Napetost u ukrajinskoj Autonomnoj Republici Krim (u kojoj živi 1.450.000 Rusa, 576.000 Ukrajinaca i 245.000 Tatara) počela je još pre nego što je predsednik Ukrajine Viktor Janukovič u noći između petka i subote 21/22. februara pobegao iz svoje vile u Mežigorju podno Kijeva. Tri dana pre toga, 18. februara, u predvečerje krvave kijevske završnice, predsedništvo Vrhovne rade Autonomne Republike Krim je u otvorenom pismu Janukoviču poručilo: "U slučaju dalje eskalacije građanskih sukoba Vrhovna rada AR Krim ostavlja sebi za pravo da pozove žitelje autonomije da ustanu u zaštitu građanskog mira i spokojstva na poluostrvu…" Slali su delegaciju i u Moskvu.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je 21. februara razgovarao sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Ruske Federacije o situaciji u Ukrajini i otišao na zatvaranje Olimpijskih igara u Sočiju, dok je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov podsećao svog američkog kolegu Džona Kerija da savetuju nove vlasti u Kijevu da se drže sporazuma Janukoviča i opozicije, potpisanog uz garancije tri evropska posrednika (šefova diplomatija Poljske, Nemačke i Francuske, Radoslava Sikorskog, Franka-Valtera Štajnmajera i Lorana Fabijusa).

Na Zapadu su ta upozorenja ignorisana, stanje u Kijevu su posmatrali kao svršenu stvar. Ruse, koji su povukli ambasadora iz Kijeva, ubeđivali su da je u njihovom interesu da se uključe u stabilizaciju prilika u Ukrajini. Ruski list "Utro" tih dana objavljuje proročanski naslov "Posle Sočija nastaje užas" (mada se odnosio na neku rusku temu borbe protiv korupcije).

Dok su novim ukrajinskim vlastima tempo diktirali "branioci Majdana", među kojima je važnu ulogu igrao sa 1500 cevi naoružan Desni sektor, a "stara garda", specijalna jedinica "Berkut", ekspresno raspuštena, u Sevastopolju su 22. februara s muzikom i cvećem dočekali njene pripadnike, a sahrani poginulih berkutovaca i u mimohodu u Vrhovnoj radi ARK prisustvovao je veliki broj građana.

DOČEK U SEVASTOPLJU: Krimskim pripadnicima jedinice "Berkut" (srebrni orao) koju je 25. januara raspustio novi ministar policije Arsen Avakov, gradonačelnik Sevastoplja, a potom i vlada Krima, dali su utočište, platu i zadatak da štite poredak i da sprečavaju pljačke i masovne nerede.

Izgleda da je na Krimu događaje ubrzalo i to što su akteri Desnog sektora nameravali da prošire revoluciju na istok Ukrajine i na jug do obala Crnog mora. Dopisnik francuskog lista "Le Temps" Boris Mabijar u razgovoru s jednim od komandira Desnog sektora Vladimirom Kočetkovim beleži: "‘Borci Majdana’ neće ostaviti tatarske patriote…"

Ispred Vrhovnog sovjeta Krima u Simferopolju oko 2000 predstavnika krimskih regiona upisivalo se u takozvane čete (roti), a sa zvučnika su čitana imena komandira… Na Jutjubu se vidi kako za jednim od stolova neko pokazuje kako se rasklapa i sklapa kalašnjikov.

Nasuprot tome, oko tri hiljade krimskih Tatara okupilo se 23. februara na glavnom trgu u Simferopolju na mitingu podrške "evromajdancima". Nosili su transparente s natpisima "Podržavamo zahteve Evromajdana", "Budućnost Ukrajine i Krima — u porodici naroda Evrope", "Odbranićemo teritorijalnu celovitost Ukrajine".

Napetost je rasla. Ispred sedišta Vrhovnog sovjeta Autonomne Republike Krim 26. februara održana su dva mitinga – na jednoj strani su bili protivnici vlasti u Kijevu koji nose ruske zastave, a na drugoj krimski Tatari i pristalice kijevske revolucije, koji pokušavaju da uđu u zgradu parlamenta. Na njihovoj strani je bilo više demonstranata. Prokijevski demonstranti su pokušavali da uđu u parlament, malobrojniji Rusi su ih u tome sprečavali. Milicija, koja tada nije tačno znala kome je lojalna, razdvajala ih je.

