U redovnom godišnjem obraćanju Federalnom sobranju (javnim ličnostima i vladajućoj eliti), predsednik Rusije Vladimir Putin je 15. januara inicirao izvesne promene ustava i političkog sistema. Taj predlog je razbuktao maštu mnogih zapadnih komentatora, analitičara i pandita, koji su zaključili da će se Putin 2024. zaista povući sa predsedničkog položaja, ali da će svakako zadržati vlast, jer "diktatori kao on s vlasti ne smeju da siđu" ("Njujork tajms"), jer je "zalepljen za tron" ("Volstrit džornal") itd. Preko noći je još više porasla "paranoidna putinofrenzija" (izraz novinara "Raša tudej" Murata Gazdijeva). Suprotno ruskoj poslovici da se ne prodaje koža pre nego što se ustreli medved, od srede do petka se licitiralo gde bi sve Putin mogao otići kada siđe sa vlasti, a da pritom vlast zadrži.

Putin je na vlasti već dvadeset godina na osnovu Ustava Ruske Federacije iz 1993. čiji član 81 predviđa da predsednik može imati dva mandata zaredom i da posle toga može ponovo da se kandiduje.

U godini u kojoj je izglasan taj ustav, tenkovi Tamanske divizije pucali su po Belom domu, bivšem zdanju Vrhovnog saveta Ruske Federacije. Te događaje i dan-danas jedni opisuju kao "streljanje zakonitog parlamenta" i gušenje "narodnog ustanka protiv pljačkaških reformi", a drugi kao gušenje "komunističko-fašističkog puča" i "spasavanje zemlje od povratka u totalitarnu prošlost".

NA IVICI GRAĐANSKOG RATA

Sukob predsednika Borisa Jeljcina i Vrhovnog sovjeta izbio je u novembru 1991. kada su data izvanredna jednogodišnja ovlašćenja predsedniku Jeljcinu za formiranje vlade koja nije bila potčinjena Vrhovnom savetu Rusije (Sovjetu).

Time je uspostavljeno dvovlašće tokom koga je parlament pokušavao da zaustavi predsednika, a ovaj davao do znanja ko je hazjain. U januaru 1992. parlament se suprotstavio ekonomskim reformama i "šok terapiji" vlade Jegora Gajdara, koje je naročito kritikovao predsednik Vrhovnog saveta i stručnjak za međunarodnu ekonomiju Ruslan Hazbulatov. U tom kontekstu pojačavao se i lični sukob između predsednika Borisa Jeljcina, Ruslana Hazbulatova i potpredsednika i general-majora avijacije Aleksandra Ruckoja. Jeljcin je 20. marta 1993. preko televizije objavio da uvodi režim "specijalne uprave". Deputati odgovaraju simetrično: pripremaju impičment predsednika Jeljcina.

Prema sećanju bivšeg šefa službe bezbednosti predsednika Aleksandra Koržakova, Jeljcin komandantu Kremlja Mihailu Barsukovu predlaže da razradi plan za slučaj impičmenta, po kome će ukaz o raspuštanju Saveta biti u zatvorenom kovertu i ako impičment bude izglasan, iz kabine za prevodioce snažnim glasom treba ga pročitati. Ako deputati odbiju da poštuju volju predsednika, treba im isključiti svetlo, vodu, telefone i kanalizaciju. Ako se odluče na sedeće demonstracije u tami i hladnoći, predviđeno je "izdimljavanje" iz zdanja. Kanistre sa hlorpikrinom (suzavcem) trebalo je da po komandi razliju oficiri koji su sednicu pratili na balkonima, podseća petrogradski list "Argumenti i fakti".

Većine za impičment nije bilo, pa ni plan Barsukova nije realizovan, ali je za 25. april 1993. Savet zakazao referendum "da, ne – ne, da" na kome je narod podržao Jeljcina, ali i glasao protiv reformi, protiv vanrednih predsedničkih izbora i za nove izbore za deputate. Jeljcin u tom trenutku organizuje ustavno savetovanje u kome učestvuje oko 800 ličnosti. Predlog novog ustava je prihvaćen i poslat u regione radi dobijanja saglasnosti, ali od toga ne biva ništa. Rusija klizi ivicom građanskog rata i taj nacrt ustava ostaje po strani.

Do jeseni Jeljcin odstranjuje sa dužnosti potpredsednika Aleksandra Ruckoja i dok je Ustavni sud o tome raspravljao, donosi ukaz broj 1400 o raspuštanju Vrhovnog saveta. Saznavši da će Jeljcin preko televizije objaviti ukaz o raspuštanju parlamenta, Hazbulatov saziva vanrednu sednicu rukovodstva Vrhovnog saveta. U Beli dom se unose sofe i posteljina. Deputati se spremaju za dugi boravak u zdanju. Nakon što je u 20 časova Jeljcin pročitao ukaz, Domu Saveta isključuju telefone, električnu energiju, vodu i kanalizaciju, a milicija i unutrašnja vojska okružuju zdanje.

