"Nazovimo to pravim imenom: mi smo u pandemijskoj depresiji", piše "Vašington post" povlačeći paralelu između pandemije 2020. i Velike depresije 1930-ih. Ekonomisti i drugi to nerado čine zato što smatraju da su uzroci tih kriza različiti, a i zato što ne žele da budu optuženi za alarmiranje i pogoršanje i inače lošeg stanja. "Vašington post", pak, ocenjuje da je takva uzdržanost samoponižavajuća i neodgovorna jer umanjuje težinu krize.

Sličnost te dve krize "Vašington post" vidi u shvatanju da će se prilike same od sebe ispraviti, da će se roba već nekako prodati, da će se nekome smanjiti plata, da će neko propasti, ali da će zato drugi napredovati. Tako se 1930-ih racionalizovalo strpljenje i pasivnost: "Samo sačekaj. Biće bolje!" Kad se stvari nisu popravile, došlo je do erupcije anksioznosti i nezadovoljstva.

VAKCINOM PROTIV STRAHA

Serija istraživanja globalne agencije Ipsos "Šta brine svet", sažeta na listi od 18 vrsta briga, uverljivo pokazuje da ljudi pandemiju doživljavaju ne samo kao medicinsku krizu, već kao kompleksni potres koji pogađa ekonomske, socijalne, psihološke, mentalne i moralne aspekte njihovih života (videti tabelu). Između 21. avgusta 2020. i 4. septembra 2020. istraživači Ipsosa su intervjuisanjem 20.085 osoba starosti između 18 i 74 godine u 27 zemalja registrovali da je osam meseci zaredom kovid 19 bio najveći uzrok briga i strepnji.

Izgleda da ljudi u Aziji više brinu zbog epidemije nego što brinu ljudi u Evropi, u kojoj epidemija ne jenjava. U odnosu na avgust, za 28 procentnih poena povišen je nivo zabrinutosti zbog korona virusa u Južnoj Koreji, u kojoj taj strah deli 72 odsto ispitanika. Na drugoj strani sveta, tek svaki treći ispitanik u Belgiji (32 odsto) je kao jednu od svojih prioritetnih briga naveo epidemiju, mada je ta zemlja, sudeći po inače ne baš najpouzdanijoj evidenciji sajta worldmeters.info, sa 1497 umrlih od korona virusa na milion stanovnika od početka epidemije do 12. novembra bila jedna od kovidom 19 najugroženijih zemalja, svakako ugroženija od Italije (1003) ili Španije (998), koje su proletos bile metafora korona-užasa.

U Španiji je zabeležena najveća strepnja zbog korone u Evropi (58 odsto anketiranih). Najmanje zabrinutih zbog korone u septembru bilo je u Rusiji (20 odsto ispitanika), pa u Švedskoj (27 odsto), Mađarskoj (30 odsto)…

Nakon vesti da su se neke vakcine pokazale 90 odsto efikasnim u poslednjim fazama kliničkog ispitivanja, iako je bilo prerano da se vidi kako bi moglo izgledati "novo normalno stanje", procenat zabrinutih zbog kovida 19 se u septembru u odnosu na april smanjio za 18 odsto i spustio se na (relativno) umereniji nivo, dok su se pojačale druge brige. Ljude su sve više mučile stare strepnje zbog nezaposlenosti (39 odsto ispitanika u 27 zemalja u septembru), siromaštva i socijalne nejednakosti (30 odsto), kriminala i nasilja (27 odsto) ili korupcije (27 odsto), koje pandemija pojačava. U novembarskoj sondaži taj nalaz se potvrđuje.

U Argentini je zabrinutost zbog virusa korona (24 odsto anketiranih) manje raširena nego strepnja zbog zločina i nasilja (44 odsto), inflacije (44 odsto), nezaposlenosti (43 odsto), finansijske i političke korupcije (35odsto ), siromaštva i socijalne nejednakosti (32 odsto), obrazovanja (26 odsto anketiranih).

U Brazilu ljudi su više zabrinuti zbog zdravstvene zaštite (38 odsto), finansijske i političke korupcije (33 odsto), siromaštva i socijalne nejednakosti (33 odsto) nego zbog virusa. U Mađarskoj su više nego zbog pandemije zabrinuti zbog stanja zdravstva (57 odsto), finansijske i političke korupcije (45 odsto), siromaštva i socijalne nejednakosti (44 odsto).

