Kada su se lideri Evropske unije u decembru prošle godine rastali sa samita u Rimu u svađi i podelama, ni najvidovitiji analitičari nisu mogli da predvide da će se prošle sedmice u Dablinu sastati u neviđenoj slozi i solidarnosti. Niko, doduše, nije mogao da predvidi ni nedavne stravične terorističke napade u Madridu koji su u crno zavili skoro 200 porodica, i za sobom ostavili bezmalo 2000 ranjenih.

Tragedija u Madridu primorala je evropske lidere, donedavno ušančene u svoje rovove zbog spora oko budućnosti ustava narasle EU, da zbiju redove pa je samit u Dablinu protekao u duhu novog jedinstva koje je pre madridskih događaja bilo nezamislivo. Diplomatske sekire iskopane u decembru na samitu u Rimu, kada je italijanski premijer Silvio Berluskoni ustupio mesto predsedavajućeg EU-a premijeru Irske Bertiju Ahernu, zakopane su i mukotrpni pregovori, koju su u decembru zapali u ćorsokak, pokrenuli su se s mrtve tačke. Šefovi država i vlada članica EU-a obećali su na samitu u Dablinu, koji je počeo samo dan pošto je u Madridu odata pošta žrtvama terorističkih napada, da će do kraja juna, kada Irsku na mestu predsedavajućeg zamenjuje Holandija, postići saglasnost oko spornih pitanja ustava EU-a.

U ZNAKU TRAGEDIJE: Da podsetimo, tada su se Španija i Poljska, najveća među državama koje će se u maju priključiti EU-u, grčevito borile za uticaj koji im je obezbeđen sporazumom iz Nice 2000. godine, po kome ove dve države pojedinačno imaju tek dva glasa manje od Nemačke, koja ima stanovnika koliko Španija i Poljska zajedno. Francuska i Nemačka oštro su se usprotivile ovakvom aranžmanu. Francuski predsednik Žak Širak tada je zapretio osnivanjem "kluba odlikaša" u okviru EU-a, sastavljenog od država koje su začele današnju Uniju, a Nemačka, ogorčena zbog stava Poljske, zapretila je smanjenjem pomoći koju je do tada bila spremna da izdvoji za ekonomski napredak svog suseda.

Moglo bi se reći da je susret na vrhu, koji su već svi pohvalili kao jedan od najbolje pripremljenih dosad, protekao u znaku dešavanja u Madridu. Između dva samita Španija je doživela veliku traumu, ali je izabrala i novu vladu, na čijem je čelu socijalista Hose Luis Rodriges Sapatero koji je u Dablinu već iskazao znatno veću privrženost čvršćoj integraciji unutar Unije od svog prethodnika Asnara, koji se na samitu pojavio da bi se oprostio od svojih doskorašnjih kolega. Pomirljivi ton novog španskog premijera ostavio je Poljsku u manjini, i zato je sva prilika da će kompromis oko procedure donošenja odluka u okviru EU-a biti pronađen pre nego što Holandija na kraju juna preuzme mesto predsedavajućeg. "Madrid nas je ujedinio tako kako nas nijedna apstraktna ideja ne može ujediniti. Mislim da će jedinstvo potrajati", izjavio je posle samita nemački kancelar Gerhard Šreder.

SOLIDARNOST: Najpre tragedija, a potom i smena vlade u Madridu iz korena su izmenile ne samo ton već i tok samita u Dablinu. Umesto da raspravljaju o tome kako da EU obnovi lisabonski proces koji je zamišljen da od proširene EU napravi najsnažniju ekonomsku silu do 2010, lideri su sastanak u potpunosti posvetili zajedničkoj borbi protiv terorizma. Predsednik i premijeri potpisali su deklaraciju o solidarnosti u kojoj su obećali hitnu pomoć, uključujući i vojnu, ukoliko jedna od članica bude izložena terorističkim napadima. Deklaracija, takođe, ističe da će zemljama koje nisu u EU-u uskratiti pomoć ukoliko ne sarađuju u borbi protiv terorizma. Šefovi država i vlada su se dogovorili i da najkasnije do kraja juna sve države članice moraju da počnu da primenjuju mere za borbu protiv terorizma usvojene deset dana nakon napada od 11. septembra (2001) na SAD. Na samitu je imenovan i prvi evropski "koordinator za borbu protiv terorizma", "Gospodin Terorizam" ili "antiteroristički car", kako ga mediji širom Evrope već nazivaju. Na ovu funkciju izabran je Gij de Vris (48), bivši holandski zamenik ministra unutrašnjih poslova. Zanimljivo je da De Vris, inače rođen u Njujorku, ima i američko državljanstvo, ali je u Komisiji za izradu evropskog ustava stekao reputaciju nepokolebljivog federaliste. Ministri unutrašnjih poslova zemalja EU-a su na sastanku u Madridu uoči samita u Dablinu odbili predlog nekih članica da se za EU osnuje neka vrsta CIA, objedinjene obaveštajne službe, koja bi imala široka ovlašćenja u obaveštajnom radu. Gij de Vris će biti odgovoran direktno Savetu ministara, što će reći "vladi EU-a", a ne Evropskoj komisiji, a neposredni šef će mu biti Havijer Solana.

