Andrej Karlov, ruski ambasador u Turskoj od 2013. godine, smrtno je ranjen u oružanom napadu u Ankari tokom otvaranja izložbe ruskih modernih fotografija "Rusija od Kalinjingrada do Kamčatke". Njega je ubio bivši pripadnik turske antiterorističke jedince dvadesetdvogodišnji Mevlut Altintaš Merten. Merten je otpušten iz policijske službe posle pokušaja puča u Turskoj u junu 2016, pošto je bio osumnjičen da je bio član organizacije FETÖ (Fethullahnjı Terör Örgütü) koju turski zvaničnici povezuju s islamističkim liderom Fetulahom Gulenom, čije izručenje Erdoganova Turska traži od SAD. Gradonačelnik Ankare Melih Gegček je izjavio da iza atentatora možda stoje "oni prestupnici, koji su stajali iza napada na ruski avion" Su-24, koji je srušen 24. novembra 2015. raketom iz turskog lovca F-16. Kada je posle perioda zategnutosti došlo do normalizacije odnosa Rusije i Turske, zvanična Ankara je obaranje ruskog aviona suhoj stavljala na teret pučistima.

Na osnovu činjenice da je atentator vikao: "Alahu akbar!", "Ne zaboravite Siriju! Ne zaboravite Alepo! Ne zaboravite Siriju! Dok naša braća ne budu bezbedna, vi takođe nećete biti bezbedni!", glavni urednik turskog časopisa "Problemi nacionalne strategije" Aždar Kurtov je u razgovoru sa TV Raša tudej izneo pretpostavku da iza ubistva Karlova, verovatno, stoje oružane formacije koje su pretrpele poraz u Alepu. Tu verziju naročito su podupirali zapadni mediji. Turska policija, prema saznanju ruske RT, proverava i da li je ubica ruskog ambasadora imao veze sa organizacijom Džabhat al Nusra.

U ruskim medijima se navodi da će, pored istraživanja motiva, turske vlasti morati da odgovore i na neprijatna pitanja o tome zašto ruski ambasador nije bio bolje obezbeđen iako je zbog napete situacije to moralo da se očekuje, kako je bivši saradnik policije mogao da prođe i pronese oružje predstavivši se kao pripadnik ruskog obezbeđenja, kako pet minuta niko nije otvorio vatru na njega dok je pucao i uzvikivao parole. Atentatora je turska policija likvidirala, tako da je izgubljena šansa da se njegovim ispitivanjem sazna nešto više o pozadini atentata.

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je 19. decembra u 22.45, nekoliko sati nakon atentata, a posle savetovanja s ministrom inostranih dela Sergejem Lavrovim, direktorom Spoljne obaveštajne službe Sergejem Nariškinom i direktorom Federalne službe bezbednosti Aleksandrom Bortnikovim, izdao saopštenje u kome je ubistvo ambasadora ocenjeno kao provokacija usmerena na slom normalizacije rusko-turskih odnosa i mirovnog procesa u Siriji, koji, posle zauzimanja Alepa od strane Asadovih snaga, nastoje da sprovedu Rusija, Turska i Iran.

Naglašeno je da odgovor može biti samo jedno – jačanje borbe s terorom, te da će "banditi to na sebi osetiti". "Moramo znati ko je upravljao rukom ubice", saopšteno je iz Kremlja, što je verovatno najava veoma oštrog odgovora. Istražnom komitetu RF naloženo da formira međuresornu radnu grupu, pa je već 20. decembra 18 ruskih istražitelja odletelo u Ankaru radi učešća u istrazi, o čemu je Putin postigao saglasnost s turskim predsednikom Erdoganom, koji je na sličan način ocenio atentat na ruskog ambasadora.