđujući ovakvo stanje stvari.
U vreme pisanja ovog teksta severni deo zelene Evije već sedmi dan gori. Ekološka katastrofa je biblijskih razmera, a ekonomska i društvena šteta je nepopravljiva. Zbog jakih vetrova na desetine vatri je ponovo buknulo iz pepela. Od nedelje, 8. avgusta, više od 200 ukrajinskih i rumunskih vatrogasaca, koji su priskočili u pomoć sa sopstvenom opremom, vode pravu bitku u selima Trupi, Kalivija i Spatari na Eviji.
Požar kao »prirodna pojava«
Prema trenutnom ruskom šumarskom zakonodavstvu, u Rusiji, gde je 1,3 milijarde hektara pokriveno šumom, dozvoljeno je da se požari ne gase u takozvanim zonama kontrole požara "ako ne postoji pretnja za naselja ili privredne objekte u slučajevima kada su predviđeni troškovi gašenja šumskog požara veći od predviđene štete".
Rasprostranjeno mišljenje među ruskim zvaničnicima o tome da li je potrebno gasiti požare u udaljenim šumama tajge nedavno je formulisao guverner Krasnojarska koji je rekao da je tzv. kontrolna zona uglavnom severna teritorija, gde se redovno javljaju požari, najčešće zbog aktivnosti (suve) oluje. "Bilo je to pre sto, dvesta, trista i petsto godina. E sad, ako imamo hladno vreme zimi i dođe do mećave, nikome ne pada na pamet da rastopi ledene sante kako bi ovde bilo toplije. Nešto slično mislim i u vezi sa šumskim požarima u zoni kontrole. Činjenica je da je ovo uobičajen prirodni fenomen, besmisleno je boriti se protiv njega, a možda čak i štetno."
To je narodsko shvatanje i sudara se s realnošću: zbog odmrzavanja večnog leda emituje se metan, pale se tresetišta koja gore mesecima, tlo se pretvara u močvare, uništavaju cevovodi, industrijska postrojenja, rezervoari za naftu. Upravo usled odmrzavanja večitog leda došlo je, na primer, 2020. do velikog izlivanja naftnih derivata iz raspuklog rezervoara kompanije Norilsk nikel kojoj je presuđeno da plati milijardu rubalja zbog ekološke štete.
MEĐUNARODNA POMOĆ
Značajna i dirljiva je međunarodna pomoć u gašenju požara u Grčkoj. Od balkanskih i drugih susednih zemalja, zemlje koje su prve reagovale bile su Rumunija, Hrvatska, Kipar, Ukrajina, Egipat i Izrael. Kipar je poslao dva vatrogasna aviona i grupu od 40 vatrogasaca. Francuska 3 kanadera i 82 vatrogasca, a čekaju se pojačanja sa dodatnih 100 ljudi i 30 vozila. Hrvatska je poslala 1 kanader, Švedska 2 aviona i vazdušni traktor, Rumunija 108 vatrogasaca i 21 vozilo, Španija 1 kanader, Ukrajina 100 vatrogasaca, Izrael 16 vatrogasaca, Švajcarska 3 helikoptera, Egipat 2 CHINOOK helikoptera, Češka 14 vozila i 35 ljudi, Nemačka 216 vatrogasaca i 41 vozilo, Poljska 143 vatrogasca sa 46 vozila, Slovačka 72 čoveka i 25 vozila, Austrija 43 ljudi i 11 vozila, Velika Britanija je poslala 21 vatrogasca, Katar 69 ljudi i 5 vozila i Kuvajt 42 čoveka. SAD su takođe poslale pomoć sa specijalnom opremom, dok je Rusija poslala avion Berijev-200, koji je iznajmila Grčkoj na četiri meseca za 3,8 miliona evra.
Konačno, 8. avgusta, i Srbija je donela odluku i rekla da će poslati 37 vatrogasaca sa 13 vozila i tri helikoptera, dva Bel 212 i Ks-145 u pomoć Grčkoj. Neke od ovih zemalja su se odazvale dobrovoljno pozivima Grčke za pomoć, a druge po automatizmu zato što učestvuju u evropskom mehanizmu uzajamne pomoći u vreme krize. Grčka je, uprkos tome što ima jednu od najvećih flota vatrogasnih aviona u čitavoj Evropi, morala da zatraži pomoć jer su požari toliki i ekstremne vremenske prilike takve da se zemlja ne može sama s njima izboriti.
