U subotu 10. avgusta 2019. godine nešto pre sedam ujutro Džefri Epstajn je pronađen mrtav na podu zatvorske ćelije. Američko Ministarstvo pravde i mediji odmah su pokrenuli pitanja o okolnostima njegovog samoubistva, s obzirom na to da je prethodno bio stavljen pod specijalan nadzor nakon što je osamnaest dana ranije pokušao da se ubije.

Epstajn je pod optužbom za seksualno zlostavljanje i podvođenje maloletnica uhapšen 6. jula ove godine na aerodromu u Nju Džersiju kada se jednim od svoja dva privatna aviona vratio iz Francuske. Odmah je bio pritvoren u federalni zatvor Metropoliten na Menhetnu bez prava na kauciju.

"Ja sam šokiran i ljut što federalni zatvor Metropoliten nije uspeo da adekvatno obezbedi zatvorenika", ocenio državni javni tužilac Vilijam Bar na specijalnoj konferenciji za medije nakon Epstajnovog samoubistva. Bar je takođe naveo da su, prema saznanjima američkog Ministarstva pravde, postojale ozbiljne nepravilnosti u vezi sa čuvanjem zatvorenika u ovom zatvoru koje "zahtevaju detaljnu istragu".

OTVORENA PITANJA

Kao, na primer, zašto je Epstajn u ćeliji bio sam, a prema pravilima je trebalo da sa nekim deli ćeliju? Ili, zašto je u ćeliji imao čaršav nakon što je već jednom pokušao samoubistvo vešanjem? Zašto nije bio pod nadzorom? Pravilnik zatvora predviđa da je za ukidanje specijalnog nadzora potrebno odobrenje nekoliko visokih službenika i potvrda psihijatra, ali za sada nije poznato da li su ova odobrenja blagovremeno prikupljena. Iz Metropolitena navode da je javni tužilac Bar i sam bio obavešten o ukidanju nadzora. "Istraga je u toku, a doći ćemo do istine i neko će odgovarati", ljutito je saopštio Bar.

Prema istraživanju "Njujork tajmsa" od prošle godine, federalni zatvori u Americi nemaju dovoljno čuvara, pa njihov posao često preuzima nekvalifikovano osoblje. Razmere ovog problema, navodi njujorški list, povećale su se pre dve godine kada je Trampova administracija donela odluku o smanjenju broja zaposlenih koji rade sa zatvorenicima. Predstavnici Centralne uprave državnih zatvora naveli su da je jedan od čuvara u zatvorskoj jedinici gde je Epstajn počinio samoubistvo tog dana odrađivao petu prekovremenu smenu zaredom, dok je drugi čuvar takođe radio prekovremeno.

Rezultati autopsije, koje je u nedelju objavio glavni patolog za državu Njujork, pokazuju da se "najverovatnije radi o samoubistvu", ali definitivni uzrok smrti "još uvek nije utvrđen". U toku je nezavisna ekspertiza.

Nije utvrđen ni konačan broj Epstajnovih žrtava, niti je raskrinkana mreža njegovih saučesnika i klijenata.

SJAJAN TIP

Na dan Epstajnovog samoubistva predsednik SAD Donald Tramp oglasio se na Tviteru sa optužbom da su Bil i Hilari Klinton odgovorni za "ubistvo" Epstajna. Zašto i kako, to nije objasnio. Iz Klintonove kancelarije za odnose sa javnošću odbacili su ove optužbe kao smešne. "Naravno da to nije tačno i Donald Tramp to zna", napisala je Klintonova portparolka na Tviteru. I federalni istražni organi su odbacili Trampove optužbe.

Tramp i Epstajn bili su prijatelji. U intervjuu za "Njujork magazine" iz 2002. godine Tramp je opisao Epstajna kao "sjajnog tipa, koji voli lepe žene isto koliko i ja, samo što Epstajn više voli mlađe". Njih dvojicu spaja i zajednička tužba za zlostavljanje, koja nikada nije dobila sudski epilog. U jeku izborne kampanje za predsednika SAD 2016. godine jedna anonimna žena tužila je Epstajna i Trampa pred sudom u Kaliforniji. Tvrdila je da su je njih dvojica 1994, kada je imala trinaest godina, zlostavljali u Epstajnovoj vili na Menhetnu. Tužba je dvaput odbačena kao neosnovana. Prilikom treće apelacije, anonimna žena je objavila da će se pojaviti na konferenciji za medije u Los Anđelesu šest dana pred izbore koji su Trampa doveli na vlast. Konferencija je na kraju otkazana, a njena advokatica je tvrdila da je žena odustala zbog zastrašivanja. Trampov advokat Alan Garten tada je odbacio sve optužbe. Epstajn se nije oglasio.