Prezidijum Vrhovnog saveta 3. oktobra 1993. u 20.15 časova donosi odluku o smeni Jeljcina, a Ustavni sud je odmah zatim Jeljcinove postupke proglasio neustavnim, a dekret broj 1400 označio kao razlog za momentalno uklanjanje predsednika sa funkcije. Celu noć poslanici na hitnoj sednici koja je, sa kraćim prekidima, trajala devetnaest sati, diskutuju da bi na kraju glasali za prenošenje predsedničkih ovlašćenja na Ruckoja i nova imenovanja. Iz Kremlja i parlamenta stižu isključivi ukazi i naredbe.

Ka Belom domu se sliva masa građana. Oko deset sati noću policija je opkolila moskovsku gradsku većnicu. Garaža Vrhovnog saveta je blokirana. Telefoni su isključeni u parlamentarnom centru na Cvetnom bulevaru.

GRANATIRANJE PARLAMENTA

Na ulicama Moskve zvižde meci. Na Sadovom koljcu gore gume. S moskovske većnice puca mitraljez. Na Arbatu demonstracije. Pojavljuju se snajperisti. Priča se da su u prestonicu stigli "avganistanci". U Moskvu su pristizali naoružani borci iz Pridnestrovlja i članovi "Ruskog nacionalnog jedinstva". U Vrhovnom savetu deli se oružje. Ruckoj objavljuje pohod na TV "Ostankino", koji predvodi general Albert Mašakov. "Ostankino" drži 460 pripadnika unutrašnje vojske lojalnih Jeljcinu, uključujući elitni odred "Vitez". Tamo gine 46 ljudi, a 127 biva ranjeno.

Posle bitke za "Ostankino" Jeljcin proglašava vanredno stanje. U kabinetu generala Pavela Gračova zaseda Savet bezbednosti kome predsedava Viktor Černomirdin i postavlja pitanje: "Šta ćemo raditi?". Umesto odgovora zavladala je tišina. Tada se čuo predlog da se puca u Beli dom, ali ne po višim spratovima, već po nižim, sa fudbalskog terena. Vojska donosi odgovarajuću municiju. Kada se zapucalo, Ruckoj preko radija "Eho Moskve" poziva avijaciju da bombarduje Kremlj.

U knjizi Zapisi predsednika Boris Jeljcin piše da 4. oktobra specijalne jedinice "Alfa" i "Vimpel" odbijaju da izvrše naredbu o jurišu na Beli dom sve dok iz nepoznatog snajpera nije bio ubijen mlađi poručnik Sergejev. Specijalci su potom zauzeli zdanje i izvezli sve deputate, a Ruckoja, Hazbulatova i njihove saradnike odveli u Lefortovski istražni zatvor. "Avganistanci" nekuda nestaju.

IZBORI, AMNESTIJA I USTAVNA OVLAŠĆENJA

Nepunih mesec i po posle krvavih događaja, 12. decembra 1993. godine održan je referendum za usvajanje novog ustava. Istog dana održani su izbori za poslanike u državnoj Dumi i Savetu Federacije. Većina čelnika Vrhovnog saveta i deputati koji su bili u Belom domu tokom napada, osim onih koji su bili u zatvoru Lefortovsko, našli su svoje mesto u aktuelnoj politici, nauci, biznisu i u državnoj službi. Novoizabrani parlament je u februaru 1994. usvojio sveopštu amnestiju.

Kad je Jeljcin 2007. umro, Ruckoj je na sahrani rekao kako se nada da je on pri kraju života shvatio šta se desilo 1993. Tvrdi da on nije ustao protiv njega, već protiv ljudi koji su tada okruživali Jeljcina, a koje je posle izvesnog vremena sve otpustio: Gajdara, Burbulisa, Poltoranina… potom i Koržakova, piše list "Argumenti i fakti".

Ruslan Hazbulatov se nikada nije sasvim pomirio sa porazom iz 1993. " Morali smo da pobedimo, ali trebalo je da budemo oprezniji sa glupim saveznicima, nego sa pametnim protivnicima… Ko je terao Ruckoja da juriša na ‘Ostankino’ i da time Jeljcinu odreši ruke za odmazdu?"

Posledica tog poraza je, prema Hazbulatovu, ustav kojim je sva vlast data predsedniku, neke slučajno zaboravljene mrvice vlasti vladi, a parlamentu oduzeta sva moć.

DUMA I VLADA

Tu i tamo ima prebrzih zaključaka da Putinov predlog predstavlja "beskrvnu revoluciju", prelazak s hiperpredsedničkog na parlamentarni politički sistem. Sam Putin je, međutim, naglasio da Rusija zbog svoje složenosti treba da zadrži predsednički sistem – uz neke bitne korekcije.

