Za "Vreme" iz Bona

Tobijas Ratjen i Hamza Kurtović su se nekad, mora biti, sretali u Keselštatu, predgrađu Hanaua. Kućice sa nekoliko kvadratnih metara bašte smenjuju se sa zgradama u blokovima. Posvuda kiosci sa brzom hranom iz raznih zemalja, Lidl, poneka banka. Trećina stanovnika ovde ima migrantske korene, melting pot tipičan za oblast oko Frankfurta.

Domove Ratjena i Kurtovića deli nekoliko minuta hoda. Sada su obojica mrtvi.

Krvava maršruta koja je šokirala Nemačku počela je prošle srede (19. februara) u centru Hanaua. Po svemu što se zna, Tobijas Ratjen je oko 22 časa zapucao u nargila-baru Midnight i ubio četvoro ljudi. Zatim se odvezao u svoju četvrt i pred drugim nargila-barom pobio još petoro ljudi. Specijalne jedinice su provalile u Ratjenovu kuću oko tri izjutra i tamo zatekle mrtvog Tobijasa i njegovu majku, te živog oca.

Komšije će kasnije ispričati da je sedamdesetdvogodišnja majka patila od demencije i Parkinsonove bolesti, da mesecima nije napuštala kuću i da se Tobijas Ratjen neprestano starao o njoj. Kažu da je ubio majku kako ne bi ostala sama.

Nemačku sada potresa razlog zbog kojeg je Ratjen odabrao ostale žrtve. Išao je pred nargila-barove nadajući se da će tamo zateći ljude stranih korena. Osim Kurtovića (20), koji je rođen u Nemačkoj, ali je imao državljanstvo BiH, živote su izgubili ljudi kurdskog, turskog, bugarskog, rumunskog i avganistanskog porekla, kao i jedna trudna Romkinja.

Ratjen je pucao iz pištolja glok 17, kalibra duge devetke. Kod kuće je imao još dva pištolja, legalno, za sportsko streljaštvo, i to će biti jedan od razloga da se javnost zapita šta rade službe.

ČITAJU MU MISLI

Ubica je još 2002. godine počeo da tužilaštvima piše pisma u kojima je tvrdio da ga neko prati. Prošlog oktobra je pokušavao da angažuje privatnu detektivsku kancelariju, jednom detektivu je čak pokazao svoj "manifest" na 24 stranice.

Nakon zločina novinari su obratili pažnju na taj spis i jedan video koji je Ratjen ranije objavio. U "manifestu" piše da čuje glasove, da ga tajanstvena služba prati od rođenja i čita mu misli, da mnoge narode – uglavnom muslimane, ali i Izraelce, Vijetnamce i Filipince – treba potamaniti jer nisu "čistokrvni", a onda očistiti i Nemačku od pola stanovnika.

Ratjen nabacuje pasuse u kojima tvrdi da mu čitaju misli i kradu ideje, da je on smislio da Jirgen Klinsman postane fudbalski selektor Nemačke, da milijarder dođe na vlast u SAD pod sloganom America First, da su u njegovoj glavi nastale zamisli za drugi deo filma Niske strasti ili serije Bekstvo iz zatvora i Vikinzi.

"Sa jedne strane to je narativ desničarske ekstremne ideologije i teorija zavere", rekla je forenzički psihijatar Nahla Saimah za list "Tagescajtung". "Uz to, ima naznaka teškog psihotičnog oboljenja, verovatno paranoidno-halucinatorne šizofrenije sa veoma bizarnim sadržajima i akustičnim halucinacijama, uz snažno izraženo narcisoidno precenjivanje sebe."

MRŽNJA KAO OTROV

Zločin je okarakterisan kao čin desničarskog terorizma. Nema, međutim, naznaka da je Ratjen bio deo šire mreže ili član neke organizacije.

Zločin je bio i amok: ta malajska reč opisuje stanje kada duh zlog tigra obuzima čoveka terajući ga da počini neko zlo. U zapadnim jezicima se koristi da opiše krvavi pir u koji kreće samotnjak, često u stanju rastrojstva.

"Rasizam je otrov. Mržnja je otrov. A taj otrov je prisutan u našem društvu i već je kriv za previše zločina", rekla je kancelarka Angela Merkel.

Na naslovnici "Špigela" piše "Nemačka zima", što je aluzija na Nemačko proleće, kako se naziva period 1977. godine obeležen zločinima levičarske Frakcije Crvene armije (RAF). Samo što sada opasnost dolazi zdesna. "Desničarski terorizam nadilazi klase i dolazi iz utrobe društva", piše taj nedeljnik.

Pet dana pre pokolja u Hanauu policija je razbila desničarsku mrežu nazvanu "Grupa S". Uhapšeno je dvanaest muškaraca širom Nemačke koji su, kako tužilaštvo smatra, planirali napade na džamije, političare i migrante kako bi izazvali "stanje slično građanskom ratu". Nedeljnik "Cajt" piše da je do sada bilo nezamislivo "terorističko udruženje sa tako heterogenim personalom".