SIROMAŠTVO, NEJEDNAKOST I NEMORAL

Broj zabrinutih zbog nezaposlenosti je veći od broja zabrinutih zbog korona virusa u gotovo četiri od deset ispitanih među 27 zemalja. Najviše zabrinutih je u Južnoj Africi (62 odsto ispitanika), zatim u Španiji (61 odsto) i Italiji (59 odsto). U Indiji su brige zbog nezaposlenosti samo korak iza briga zbog epidemije (53 naspram 55 odsto ispitanika).

Dok su tokom pandemije stariji muškarci možda više patili od zdravstvenih nevolja, žene i mladi su bili najviše pogođeni ekonomskom krizom. U 32 zemlje u kojima je kovid 19 bio rasprostranjeniji zabeležen je veći porast nezaposlenosti žena nego muškaraca, jer je kovid 19 prekomerno negativno uticao na turizam i mikro, mala i srednja preduzeća –dva sektora koji zapošljavaju mnoge ranjive grupe.

Osam od deset radnika u podsaharskoj Africi i 84,5 odsto radnika u najmanje razvijenim zemljama nema pristup nikakvoj socijalnoj zaštiti. Većina siromašnih država jednostavno nema potrebne mreže za podršku stanovništvu. U izveštaju Konferencije Ujedinjenih nacija za obnovu i razvoj (UNKTAD) o uticaju pandemije kovida 19 na globalnu trgovinu, investicije, proizvodnju, zapošljavanje i na pojedinačne egzistencije vidi se da je nakon izbijanja pandemije srednja dodatna potrošnja po stanovniku na fiskalne podsticaje ili za nadoknade propuštenih prihoda u razvijenim zemljama iznosila 1365 američkih dolara, u zemljama u razvoju 76 američkih dolara, a u najmanje razvijenim zemljama samo 18 američkih dolara.

Pre početka pandemije zabrinutost zbog siromaštva i nejednakosti je najčešće pominjana u anketama (34 odsto ispitanika). Posle januara 2020. tu brigu su zamenile brige zbog korone i zbog nezaposlenosti. Ostaje utisak da pandemija ipak nije probudila socijalnu solidarnost, koja je u takvim prilikama poželjna.

Najviše zabrinutosti zbog siromaštva i nejednakosti zabeleženo je u Rusiji (58 odsto ispitanika, skoro dvostruko više od trenutnog globalnog proseka). To prate zabrinutosti zbog korupcije (51 odsto), nezaposlenosti (35 odsto) i stanja zdravstvene zaštite (34 odsto).

U Čileu je zbog socijalnih nejednakosti zabrinuto 50 odsto anketiranih, a u Mađarskoj 44 odsto.

Zanimljivo je da je briga zbog siromaštva i socijalne nejednakosti prilično rasprostranjena u privredno jakoj Nemačkoj (39 odsto ispitanika). To je više od broja onih Nemaca koji brinu zbog virusa (37 odsto), a znatno više od broja zabrinutih zbog nezaposlenosti (16 odsto ispitanika). Ta vrsta socijalne osetljivosti u Nemačkoj je skoro dvostruko veća od one koju istraživači uočavaju u neoliberalnim Sjedinjenim Američkim Državama (20 odsto ispitanika), u zemlji skandinavskog socijalizma Švedskoj (19 odsto), u autoritarnoj Saudijskoj Arabiji (18 odsto) ili populističkoj, postkomunističkoj Poljskoj (17 odsto). Izgleda da odnos prema siromaštvu očito ne zavisi od modela vladavine. Zavisi od bogatstva i od stepena društvene krize.

Zanimljivo je da se u nekim zemljama tik uz tih prvih pet problema pojavljuje briga zbog moralnog posrnuća: u SAD (21 odsto ispitanika), u Izraelu (21 odsto), u Holandiji (19 odsto, skoro koliko i zabrinutih zbog nezaposlenosti), u Poljskoj (19 odsto) u Nemačkoj (18 odsto ispitanika).

PANDEMIJA MENTALNIH BOLESTI

I bostonski "Sajhiatrik tajms" poredi Veliku depresiju iz 1930-ih sa sadašnjom pandemijskom depresijom, koja uzrokuje patnju većine bez presedana u njihovom živom pamćenju. Milioni su izgubili sredstva za život i bore se sa finansijskim teškoćama. Desetine hiljada su izgubile voljene osobe, a stotine hiljada zaraženih virusom suočavaju se sa veoma stvarnim izgledima ozbiljne bolesti ili sa smrću. Široko je rasprostranjen osećaj bespomoćnosti, preplavljujuće anksioznosti i očaja kao odgovora na okolnosti nad kojima imamo malu ili nikakvu kontrolu.