Putin, na primer, ustavnom inicijativom predlaže da se prošire ovlašćenja Federalnog saveta. U tom gornjem domu ruskog parlamenta predstavljeni su interesi 85 federalnih subjekata Rusije (22 republike, 46 oblasti, 9 regija, tri federalna grada, četiri autonomna okruga, jedne autonomne oblasti). Po dva su senatora iz svake federalne jedinice, jednog delegira lokalni parlament, a drugog gubernator. Predsednica Federalnog saveta Valentina Ivanovna Matvijenko je treća na listi onih koji bi mogli preuzeti dužnost šefa države za slučaj da je predsednik onemogućen da obavlja dužnost.

Prema Putinovom predlogu, predsednik Rusije će morati da se konsultuje sa gornjim domom o imenovanjima tzv. silovika, funkcionera u oblasti bezbednosti. Osim toga, senatori će moći da otpuste sudije sada ojačanog Ustavnog i Vrhovnog suda u slučaju kada je diskreditovana njihova čast i dostojanstvo, biće konsultovani oko izbora tužilaca kako bi oni postali nezavisniji od regionalnih vlasti itd.

Najbitnija najavljena promena tiče se prenošenja ovlašćenja predsednika u korist parlamenta kada je u pitanju izbor premijera i ministara. Do sada ih je postavljao i smenjivao isključivo predsednik. Duma je samo potvrđivala predsednikov izbor, a ako bi tri puta odbila da to učini, bila bi raspuštena. Predsednik ubuduće ne bi mogao da blokira izbor premijera vlade u parlamentu, već bi taj izbor samo potvrđivao, ali bi zadržao pravo da smeni premijera ili ministre u slučaju da oni krše zakon ili loše obavljaju svoju dužnost. Ovlašćenja Dume su povećana, a ovlašćenja vlade nisu. U Rusiji neće biti "kancelara", piše "Komersant".

Šef stručnog saveta Ekspertskog instituta za socijalna istraživanja Gleb Kuznjecov ocenjuje da u novom sistemu neće postojati telo sa "superovlašćenjima" kakva je do sada imao predsednik, ali da Putinovom inicijativom ovlaštenja predsednika ipak nisu mnogo smanjena.

DISTANCIRANJE OD SOVJETSKE PRAKSE

Na svečanosti sećanja na bitku za Lenjigrad 18. januara predsedniku Rusije Vladimiru Putinu obratio se jedan od ratnih veterana Anatolij Klimov sa molbom da izmeni ili poboljša odredbu o ograničavanju mandata predsednika na dva mandata zaredom tako da bi odluku o prekidu ili produženju delatnosti predsednika doneo narod. Tu molbu veterana koja defakto znači usvajanje doživotnog mandata, Putin, koga prema poslednjim merenjima podržava 68 odsto, a osporava 31 odsto birača, protumačio je kao kompliment i znak zabrinutosti mnogih ljudi za spoljnu i unutrašnju stabilnost Rusije. Ipak je ponovio da bi bilo loše vratiti se u situaciju iz osamdesetih godina prošlog veka kada su državni rukovodioci do konca svojih dana ostajali na vlasti a da pre odlaska nisu obezbeđivali transformaciju sistema.

To nije prvo njegovo distanciranje od sovjetske prakse doživotnog vladanja.

Hoće li Putin opet iznenaditi kritičare tako što će uraditi ono što je najavio?

On namerava da živi, ali ne i da umre na vlasti, konstatuje "Komersant".

Ruslan Hazbulatov, koji je početkom devedesetih godina kao predsednik Vrhovnog saveta bio aktivni učesnik u izradi nacrta Ustava Ruske Federacije, a sada je šef Odeljenja za svetsku ekonomiju Ruskog ekonomskog univerziteta Plehanov, skeptičan je. U anketi "Komersanta" on kaže: "Nažalost, pokazalo se da je naš parlamentarni sistem kratkotrajan, za razliku od većine razvijenih zemalja sveta…

Naravno, Rusiji je potreban i punopravni parlament koji bi obuzdao neobuzdane impulse izvršne vlasti, kontrolisao ih i ispravio. Tela lokalne uprave su likvidirana širom zemlje, a sva su poverena gubernatorima koje su imenovali zvaničnici. Ako u zemlji ne postoji razvijeni parlamentarni sistem, ne postoji puna kontrola nad postupcima zvaničnika, onda dolazi do zagušenja u krađi i korupciji, o čemu je šef Računske komore Aleksej Kudrin tek meko izveštavao predsednika. Otuda nizak životni standard, nezadovoljstvo građana. Sa moje tačke gledišta, predsednik ne treba samo da predlaže palijativne mere, već da inicira postepeni razvoj nove verzije Ustava umesto Jeljcinovog nacrta usvojenog u zamenu za verziju glavnog dokumenta ‘streljanog’ 1993. godine, na kome smo radili više od tri godine…"