Specijalno za "Vreme" iz Ljubljane

U ponedeljak uveče republička izborna komisija prekinula je sedmodnevnu neizvesnost: socijaldemokrate (SD) Boruta Pahora pobedili su Slovenačku demokratsku partiju (SDS) dosadašnjeg premijera Janeza Janše. Janša je konačno priznao poraz, pošto je nedelju dana ignorisao izborni skor i sledbenicima tvrdio da "još nije sve izgubljeno", tražio ponavljanje izbora u najvećim izbornim jedinicama, novo prebrojavanje glasova, pretio da će rezultate izbora održanih 21. septembra oboriti na ustavnom sudu (u koji su prethodno instalirane sudije naklonjene SDS-u)…

Predsednik države Danilo Tirk se našao u nezgodnoj situaciji koja je trajala sve do 29. septembra, kada su prebrojani glasovi pristigli iz inostranstva na koje je Janša računao. Računica se izjalovila. Na novinarsko pitanje kome će dati mandat, Pahoru ili Janši, Tirk je nedavno jetko odgovorio da je još iz antike poznato da onaj ko ne može da podnese poraz, ne zaslužuje pobedu – a ko god da pobedi, mora da pokaže velikodušnost primerenu pobedi. "Nažalost, u Sloveniji na ovim izborima nismo imali ljude koji bi znali dobro da podnesu poraz, zato su nastali određeni problemi a ja bih želeo da se to nije desilo, da možemo ozbiljno da razgovaramo, bez etiketiranja, bez teorija zavere…", izjavio je Tirk.

VLADA "LEVOG TROJČKA": Levica, koja je posle poraza na izborima 2004. doživela težak lom jer se liberalna partija, LDS, koju je gotovo deceniju vodio Janez Drnovšek, raspala na tri dela (partiju "Zares" i jezgro LDS-a, dok je najveći deo poslanika prebegao u Pahorov SD), ponudila je glasačima okončanje afera koje su potresale zemlju i narušile imidž Slovenije tokom četiri godine vladavine koalicije desnog centra. SD je pobedio SDS za dlaku – 30,45 : 29,26 odsto. Uprkos tesnoj pobedi, SD ima poslanika više (29) od SDS-a (28). Pobeda Pahorovih socijaldemokrata ojačana je i uspehom još dve partije levice – "Zares" (Uistinu) i liberala (LDS). Sve tri partije su uoči izbora obećale biračima da će, u slučaju uspeha, sklopiti zajedničku vladu, ali da u nju svakako neće pozvati Janšu (SDS). Vladi "tranzicijskog levog trojčka", kako ju je zlurado krstio Janša, najverovatnije će se pridružiti partija penzionera (DeSUS), koja je osvojila glasove 7,47 odsto biračkog tela.

Poraz partija desnice je utoliko teži jer su demohrišćani (Nova Slovenija, NSi) ispali iz parlamenta, kao i "Lipa", stranka nastala odvajanjem od desničarskog SNS-a Zmaga Jelinčiča.

Janša priznaje poraz tek pošto je shvatio da ga je izneverila i dijaspora, koja je ranije poverenje obavezno poklanjala desnici; 29. septembra obznanjuje da odustaje "od daljih pravnih koraka" i da više neće ometati formiranje nove vlade "jer Sloveniji to ne treba". Od 90 mesta u parlamentu, Pahor može da računa na 43 (SD 29 mandata, "Zares" 9, LDS 5), a ako se odluči da u vladu pozove penzionere Karla Erjavca, aktuelnog ministra odbrane (DeSUS – 7 mandata) ili narodnjake Boruta Šrota (SLS+SMS, 5 mesta), plus dva predstavnika u Sloveniji priznatih manjina (italijanska i mađarska), ima solidnu osnovu za vladanje. Što ne znači da sme da se prepusti lovorikama, pošto ekonomisti najavljuju da naredne godine neće biti lake jer Slovenija, kao i čitava Evropa, klizi u recesiju.

PATRIJA I UDAR NA MEDIJE: Pretresajući uzroke poraza aktuelne ministarske garniture (birači su većinu "kaznili", uključujući šefa diplomatije Dimitrija Rupela, ne izabravši ih za poslanike), analitičari ukazuju na brojne greške Janšinog tima. Istina je da nije sva politika njegove vlade bila loša, jer je Slovenija lane dostigla privredni rast od šest odsto, nezaposlenost je smanjena a država napredovala na području javne uprave; osnovnoškolci su dobili besplatne udžbenike, srednjoškolci besplatni topli obrok… Kada spisak loših poteza ne bi bio duži od dobrih, Janša bi možda dobio drugi mandat. A nije, prevashodno zbog nagomilavanja afera od kojih je najveća ona povodom kupovine oklopnih vozila "Patrija". Finska nacionalna televizija YLE je 1. septembra emitovala dokumentarac u kome je slovenački premijer optužen za učešće u deobi mita od 21 milion evra, koliko je finska oružarska industrija platila kako bi za 260 miliona evra prodala Sloveniji 135 vojnih oklopnjaka.

Ono što su birači zamerili Janši, a što ga je možda u najvećoj meri koštalo izbora, jeste njegov "udar na medije", kako pojavu nazivaju slovenački novinari. Koalicija desnog centra, odmah po usponu na vlast 2004, kreće u akciju podjarmljivanja medija. U do tada javnom RTV-u Slovenija većina članova saveta birana je na osnovu predloga organizacija "civilnog društva". Janšini stranački prvaci pišu novi medijski zakon kojim javni servis pretvaraju u trabant države: vladajuća opcija neposredno ili posredno bira 21 od 29 članova najvišeg organa slovenačke televizije. Janšina vlada ubrzo preuzima nadzor i u pisanim odnosno privatnim medijima; manipulacijom državnim udelom i putem povezanog kapitala u dnevnicima "Delo" i "Večer", vlast stiče presudan uticaj u upravnim odborima obe novinske kuće, a oni smenjuju i postavljaju Janši lojalne glavne i odgovorne urednike. Odmah na red stižu i novinari. Novinarski sindikat reaguje u 26 slučajeva šikaniranja kolega. Peticiju "Protiv cenzure" potpisuje 571 slovenački novinar, što izaziva buru u javnosti i masovno otkazivanje pretplate provladinim medijima. Matevž Krivic, penzionisani sudija ustavnog suda, opominje da se u Švajcarskoj i Nemačkoj ustalila teorija "unutrašnje slobode" (Innere Pressefreiheit) za novinare i urednike, novinari imaju pravo da redakcija samostalno odlučuje u okviru osnovne programske šeme lista (Standortbestimmung), a u Švajcarskoj i Nemačkoj važi i "zaštita savesti" (Gewissensschutz) koja određuje da novi urednici i vođstvo medija ne mogu prisiliti novinara da zastupa stanovište suprotno njegovom uverenju.

Dobra praksa se širi, pa i slovenački novinari očekuju da će novi premijer održati predizborno obećanje o povratku medijskih sloboda, uzurpiranih od strane prethodnog predsednika vlade.