VAPAJ OČAJNIKA: Iako bi mnogima ove mere mogle zazvučati kao najava rata terorizmu, jednako odlučnog kakav se SAD trude da vode nakon napada od 11. septembra, deklaracija solidarnosti zasad ostaje više kao vapaj očajnika. Većina vlada još nije počela da primenjuje mere usvojene posle septembra 2001, a one uključuju jedinstvene poternice koje će važiti na čitavoj teritoriji EU-a i hitru ekstradiciju osumnjičenih. Predviđeno je bilo i da se formiraju združeni timovi istražitelja, ali se ovoj meri odazvalo samo devet zemalja. Čak jedanaest zemalja članica EU-a odbilo je policijskim službama iz drugih zemalja članica mogućnost da dobiju uvid u bankovne račune osumnjičenih da pripadaju nekoj terorističkoj organizaciji. Poseban problem za saradnju biće i Nemačka, jer je ona jedna od zemalja članica s najvećim stepenom decentralizacije, i gde loklana ministarstva unutrašnjih poslova imaju veliku autonomiju u odnosu na Berlin.

Tajne službe su tajne po definiciji, i zasad je teško zamisliti čvrstu saradnju između njih. Na primer, Britanija razmenjuje obaveštajne podatke sa SAD, i u većini slučajeva ona ne bi ni smela da te podatke podeli sa, recimo, Francuskom. Članice EU-a nisu saglasne čak ni oko definicije terorizma. Evropol, koji je dosad bio zadužen za ova pitanja, sa samo 350 zaposlenih i godišnjim budžetom od simbolična 52 miliona evra, nije bio u stanju da se ozbiljnije uhvati u koštac sa ovom pošasti.

Samit u Dablinu jeste pokazao veliko jedinstvo evropskih lidera, ali je njihova privrženost borbi protiv terorizma osuđena da bude više deklarativna nego delotvorna. Kako je neimenovani holandski diplomata izjavio za "Vreme", evropska borba protiv terorizma na sopstvenom tlu neće moći da bude ni izbliza odlučna kao ona američka. "Koordinator sâm ne može mnogo da učini, neophodno je da se stvori agencija s velikim budžetom." Brisel nije Vašington, i zasad niko ne vidi način kako da tajne službe 25 zemalja budu objedinjene pod jednu kapu.

Ono što će EU svakako preduzeti kao hitnu meru jeste još čvršća kontrola granica. Postoji plan da se stvori zajednička baza podataka u kojoj će se naći izveštaji ne samo o osuđenim teroristima već i o onima koji su pod istragom. Od ključne važnosti biće i spremnost država da zamrznu bankovne račune osumnjičenih za terorizam. EU je od 11. septembra već zamrzla neke bankovne račune, na kojima se nalazi ukupno 1,65 miliona evra, zbog sumnje ili dokaza da se ova sredstva koriste za terorizam.