U oktobru prošle godine jedan napadač, zadojen antisemitskim teorijama, pokušao je napad na sinagogu u Haleu. Kako nije mogao da provali, ubio je dvoje ljudi na ulici.

U junu je neonacista Štefan Ernst hicem u glavu usmrtio demohrišćanskog političara Valtera Libkea, predsednika okružne vlade u Kaselu. Bio je to prvi desničarski atentat sa smrtnim ishodom u Nemačkoj od Drugog svetskog rata. Ernst je priznao da je ubio Libkea iznerviran njegovom izbegličkom politikom.

Policiju i službe dugo bije glas da su slepe na desno oko. To je postalo jasno nakon što je 2011. godine pukim slučajem raskrinkana teroristička trojka poznata pod nazivom "Nacionalsocijalističko podzemlje". Tokom trinaest godina u podzemlju ubili su devetoro ljudi migrantskih korena i jednu policajku, izvršili tri bombaška napada i petnaest pljački (vidi "Vreme" 1437: "Deset ubistava i mnogo sumnji").

U kolopletu gde je teško razdvojiti javašluk od zataškavanja, policija i tajne službe su godinama sledile pogrešne tragove, držeći da desničarski terorizam nije moguć, verujući da se radi o sukobima u migrantskom miljeu.

ALTERNATIVA ZA NEMAČKU

Osim "slepila na desno oko", napad u Hanauu je otvorio novu rundu debate o onome što Nemci zovu Verrohung političke scene – o tome da jezik postaje sirov, brutalan, ono što je ranije bilo nezamislivo sada se opušteno izgovara. Mejnstrim tu misli na jačanje desničarske Alternative za Nemačku (AfD), najjače opozicione stranke koja je dotle dospela uglavnom na antimigrantskoj i antimuslimanskoj priči.

Tabloid "Bild" je u nedelju objavio anketu urađenu dan pošto je Tobijas Ratjen pobio desetoro ljudi – čak 60 odsto ispitanih kaže da je AfD barem delom odgovorna za taj i slične napade, 26 odsto smatra da stranka nije odgovorna za to, a 14 odsto je neodlučno.

U istoj anketi je 49 odsto građana reklo da je desničarski terorizam najveća teroristička pretnja po Nemačku, 27 odsto smatra da je to islamistički terorizam, a šest odsto smatra da su najveća opasnost levičarski ekstremisti.

Predvodnik radikalnog krila AfD i šef ogranka te stranke u Tiringiji Bjern Heke izrazio je nakon zločina saučešće porodicama žrtava. "Ludilo se u ovoj zemlji izgleda sve više širi", napisao je Heke na Tviteru.

U odgovorima su se našle stotine besnih komentara. "Nepodnošljivo je da se Vi koji ste utabali put za ovu mržnju sada još pretvarate da ste pogođeni. Vi i Vaša stranka ste politička ruka mržnje", napisala je lokalna političarka socijaldemokrata Derja Turk-Nahbaur.

U retkom naletu samorefleksije, dvojica šefova AfD objavili su otvoreno pismo članstvu u kojem se bune što "politički protivnici i deo medija" veštački "guraju" stranku u radikalni ćošak. "Pa ipak, moramo da se zapitamo zašto našim političkim protivnicima uspeva da nas uopšte dovedu u vezu sa ovakvim zločinima."

Dodaje se da su rasističke ili podrugljive opaske na račun stranaca "nečasne" i usmerene protiv Nemačke i principa AfD. "Branimo slobodu od svih neprijatelja demokratije. Od desničarskih ekstremista i od levičarskih ekstremista. Vodimo politiku za dobro naše zemlje."

STRAH

Nekadašnji sudija Vrhovnog suda i kolumnista oštrog pera Tomas Fišer u tekstu za "Špigel" primećuje da se u tumačenju zločina iz Hanaua izašlo na tanak led. Jer, kako je moguće da je Ratjen istovremeno proglašen desničarem, da se ispituje da li je imao pomagače i bio deo neke mreže, a da mu se u dijagnozama postavljenim na daljinu pripisuje šizofrenija?

"Bez krivice postupa onaj ko pri činjenju dela zbog duševne smetnje sa karakterom oboljenja nije u stanju da uvidi nepravičnost dela", provokativno citira Fišer iz krivičnog zakonika i dodaje: "Da li je, na posletku, Tobijas Ratjen bio siroti bolesnik, zarobljen u ludilu, bez krivice i načina da izbegne svoj čin? Dakle, čovek kojem su trebale naša briga i pomoć, kojeg smo morali smestiti u bolnicu i lečiti?"

Ali, crv straha je opet tu. Na Ružičasti ponedeljak (24. februar), vrhunac karnevala u Porajnju, jedan dvadesetdevetogodišnjak je automobilom uleteo u karnevalsku kolonu u mestašcu Folkmarzen i povredio pedeset ljudi. Mladić, nemački državljanin, odmah je priveden. Do zaključenja ovog broja "Vremena" nije bilo poznato da li je u pitanju nesreća ili napad, niti koji su motivi.

Posle incidenta smesta su otkazane sve karnevalske povorke u pokrajini Hesen.