IGRE MOĆI

Džefri Epstajn nikada se nije ženio i zvanično nije imao dece. U krugu svojih poslovnih saradnika važio je za osobu od poverenja. Bogatstvo je stekao kao investicioni bankar. Osim toga, Epstajn je tvrdio da su mu mnogi klijenti poveravali svoje tajne. Kolumnista "Njujork tajmsa" Džejms Stjuart, koji je 2018. posetio Epstajna u njegovoj vili na Menhetnu, koja se sa sedam spratova proteže na 1950 kvadratnih metara, zapisao je da mu je Epstajn ispričao kako u fiokama svog uma "drži prljav veš mnogih moćnih ljudi". "Najopasnija stvar u vezi sa mnom je što sam uspeo da privolim toliko ljudi da mi se poveravaju", rekao je navodno Epstajn Stjuartu ne bi li ga zainteresovao da piše njegovu biografiju. Stjuart je to zgrožen odbio.

Epstajn je rođeni Njujorčanin iz jevrejske porodice. Sa pet godina je učio da svira klavir, u srednjoj školi je preskočio dva razreda kao izuzetno nadaren đak. Pred kraj studija matematike odustao je od školovanja i posvetio se karijeri u investicionom bankarstvu. Održavao je sliku uzornog građanina: nije preterano pio, nije pušio, nije se drogirao niti kockao.

Do 2008. godine, kada je osuđen prvi i jedini put, Epstajn je već uveliko bio multimilioner. Prema sopstvenim tvrdnjama iz jula ove godine, bio je težak 559 miliona dolara. Bio je vlasnik dva privatna aviona, najveće vile na Menhetnu, jednog ostrva u Karipskom moru, a takođe je imao i ranč u Novom Meksiku, kao i imanja na Floridi.

Epstajn je takođe imao i debeo telefonski imenik. Upravo taj imenik je trenutno jedan od predmeta u istrazi kojom FBI pokušava da utvrdi kako okolnosti samoubistva, tako i razmere zločina koje je Epstajn počinio.

CRNA KNJIGA

Epstajnov bivši kućepazitelj Alfredo Rodrigez ukrao je iz vile tzv. crnu knjigu – taj telefonski imenik, sada zaveden kao dokazni materijal u istražnom postupku. Prema podacima koje je objavila istraživačka grupa novinara "Majami Heralda" koja je imala uvid u deo dokumentacije, u imeniku se, pored broja Donalda Trampa, nalaze i brojevi bivšeg predsednika SAD Bila Klintona, zatim bivšeg federalnog tužioca Džona Mičela, princa Endrua, vojvode od Jorka, kao i desetine brojeva telefona devojčica i mladih žena iz raznih delova sveta.

Rodrigez je 2010. godine osuđen na 18 meseci zatvora zbog pokušaja da proda taj imenik. Tokom suđenja je ispričao da bi devojčice često sedele u vili i pile mleko. Rodrigez im je na ruke isplaćivao između 200 i 2.000 dolara, a ponekad bi kao napojnicu dobijale iPod ili komad nakita.

Na listi usluga za bogate i moćne klijente bili su erotska masaža i druge usluge. Epstajn nije radio sam. Žizlejn Maksvel, ćerka pokojnog britanskog medijskog magnata Roberta Maksvela, bila je dugogodišnja Epstajnova saučesnica. Njih dvoje upoznali su se devedesetih kada je Maksvelova nakon očeve smrti emigrirala iz Britanije u Ameriku. Uskoro su postali i par.

VRBUJ ME NEŽNO

"Masaža je bila kodna reč za seks. Modeling takođe", ispričala je tokom svedočenja Amerikanka Virdžinija Žifre, iz čijeg se svedočenja najviše saznalo o detaljima šema koje su organizovali Epstajn i Maksvelova. "Čitav moj život vrteo se oko toga da zadovoljavam muškarce kako bi Žizlejn i Džefri bili srećni". V. Žifre, po profesiji maserka, na sudu je ispričala da joj je Žizlejn Maksvel prišla u salonu gde je radila.

"Sedela sam i čitala knjigu posle masaže kada je Maskvelova došla do mene i rekla da traži maserku koja može da putuje. ‘Ako mu se dopadneš, biće ti super. Putovaćeš. Odlično ćeš zarađivati. Obrazovaćeš se’", navodno joj je rekla Maksvel. Virdžinija Žifre je prihvatila i uskoro je počela da radi u Epstajnovoj vili na Floridi. Putovala je i zadovoljavala klijente i u Epstajnovom privatnom avionu.

Advokati Džefrija Epstajna opisali su Virdžiniju Žifre kao problematičnu ženu, bivšu zavisnicu od narkotika koja verovatno pokušava da "proda svoju priču medijima i izdavačima". Međutim, tokom poslednjih petnaestak godina na površinu je isplivalo desetine sličnih priča.