Bilo je tuče, guranja, pesničenja i krvavih glava, a jedan čovek je u toj fertutmi umro od infarkta. Predveče su se razišli, a tatarski medžlis je poručio svojim ljudima da idu kućama i da u miru zaštite sebe i komšije. Tadašnji premijer Krima Mogiljev i duhovni lider muslimana Krima hadži Emirali Ablajev pozvali su 27. februara građane Krima da se ne sukobljavaju. Od tog trenutka Tatari, koji su ranije povremeno demonstrirali da im se vrati zemlja, oduzeta kada su 1944. zbog saradnje s Nemcima bili prognani, nisu se više pojavljivali na sceni.

U toku naredne noći okolnosti su se promenile.

RATNO RASPISIVANJE REFERENDUMA: Naoružani ljudi (sudeći po snimcima sa sigurnosnih kamera, specijalci) rano ujutro oko 4.30 sati 27. februara razbili su vrata na način kako policija interveniše, bacili jednu šok bombu i zauzeli zgradu regionalne vlade (Sovjeta ministara) i parlament (Vrhovnu radu Autonomne Republike Krim) i istakli rusku zastavu. Nekoliko policajaca koji su obezbeđivali zdanje parlamenta pustili su kućama.

U uniformama bez oznaka, s maskama koje pokrivaju lice, naoružani ljudi saopštili su tadašnjem premijeru AR Krima Anatoliju Mogiljevu (koji je inače penzionisani general milicije) da nisu ovlašćeni da vode pregovore i da nemaju nikakvih zahteva. Centar Simferopolja je u četvrtak 27. ujutro blokirala redovna policija, koja ni pešake ni vozila nije propuštala u centar grada.

Zapadni i ukrajinski mediji su ta veoma ćutljiva uniformisana lica pod maskama opisivali kao ruske vojnike, a i ruska NTV citira očevica kome su naoružani ljudi koji su zauzeli zgradu na pitanje "Ko ste vi?" odgovorili: "Rosija."

Mesni izvori rekli su pak dopisniku "Interfaksa" da parlament i vladu kontroliše "Samoodbrana stanovnika Krima čiji je maternji jezik ruski", a čine je žitelji poluostrva, među kojima su bivši vojnici i oficiri policije i službi bezbednosti, u šta niko nije verovao, a što, s obzirom na kasnije vesti o raspadu ukrajinske armije od vrha do dna, i nije nemoguće. Ta formacija će se narednih dana pojaviti u realnijem obliku. Nova krimska vlast je u prisustvu ruske Crnomorske flote nastajala i dobijala faktičku i oružanu silu. Kijevskim vlastima lojalan javni tužilac AR Krima kvalifikovao je zauzimanje lokalne skupštine kao teroristički akt, ali se na to očito niko nije obazirao.

Sazvana je skupština Rade, na koju nisu došli tatarski predstavnici. U izjavi Predsedništva Vrhovnog sovjeta Krima, koju je objavila "Krimska informativna agencija", a prenela "Sevastopljska gazeta" 27. februara, parlament Krima traži referendum o proširenju autonomije, i konstatuje da su ugroženi mir i spokojstvo na Krimu kao rezultat nekonstitucionalnog preuzimanja vlasti u Ukrajini od strane radikalnih nacionalista.

Krimski parlament ima 100 poslanika, a "Interfaks Ukrajina" tvrdi da se ne može utvrditi koliki je broj poslanika učestvovao u glasanju, jer kako je za tu agenciju izjavio poslanik Enver Abduraimov, koji nije ušao u zgradu parlamenta, obezbeđenje na ulazu u skupštinu je poslanicima oduzimalo mobilne telefone i sva sredstva komunikacije.