Hronična izloženost teškom stresu predstavlja savršenu oluju sa ozbiljnim posledicama na mentalno zdravlje na globalnom nivou, uključujući povećane stope depresivnog raspoloženja, samoubistava i post-traumatskog stresnog poremećaja. Istorijski gledano, porast stope teških mentalnih bolesti često je beležen nakon nacionalnih kriza. Na primer, tokom decenije Velike depresije od 1929. do 1939. stopa samoubistava porasla je sa 13,9 na 17,4 na 100.000 stanovnika. Traumatična sećanja na preživljavanje godina teške krize tokom Velike depresije rezultirale su visokim stopama anksioznosti i depresivnog raspoloženja u narednim generacijama, piše "Sajhiatrik tajms".

KRIMINAL I NASILJE

Broj zabrinutih zbog zločina i nasilja tokom pandemije povećan je u 27 zemalja od aprila do septembra za 7 procenata. Kriminal je najčešće pominjana meksička briga (61 odsto ispitanika u septembru, a 55 odsto ispitanika u novembru), u Južnoj Africi nju navodi 52 odsto, u Argentini 47 odsto ispitanika.

Zabrinutost zbog kriminala se uočava ne samo u zemljama koje hronično kubure s kriminalom, već i u sređenim zemljama. Najveće povećanje zabrinutosti zbog od kriminala i posebno terorizma zabeleženo je, na primer, u Holandiji (u septembru za 12 procentnih poena više nego u junu, a u novembru u odnosu na septembar više za 9 procentnih poena). U mirnoj Švedskoj 65 odsto ispitanika je u septembru strah od kriminala stavljalo na vrh liste. U novembarskoj sondaži takav strah je iskazalo 57 odsto ispitanika u 27 zemalja. U SAD je zabrinutost zbog epidemije na prvom mestu (54 odsto ispitanika), a zabrinutost zbog kriminala na drugom (34 odsto); broj onih koji strepe od nasilja je od avgusta do septembra povećan za 5 odsto.

STVARI IDU POGREŠNIM PUTEM

Da stvari u njihovoj zemlji idu pogrešnim putem kaže 62 odsto ispitanika u 27 država – najviše ih je u Južnoj Africi (86 odsto), Belgiji (78 odsto), Čileu (76 odsto), Španiji (74 odsto) i Francuskoj (73 odsto ispitanika). Procenat onih koji smatraju da njihova vlada vodi zemlju "pogrešnom stazom" u Velikoj Britaniji je povećan za 8 procentnih poena, u Italiji za 6, Argentini i Španiji za 5 procentnih poena. Samo u četiri zemlje više anketiranih kaže da njihova zemlja ide u dobrom nego u lošem pravcu – u Saudijskoj Arabiji (20 naspram 80 odsto ispitanika), Maleziji (33 naspram 67 odsto), Indiji (38 naspram 62 odsto) i Australiji (44 naspram 56 odsto).

Finansijska i politička korupcija brine 27 odsto ispitanika u 27 zemalja. Najviše takve zabrinutosti zbog korupcije istraživači uočavaju u Južnoj Africi (52 odsto ispitanika, uz povećanje za 11 procentnih poena), u Mađarskoj (53 odsto) i Rusiji (52 odsto ispitanika).

UNKTAD u izveštaju upozorava da će se globalna ekonomija smanjiti za 4,3 odsto u 2020. godini, što znači da bi kriza mogla da otera u krajnje siromaštvo dodatnih 130 miliona ljudi. Nejednakosti i ranjivosti pogoršavaće se dugo nakon što vakcina postane dostupna. Primena vakcina će verovatno razotkriti dugo ukorenjene nejednakosti u globalnom trgovinskom sistemu. Vakcine neće zaustaviti širenje ekonomske štete, a asimetrični uticaj pandemije će se osećati dugo u budućnosti, posebno među najsiromašnijima i najranjivijima. Unutar država nesrazmerno su pogođena domaćinstva sa niskim primanjima, migranti, neformalno zaposleni i žene.

Širenju korona virusa, koji se brzo kretao preko granica duž glavnih arterija globalne ekonomije, doprinosili su međusobna povezanost, ali i slabosti globalizacije. Globalna zdravstvena kriza se pretvorila u globalni ekonomski šok koji je najteže pogodio najugroženije, ocenjuje generalni sekretar UNKTAD-a Mukiza Kiti, uz apel da se to mora promeniti.

Pandemija kovid 19 je neželjeno čedo globalizacije. Odgovor na pandemiju bi stoga morao da bude globalni, ali za sada se u svetu ne vidi politička volja da se to ostvari.