DESETINE LOLITA

Prema optužbama, Epstajn je između 2002. i 2005. godine uz pomoć saučesnika organizovao mrežu prostitucije u koju je bilo upleteno na desetine devojčica. Najmlađe među njima imale su samo 14 godina.

"Imala sam bukvalno četrnaest godina. Nosila sam zubnu protezu", izjavila je povodom vesti o samoubistvu za "ABC njuz" Kortni Vajld, jedna od Epstajnovih registrovanih žrtava. Epstajn je, prema nekim navodima, plaćao devojčicama i da podvode nove žrtve. Tužilac u procesu protiv Epstajna izneo je podatke da je multimilioner u obe svoje vile – na Menhetnu i Floridi – angažovao devojčice za erotsku masažu tokom koje ih je dodirivao. Plaćao im je za to po nekoliko stotina dolara. U tekstu optužbe navodi se i da je Epstajn stupao u seksualne odnose sa maloletnicama. Neke od njih posećivale su ga po više puta, a novac im je za to isplaćivan u kešu.

"Mislim da niko još uvek ne zna istinu o tome za šta je Džefri Epstajn sve odgovoran", rekla je komentarišući njegovo samoubistvo jedna od njegovih žrtava, tridesetogodišnja Mišel Likata. Ona smatra da je Epstajn upropastio njen život i živote mnogih devojčica. "Javnost mora da zna šta je uradio i zašto nije procesuiran, da se tako nešto više nikada ne bi ponovilo. Zaista sam želela da bude u zatvoru, da sedi tamo i da razmišlja o onome što je uradio", prokomentarisala je Likata za "ABC Njuz".

Šezdeset šestogodišnjem Epstajnu je pretila kazna do 45 godina zatvora. Setimo se slučaja Bila Krozbija ("Vreme" br. 1488), protiv kojeg je svedočilo više od 60 žena i koji je u osamdeset i prvoj godini osuđen na deset godina zatvora, sa mogućnošću da izađe nakon tri godine uz dobro vladanje. Mnoge žrtve smatraju da se Epstajn izvukao. I to ne prvi put.

PRVO SUĐENJE

Prljavština o Epstajnovim mračnim hobijima prvi put je isplivala na videlo kada su roditelji jedne devojčice prijavili zlostavljanje policiji. Od tada je protiv Epstajna podignuto na desetine optužbi koje su uglavnom rešavane vansudskim poravnanjem.

Međutim, pod pritiskom velikog broja optužbi za zlostavljanje i podvođenje (tužioci na Floridi su 2008. pripremili optužnicu na 53 strane) biznismen je sklopio nagodbu čiji tekst do danas ostaje tajna. Nagodbu je omogućio tadašnji javni tužilac u Majamiju, a sadašnji sekretar za pitanja rada u Trampovoj administraciji, advokat Aleksandar Akosta. "Majami Herald" piše da je sastanak Epstajnovih advokata sa Akostom trajao čitavih jedanaest sati.

Epstajn je stekao federalni imunitet pod uslovom da dobrovoljno prizna kako je kriv za dve optužbe za podvođenje. Na ovaj način je izbegao federalni zatvor, pa je proveo 13 meseci u zatvoru u Palm Biču (Florida), sa dozvolom da 6 dana nedeljno provede van zatvora da bi radio. Takođe, Epstajn je tada morao da se registruje kao seksualni prestupnik. Predstavnica demokrata u Predstavničkom domu SAD u ponedeljak je pozvala Akostu da podnese ostavku zbog "suludog sporazuma" koji je zaključio sa Epstajnom 2008. godine. Akosta se na Tviteru branio kako je još pre deset godina insistirao da Epstajn mora u zatvor, te da je zahvaljujući njemu registrovan kao seksualni prestupnik.

ISTRAGA U TOKU

Tokom pretresa Epstajnove kuće na Menhetnu istražitelji su pronašli na stotine pornografskih fotografija. Neke od njih pronađene su u sefu, neke na diskovima sa oznakama poput "fotke devojčica – gole". Iz Tužilaštva takođe kažu da im se, nakon što je Epstajn uhapšen u julu, obratilo nekoliko žena kojih do tada nije bilo na spisku žrtava.

Američki mediji su prošlog meseca preneli više svedočanstava žena koje su prvi put prijavile da ih je Epstajn zlostavljao tek nakon njegovog poslednjeg hapšenja i ohrabrene uspesima kampanje #MeToo.

Federalni istražitelji za sada su identifikovali 36 maloletnih žrtava koje nisu bile deo procesa protiv Epstajna 2008. godine. "Majami Herald" je sakupio svedočanstva više od 80 žena koje tvrde da ih je Epstajn zlostavljao u periodu od 2001. do 2006. godine. Konačan broj žrtava nije poznat.

Državni tužilac Bar istakao je da ni Epstajnovi saučesnici neće biti pošteđeni, da neće moći mirno da spavaju jer žrtve zaslužuju pravdu, te da će pravdu dobiti.