Za odluku o raspisivanju referenduma 30. marta glasalo je 55 deputata, od 64 prisutna u sali. Izglasana je i odluka da referendumsko pitanje glasi: "Da li ste za državnu samostalnost AR Krima u sastavu Ukrajine na osnovu dogovora i saglasnosti?" O realnoj nezavisnosti Krima reči nije bilo, ali je ona brzo stvarana na terenu.

"MI KRIMLJANI": Na scenu je stupila nova ličnost. Krimski parlament je izabrao novog premijera ARK – lidera ranije malo uticajne partije Rusko jedinstvo Sergeja Aksjonova, koji je izjavio da je za njega Janukovič legitiman predsednik. "Ruski blok" je na prošlim izborima imao samo tri poslanika, a najjača je bila Partija regiona, koja je u krimskom parlamentu imala 80 od ukupno 100 poslanika. Narednih dana, sudeći prema sajtu Vrhovne rade Krima, vladajuća koalicija "Mi Krimljani" ima 70 poslanika (Partija regiona, Rusko jedinstvo, Savez, Komunistička partija). Aksjonov se ranije deklarisao kao protivnik novih vlasti u Kijevu i u jednom intervjuu za sajt "Globalna borba" izjavljivao je da će formirati bataljone za brza dejstva i da će se sresti s "majdanovcima". Partija Rusko jedinstvo je ta koja je na početku krize na Krimu upisivala dobrovoljce.

Tatarima je nuđeno 10 važnih mesta u administraciji, ali njihovi poslanici nisu hteli da glasaju "pod dulom automata", kao poslanici Partije regiona u Kijevu krajem februara (jedan je to rekao Ketrin Ešton, ali ona ga nije čula). Ipak, iz tatarskog medžlisa je došla poruka da će, ako budu poštovana prava tatarskog naroda, uzeti učešće u referendumu.

Rusko stanovništvo doživljava rusku vojsku kao oslobodilačku i kao šansu da se priključe majčici Rusiji. Tatari, koji su se bili digli i povezali s "majdanovcima", povukli su se i tiho izražavali nezadovoljstvo što se ruski vojnici šetaju izvan njihove baze. "Njujork tajms" citira reči Elmire Ablialimove (39), u mestu Bakčisaraj upućene vojniku u kamuflažnoj uniformi, koji pije vodu nekoliko koraka od dece koja igraju fudbal na improvizovanom igralištu: "Mi ne želimo da nas vi štitite!"

JEDNA HARKOVSKA DEKLARACIJA: To što se događalo na Krimu najavljeno je nekoliko dana ranije, kada je predsednik Janukovič, nakon što je u noći između petka i subote 21/22. februara napustio Kijev, otputovao u Harkov, gde je održan kongres 3477 deputata svih nivoa jugoistočnih regiona Simferopolja i Autonomne Republike Krim. Na kongresu se doneta rezolucija po kojoj mesni organi vlasti preuzimaju na sebe odgovornost za obezbeđenje ustavnog poretka, koji su narušili "pučisti" u Kijevu. Sudeći po putu bekstva Viktora Janukoviča u Rusiju, ispada da je Krim bio njegovo najpouzdanije uporište.

Na konferenciji za štampu 28. februara pred oko 200 novinara u sali "Vertoljekspo" (helikopterska izložba – u slobodnom prevodu) u Rostovu na Donu, Janukovič je ispričao kako je dospeo u Rusiju: "Iz Kijeva sam otputovao u Harkov. Dok sam bio u Kijevu, u mene su pucali iz automatskog oružja. Tamo sam stigao kasno noću. Kada sam doputovao, ujutru 22. februara služba bezbednosti je počela da dobija informacije o tome da u Harkov stižu radikalno nastrojene grupe. Zamolio sam da odletimo u Donjeck našim avionom, da sakupimo aktiv i da radimo s njim. Sam sam doneo rešenje da odemo u Lugansk, poleteli smo u dva helikoptera. Vojni dispečeri su nas u tome sprečili: ako se ne vratimo, oni će podići borbene helikoptere. Piloti su odlučili da se vrate u Donjeck i da se prizemlje. Kao rezultat toga, preselili smo se na Krim. Došle su nove opasnosti. Moga unuka uneli su na spisak za lustraciju. Stariji sin mi je kazao da ne može da rizikuje bezbednost porodice…"

Na pitanje kako se našao u Rusiji, Janukovič je odgovorio: "U Rusiju sam dospeo zahvaljujući patriotski nastrojenim oficirima, koji su mi pomogli da sačuvam život…" Od Rusije je zatražio i dobio zaštitu. U Rostov je, kaže, došao jer u okolini živi njegov stari drug. Neki mediji slute da to može da bude neki biznismen s kojim je Janukovič poslovao dok je bio direktor u Donbasu.