Sa ovim megapožarima u Grčkoj, Turskoj, Italiji, Albaniji, Severnoj Makedoniji i drugde, svima bi trebalo da je postalo jasno da klimatske promene nisu neka teorija zavere, nego da već uveliko živimo njihove posledice, a čekaju nas i gore. Cela južna i mediteranska Evropa pogođena je toplotnim talasima i požarima, dok su centralnu i zapadnu Evropu pogodile katastrofalne poplave, poput nedavnih u Nemačkoj. To su dve strane iste medalje.
Hiljadugodišnji rekordi
U nedavno objavljenom izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama UN (IPCC) upozorava se da je globalno zagrevanje bez presedana u proteklih 2000 godina. Efekti su očigledni: rekordne suše, požari i poplave uništavaju zajednice širom sveta.
Globalna površinska temperatura Zemlje porasla je za oko 1,1°C u poređenju sa prosekom 1850–1900. Takav nivo nije primećen poslednjih 125.000 godina, pre najnovijeg ledenog doba.
Okeani se zagrevaju brzinom koja nije viđena od kraja poslednjeg ledenog doba, pre 11.000 godina.
Pokrivenost morskog leda na Arktiku tokom kasnog leta bila je manja u poslednjoj deceniji nego što je bila u najmanje 1000 godina.
Globalno povlačenje glečera je bez premca u najmanje 2000 godina.
TROŠKOVI KLIMATSKIH PROMENA
Procenjuje se da će posledice klimatskih promena koštati Grčku oko 700 milijardi evra do 2050. godine. To jest, u roku od tri decenije, teško zadužena zemlja sa 10,7 miliona stanovnika moraće da potroši 3,5 svog BDP-a za sanaciju prirodnih katastrofa zbog klimatskih promena i za svoje prilagođavanje novim uslovima. U isto vreme, Micotakis je obećao da će zatvoriti sve termoelektrane u Grčkoj do 2028. godine. Planira da Grčku potpuno okrene "zelenoj energiji", kako bi se do 2050. godine 90 odsto energije proizvodilo iz obnovljivih izvora energije. U narednim godinama se očekuju velika ulaganja u ovaj sektor, uglavnom u vetrenjače i fotovoltažne parkove.
Mnogi optužuju Micotakisovu vladu da planira da "posadi" aero-generatore na mesto spaljenih šuma, i da grčki oligarsi, vlasnici TV kanala i brodovlasnici, premijerovi prijatelji, vide ovu katastrofu kao još jednu priliku za ulaganje i profit. Iako se prema Ustavu spaljene šume automatski proglašavaju za površine koje se moraju pošumiti, u praksi to često nije tako. A postoji i dodatan strah od jesenjih i zimskih poplava, jer ova ogromna, spaljena područja neće moći da zadrže vode posle obilnih kiša. Konačno, požari su izazvali i političku krizu, zapalivši narativ Micotakisove vlade o efikasnom "državnom štabu", čime je sve realniji scenario vanrednih izbora na jesen.
Najgori jul od 2003.
Što se požara tiče, jul 2021. bio je najgori od 2003. godine, od kada se sakupljaju satelitski zapisi u šumskim požarima. Oslobođeno je 343 megatone tona ugljenika, za otprilike petinu više od prethodnog globalnog vrhunca u julu 2014, procenio je viši naučnik u Evropskoj službi za praćenje atmosfere Kopernikus, Mark Perington.
U Jakutiji, velikoj kao Indija a u kojoj živi samo oko milion stanovnika, tokom 2021. besneli su šumski požari na 1,5 miliona hektara tajge, a vetrovi su dim raznosili od Norilska iza polarnog kruga do Ulan Batora u Mongoliji.
U Jakutsku i Krasnojarsku dim je bio toliko gust da se sunce jedva videlo, pa je stanovnicima preporučeno da ne izlaze iz kuća, a po proceni Marka Peringtona, nivo zagađenja česticama PM 2,5 bio je iznad 1000 mikrograma po kubnom metru, što je gore zagađenje nego u čuvenim zadimljenim gradovima poput Pekinga ili Nju Delhija (gde je taj PM 2,5 nivo između 100 i 110).