Bler i Gadafi zajedno

Bilo je neke jezive ironije u radnom rasporedu britanskog premijera Tonija Blera prošlog 25. marta. Pravo sa komemoracije žrtvama terorističkog napada u Madridu, najgoreg terorističkog napada na evropskom tlu od Lokerbija, Toni Bler je praktično katapultiran iz elegantne madridske katedrale u šator libijskog lidera pukovnika Muamera el Gadafija koji je u septembru prošle godine priznao da je odgovoran za obaranje Panamovog aviona i smrt 270 putnika 1988. godine. Doduše, britanski ministar spoljnih poslova Džek Strou svojski se potrudio da pripremi javnost, naročito porodice žrtava nesreće nad Lokerbijem, na šok kada budu videli premijera Blera kako opušteno ispija sok pored nepredvidljivog pukovnika. I sam Bler morao je da prizna da mu je "s obzirom na istorijske okolnosti bilo neobično" da u borbu protiv terorizma pozove čoveka za koga se veruje da je sponzorisao Irsku republikansku armiju (IRA) i razne terorističke grupe, i iz čije je ambasade u Londonu pre oko 20 godina ispaljen hitac koji je ubio mladu policajku Ivon Flečer. Poslednji britanski premijer koji je kročio na tlo Tripolija bio je Vinston Čerčil.

Istini za volju, da bi predupredio blam ako libijski diktator, po navici poželi da mu na obraz utisne poljubac dobrodošlice, Bler se rukovao sa Gadafijem s onolike distance koliko mu je ruka dugačka. Majkl Hauard, lider opozicionih torijevaca iskoristio je put premijera u Libiju da ga dočeka na nož, ali je na slične optužbe Bler odgovorio da su on i "predsednik Buš danas spremni da mu pruže ruku partnerstva". Odnosi Libije, s jedne strane i Velike Britanije i SAD s druge, naglo su otoplili 19. decembra prošle godine, kada je Gadafi pristao da se odrekne svog rudimentarnog programa za izradu nuklearnog oružja i drugog oružja za masovno uništenje koje je libijski diktator akumulirao u poslednjih dvadesetak godina.

Pripremajući se na put u Dablin na samit lidera EU-a, Bler je stigao da na konferenciji za novinare pohvali napore Libije u borbi protiv terorizma. "Ovim želimo da pokažemo ostalim arapskim zemljama da mogu da sarađuju sa SAD i Britanijom kako bi se porazio zajednički neprijatelj – fanatični terorizam koji pokreće Al Kaida". Gadafi se nije pojavio na konferenciji za novinare, ali su novinari uhvatili poruku koju je na rastanku uputio svom gostu: "Učinili ste mnogo u ovoj borbi i izgledate iscrpljeno". Ubrzo ga je, međutim, utešio rečima: "Dobro izgledate, još ste vi mladi".

Međutim, kontroverzna poseta britanskog premijera ima i svoju jaku ekonomsku pozadinu, koja će zapušiti usta svim kritičarima. Uskoro će kroz Gadafijev šator prodefilovati celi niz britanskih zvaničnika i biznismena, kojima je Bler svojom posetom utro put. Bler je nakon posete objavio da je naftna kompanija Š el već ugovorila posao težak 200 miliona dolara, koji će vremenom otežati na čitavu milijardu. Već u aprilu, u posetu Gadafiju dolazi britanski ministar za trgovinu Majk O’Brajen, a za njim će pohrliti čitava svita građevinara koji će osvojiti "ugovore vredne milijarde dolara". I britanska aviokompanija Britiš ervejs najavila je da će, sa sadašnjih četiri, povećati broj letova za Tripoli na šest nedeljno, a i više kada bude bio potpisan novi bilateralni ugovor. Kolin Adams, direktor konstruktorske firme BCCB, pohvalio se "Fajnenšal tajmsu", da je Libija zainteresovana da ova kompanija učestvuje u obnovi libijskih aerodroma i luka.

Adams je najavio da će njegova firma, u čijem je sastavu i Global sport internešenel, svesrdno podržati kandidaturu Libije da se u ovoj zemlji održi Svetsko prvenstvo u fudbalu 2010. Gadafi je, inače, poznat po svojoj velikoj strasti prema fudbalu. Njegov sin Sadi počeo je prošle godine da igra za Peruđu, ali je suspendovan nakon pozitivnog testa na drogu, a libijska vlada poseduje udeo u Juventusu.

Ovom posetom Bler je preduhitrio svog saborca Džordža Buša, jer SAD namerava da ukine sankcije Libiji tek krajem ove godine. Za to vreme, trka za naftne dolare iz Libije biće već završena…

D. Anastasijević