Nije sreo Putina, ali se čuo s njim telefonom, a nada se da će se sresti kada to bude bilo moguće. Posle će se ispostaviti na šta je mislio kada je rekao da ga iznenađuje dosadašnja Putinova uzdržanost.

Janukovič je Putinu uputio još jednu molbu. Predstavnik Rusije u Savetu bezbednosti UN Vitalij Čurkin pokazao je pola stranice teksta s potpisom Janukoviča:

"Izjava predsednika Ukrajne.

Kao zakonito izbrani predsednik Ukrajine izjavljujem: zbivanja na Majdanu, nezakoniti zahvat vlasti u Kijevu doveli su do toga da se zemlja nalazi na pragu građanskog rata. U zemlji caruju haos i anarhija. Život i bezbednost ljudi, posebno na jugoistoku i na Krimu, je ugrožen. Pod uticajem zapadnih zemalja otvoreni su teror i nasilje. Ljudi su proganjani zbog političkih uverenja i na jezičkoj osnovi. U tom smislu, pozivam ruskog predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina da upotrebi oružane snage Ruske Federacije da se obnovi vladavina prava, mira, reda, stabilnosti, zaštite stanovništva Ukrajine. Viktor Janukovič, 1. marta 2014."

Čurkin je precizirao da Rusija nema za cilj da vrati Janukoviča na vlast, već da ga smatra legitimnim predsednikom čiju sudbinu treba da odredi ukrajinski narod, ali insistira da se poštuje dogovor Janukoviča o izlasku iz krize koji je potpisan uz međunarodno posredništvo, a zatim i ignorisan.

"KONTRAMAJDANI": Na stranu Janukovič i svetska politika, što zbog prisustva Crnomorske flote, što zbog ruske većine, Krim se pokazao kao najslabija tačka za vlast u Kijevu. Sličnih "kontramajdana" je međutim bilo u nizu gradova od Harkova do Odese.

U Harkovu, na istoku Ukrajine, izbila je tuča između "evromajdanaca" (po ruskoj NTV, pripadnika Desnog sektora) koji su se radi širenja revolucije zabarikadirali u gradskoj kući, i učesnicima skupa "Za Harkov", koji su mahali zastavama Rusije. U obračunu su korišćene palice i suzavac, javlja "Interfaks Ukrajina". Oko podneva demonstranti "Za Harkov" su na juriš zauzeli zgradu regionalne uprave, aktiviste Desnog sektora izvodili su iz zgrade Oblasne administracije vukući ih tako da idu četvoronoške dok je masa vikala "Fašisti" i "Naša pobeda! Banderovci podigli belu zastavu".

Jedan izveštaj NTV-a govori o tome da je masa prinudila pripadnike Desnog sektora da kleknu na ulici i da se izvine. Policija je u prvo vreme stajala na trotoaru u blizini pribijena uz zid Oblsovjeta, a onda je okružila povređene "majdanovce" da bi sprečila linč. Povređeno je oko 100 ljudi.

U Donjecku učesnici proruskog mitinga 1. marta su skinuli državnu zastavu Ukrajine sa zdanja oblasne administracije i umesto nje istakli rusku zastavu, a trg pred zdanjem Oblasne državne administracije bio je pun ljudi koji su u rukama držali ruske zastave. Učesnici mitinga izabrali su "novog gubernatora", komandira "Narodnogo opolčenija Donbasa" (Narodne milicije Donbasa i Donjecke oblasti) Pavla Gubareva, koji je pozvao aktiviste da postave šatorski gradić pred zgradom Oblasne administracije. Novosti Donbasa javljaju da je gradski savet Donjecka 1. marta podržao zahteve 10.000 demonstranata i uputio Oblasnom savetu Donbasa inicijativu da raspiše referendum o budućnosti ovog regiona. U ponedeljak 3. marta pred Donjeckom oblasnom administracijom protestovalo se protiv postavljenja oligarha Sergeja Taruta za gubernatora oblasti. Kako javlja "Interfaks", okupljeni su nosili plakate s natpisima "Donbas – Rusija", "Rusi naša braća" i skandirali "Tarutu – van". Miting je brzo prerastao u juriš na administrativno zdanje.

Tarut nije jedini primer koji govori da je i nova kijevska vlast, baš kao i Janukovičeva, pokušala da se osloni na oligarhe. Kijevska vlast je za novog gradonačelnika Dnjepropetrovska postavila Igora Kolomojskog, čije bogatstvo "Forbs" procenjuje na 3,645 milijardi dolara. On je suvlasnik "PrivatBanke", naftnog zavoda "Neftehimik Prikarpatja" i "Ukrnafta", a vlasnik je i FK "Dnepar". Više listova prenosi da je pregovarano i o angažovanju kralja čelika i vlasnika FK Šahjora Rinata Ahmetova, navodno Janukovičevog finansijera.

U Dnjepropetrovsku su bile dve vrste demonstracija: 1. marta s ruskim zastavama demonstrirala je jedna grupa uz pesmu "Vstavaj, strana ogromnaja", "Dnjepropetrovsk – južna prestonica Ruske imperije", a druga s plakatama "Putin – zlo!", "Putine, ‘moči’ toalet, a ne Ukrajinu", "Ruski druže, ako narede, ti ćeš u nas pucati?", "Net vojne", "Putin go home", "Putin van iz Ukrajine!" itd.

U Nikolajevu, na jugozapadu Ukrajine, nekoliko hiljada ljudi izašlo je na miting s pozivima da se grad otcepi od Ukrajine, ili da se formira nova federalna jedinica zajedno sa Odesom i Hersonom. Organizatori mitinga su, kako javlja agencija UNIAN, proruski nastrojeni lideri "Narodnog fronta Nikolajev" Konstantin Tistol i Anton Polovenko.

U Kramatorsku kod Luganska oko 3000 ljudi nosilo je ruske zastave i vikalo "Fašizm ne projdjot!", "Rosija!" i "Ura!" Gradski sovjet Luganska izglasao je odluku da ne priznaje vlasti u Kijevu.

U Torezu u Donbasu s ruskim zastavama demonstrirali su studenti, žene rudara, radnici, penzioneri, kozaci, u Arjomovsku su vikali "Slava Donbasu!", "Berkut!", "Rosija!", "Referendum!", "Njet novoj vlasti" i "Evropu – v ž…pu!" Pre toga, na utakmici Donjecka sa češkom Viktorijom navijači Šahtjora su za vreme minuta ćutanja poginulima na Majdanu skandirali u znak podrške raspuštenoj policijskoj jedinici "Berkut- Bekut". Po nekima, ta uobičajena predratna parada suvereniteta govori da se država raspada.

Tužilaštvo Ukrajine zapretilo je u saopštenju koje je 2. marta prenela agencija RIA Novosti, "surovom odgovornošću za donošenje protivpravnih odluka" predstavnicima mesnih organa vlasti na istoku Ukrajine koji su doneli odluke o referendumu i koji ne priznaju legitimnost novih vlasti u Kijevu. Posebno su pomenuti Donjeck i Autonomna Republika Krim, a u okviru nje i Sevastopolj. Kijev i Amerikanci te događaje opisuju kao rusku režiju, mada je tačnije reći da su oni inspirisani i vojnim akcijama "moskova" na Krimu, i revizijom "Hruščovljevog poklona" iz 1945, ali i akcijama "majdanovaca" i dubokom krizom i napetošću u Ukrajini od koje ljudi beže. Ruska federalna migraciona služba saopštila je 1. marta da se u poslednje dve nedeljne za azil obratilo 143.000 građana Ukrajine, a u poslednja tri meseca oko 600.000. Gubernator Rostovske oblasti (Rostov na Donu) izjavljuje da se u ovom gradu pripremaju kapaciteti za prihvat izbeglica.

FLOTA I DRŽAVA: Nakon zahteva predstavnika Krima Rusiji za pomoć, Savet Ruske Federacije je na predlog predsednika Putina 1. marta odobrio angažovanje ruske vojske u Ukrajini – do stabilizacije prilika. To nad događajima u Ukrajini visi kao puška na zidu u Čehovljevom komadu koja po zakonima dramaturgije mora opaliti u poslednjem činu. Ministarstvo spoljnih poslova je tražilo da se ukrote desničari u Kijevu, da se spreči nasilje, da se zaštiti Ruska pravoslavna crkva, da se ne ukidaju jezička i kulturna prava Rusa. Dopunsku napetost izazvala je ruska vojna vežba s bojevim gađanjem u severozapadnom delu Rusije, koji se oslanja na Ukrajinu.

Rusi su ponavljali da "to" na Krimu još nije ta intervencija i da za njom za sada nema potrebe.

Intervenciju na Krimu je objašnjavao ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, rekavši da Crnomorska flota u kojoj je locirano oko 15.000 vojnika preduzima mere za obezbeđenje vlastite sigurnosti. Kijev je reagovao kao da je Ukrajini objavljen rat. V.D. predsednika Ukrajine Turčinov izjavio je da će se pokret ruskih snaga smatrati agresijom.

Vitalij Kličko, lider partije UDAR, zahtevao je u ukrajinskom parlamentu da se u Ukrajini objavi mobilizacija, o čemu je brzo doneta odluka, međutim izgleda da odziv na mobilizaciju nije bio masovan. Vojska, koja ima 130.000 vojnika, očito je zahvaćena kontroverzama koje preslikavaju podele u društvu. Postavljalo se pitanje ko je kome lojalan, "AVNOJ-u ili vladi u Londonu", "majdanovcima", Janukoviču u Rostovu, regiji, autonomiji. Netrpeljivost malih razlika među bratskim narodima, kao što se zna, brzo narasta.

Centralni štab Desnog sektora pozvao je svoje organizacije na terenu da sprovedu hitnu mobilizaciju i da se spreme za otpor u slučaju ruske agresije, javlja UKR – Info. Štab Desnog sektora se obratio svim svojim odeljenjima s pozivom da počnu naoružavanje i da koordiniraju svoja dejstva sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i sa Službom bezbednosti Ukrajine: "Napominjemo svim građanima Ukrajine, nezavisno od nacionalnosti, da je naša borba antiimperijalistička, a ne rusofobska. Ruska imperija biće razrušena." Narednih dana su ih malo sklonili iz ukrajinske javnosti, kao nezgodnog svedoka, ali nisu protiv njih preduzimali nikakve mere. Ruski tužilac pokrenuo je krivičnu istragu protiv Dmitrija Jaroša, lidera Desnog sektora, zbog javnog pozivanja na terorističke akcije na tlu Rusije, sumnjiči ga da je na stranici Desnog sektora i na društvenim mrežama zatražio podršku od lidera čečenskih boraca Dokua Umarova.

Vitalij Kličko je predlagao da Ukrajina raskine ugovor o ruskoj floti na Krimu, ali to nije zvučalo kredibilno zbog događaja na terenu.

Na terenu je ukrajinska vojska predala ruskim vojnicima (Flote ili Autonomije) oružje iz ukrajinskog mornaričkog centra za obuku u Sevastopolju, iz radarske baze u blizini grada Sudaka, piste svih krimskih aerodroma, terminal za trajekte u Kerču, najistočnijoj tački Krima. Ruske snage su blokirale luke, ukopale se na Perekopu, jedinoj vezi Krima sa Ukrajinom.

Po informaciji "Sevastopoljske gazete", deset brodova pomorskog odreda ukrajinske pomorske odbrane uputilo se ka Odesi (neki su se vratili zbog kvara), a u luci u Balaklavi ostao je samo jedan pogranični brod klase "munja" koji nije u voznom stanju. Prema krimskim vlastima, pet hiljada (5086) ukrajinskih vojnika i pripadnika unutrašnje vojske i pogranične službe položilo je zakletvu Krimu. Sa brodova koji nose ukrajinsku zastavu u Balaklavi na stranu Krima prešao je puk ukrajinske Unutrašnje vojske dislociran u Sevastoplju i bataljon na Jalti. U ponedeljak po podne 3. marta predali su se bataljon raketnih pukova u Jevpatoriji i Feodosiji i taktička grupa Krim iz Dergeča. Desetak brodova je otišlo u Odesu, ali na njima ima napetosti između onih koji su za Krim i onih koji su za Ukrajinu. Deo mornara u Feodosiji i brigada obalske odbrane u Pjerevaljnom, kod Simferopolja su ostali verni Ukrajini, ali davali su na znanje da neće preduzimati nikakva dejstva.

Ukrajina je brzo gubila kontrolu nad instalacijama na Krimu koji je sa dva veća i nekoliko manjih aerodroma, s raketnim bazama i lukama neka vrsta tvrđave, čiji kopneni most Pjerekop nije širi od desetak kilometara. Ko je uspostavljao kontrolu nad njima zavisi od izvora: ruske snage ili snage krimske samoodbrane. Putin, koji je u vreme krimske krize za javnost ćutao, do je s Barakom Obamom i drugim zapadnim političarima dugo razgovarao telefonom (90 minuta) i posmatrao ranije zakazane ratne vežbe 150.000 vojnika na severoistoku Rusije, reći će, kad je progovorio, da su to snage krimske samoodbrane, što znači da – što bi rekao Voja Koštunica u vezi s NATO-om i Kosovom – Crnomorska flota RF pravi sebi državu. Putin na konferenciji za medije u Novo-Ogarjovu uzgred kaže na drugi način: da stanovništvo Krima ima pravo na samoopredeljenje, kao što je to prethodno bilo dozvoljeno kosovskim Albancima, a i u mnogim drugim delovima sveta (vidi okvir).

KAO KULA OD KARATA: Ukrajinska vojska, kako izgleda, nije imala naredbu da puca, i brzo je pokazala da je unutar sebe razjedinjena više nego JNA 1990; zapravo se i bez nekog žešćeg pritiska raspadala brže nego Janukovičev režim prethodne nedelje. Po ruskoj "Komsomolskoj pravdi", viši oficiri i Komanda ukrajinske Unutrašnje vojske na Krimu, izjavili su da ostaju verni Kijevu, a da su pre toga, kada su dobili naređenje iz Kijeva da odblokiraju aerodrom, zamolili da budu malo jače blokirani, pa javili Kijevu da nisu u mogućnosti da izvrše zadatak. Deluje malo dosoljeno ali, sudeći po TV snimcima, autentično – vojnici dve strane na linijama blokada ponašali su se opuštenije nego oni u televizijskim studijima globalnih mreža i po samitima na kojima je licitirano o sankcijama, zapadnom odgovoru na Putinove imperijalne ambicije (Medlin Olbrajt, Bžežinski i naravno pisac kratkih istorija za krizna područja Kapčan).

Reporteri su javljali ono što vide: dopisnik CNN-a, koji je ranije izveštavao iz Egipta, kaže da nije video takav rat – bez ispaljenog metka. Dopisnik BBC-ja Džon Simpson pokazuje na primeru jedne blokade bazu sa ukrajinskim vojnicima koji neće da se predaju, stražare u uniformama bez oznaka van kasarne bez oružja, red kozaka i civila za pritisak i, pozadi, vojnike s bojevom municijom.

Premijer Krima Sergej Aksjonov je izjavio 2. marta da pripadnici oružanih snaga Ukrajine, locirani na Krimu, napuštaju jedinice i masovno podnose ostavke. Tu informaciju je Ministarstvo odbrane Ukrajine, očito radi održanja morala, negiralo. Ono je tvrdilo i da su svi brodovi ostali u glavnoj sevastopljskoj luci, da bi ubrzo potom ukrajinska Državna pogranična služba saopštila da su brodovi Sevastopoljskog i Kerčenskog odreda pomorske odbrane premešteni u Odesu i Mariupolj i da nastavljaju da brane državnu granicu Ukrajine.

Dramska kulminacija tog "rata bez ispaljenog metka" odigravala se ispred štaba Vojnopomorskih snaga Ukrajine u Sevastopolju, ispred koje su pripadnici samoodbrane Sevastopolja započeli miting i, kako je 2. marta javio dopisnik agencije ITAR-TASS, najavljivali da će se blokada odvijati bez prekida. Štabu Vojnopomorskih snaga Ukrajine u Sevastopolju isključili su struju 2. marta oko 13.10 po lokalnom vremenu nepoznati ljudi u maskirnim uniformama (nove vojne snage Krima) i kozaci koji su ušli u elektrostanicu u neposrednoj blizini. Blokirali su štab, skinuli s njega ukrajinske oznake, pretili da će isključiti i vodu.

Premijer Krima Sergej Aksjonov je zapretio da će primeniti silu prema onim ukrajinskm vojnicima i saradnicima oružanih snaga koji ne žele da se potčine vlastima autonomije. Mnogi od tih profesionalnih vojnika imaju porodice na Krimu.

Bilo kako bilo, Crnomorska flota Ruske Federacije je do 3. marta ovladala Krimom bez ispaljenog metka (zanemarujući onih nekoliko u vazduh). Ukrajinska vazduhoplovna brigada, stacionirana na aerodromu Belbek, prešla je u "ruske" ruke. Ruski mediji javljaju da je na krimsku stranu prešlo 800 ljudi i da je ona preuzela 45 aviona Mig-29 i četiri školska L-39. Od tih aviona stavljenih na raspolaganje krimskim vlastima ispravna su samo četiri aviona Miga-29 i jedan školski avion, javlja TV "Rusija danas".

Ka vojnom aerodromu Balbek u utorak 4. marta krenula je u uniformama sa ukrajinskom zastavom i zastavom svoje brigade iz sovjetskog perioda, pevajući ukrajinsku himnu, jedna kolona uniformisanih pripadnika aerodromske službe. Patrola (krimska ili Flotina) zapucala je u vazduh, a vođa patrole je zapretio da će pucati u noge. U galami koja je nastala čulo se jedno "bratski narodi…". BBC i CNN, napaljeniji od RTS-a 1990, imali su svoj ratni live show…

Vlast Autonomne Republike Krim potčinila je sve snage bezbednosti i objavila formiranje sopstvene mornarice nakon što je ukrajinski komandant kontra-admiral Denis Valentinovič Bjerezovski, dva dana pošto su ga nove vlasti u Kijevu postavile na tu dužnost, prešao na stranu vlasti Krima i u Sevastopolju položio im zakletvu: "Ja, Bjerezovski Denis Valentinovič, zaklinjem se na vernost krimskom narodu i obavezujem se da ću ga štititi kako nalaže ustav." Kontraadmiral Bjerezovski i premijer Aksjonov su tom prilikom objavili formiranje vojnopomorskih snaga Krima. Kijev je naravno smenio Bjerezovskog i optužio ga za izdaju. U štabu Vojnopomorskih snaga Ukrajine u Sevastopolju 3. marta održan je skup oficira, kojima su se obratili novi komandant mornarice Sergej Gajduk, a takođe i Denis Bjerezovski koji je pozvao oficire da pređu na stranu Krima. Nekoliko oficira je pošlo za njim, a većina je zapevala ukrajinsku himnu.

Kijevski "Ura-info", pozivajući se na Medijacentar ukrajinske komande pod opsadom u Sevastopolju, javlja da su izdajnika, kontraadmirala Bjerezovskog, kad je u pratnji kozaka ušao u komandu mornarice, "oterali u mesto rođenja".

Ova ratna napetost je zapravo odražavala stanje u Ukrajini, koju očito nije ujedinila ratna opasnost, što se ponekad dešava. Ona odražava dubinu ukrajinske krize i govori da je još daleko od kraja njenog početka.