Američki izbori 2006
Manje straha, više nade
Politički pejzaž Amerike je ovog novembra doživeo najradikalniju promenu za poslednjih 12 godina: da li se naslućuje drugačija i bolja Amerika, da li se nazire kraj jedne zagrižene, ratoborne, konzervativne politike koja je ogorčila i šokirala svet
Politički zemljotres: ovako većina analitičara sumira ishod prošlonedeljnih izbora za američki Kongres. Očekivala se promena, ali gotovo niko nije predviđao da će demokrate tako spektakularno trijumfovati. Politički pejzaž je ovog novembra doživeo najradikalniju promene za poslednjih 12 godina, pa sada mnogi naslućuju drugačiju i bolju Ameriku, jer vide kraj jedne zagrižene, ratoborne, konzervativne politike koja je ogorčila i šokirala svet.
"Ako ste u stanju da probijete mermerni plafon na Kapitol Hilu, onda je gotovo sve u životu moguće – u svakoj profesiji, i u ličnom životu takođe!", ovu euforičnu izjavu dala je dnevnom listu "San Francisko kronikl" Nensi Pelosi, koja će od januara predsedavati Predstavničkim domom. To je nova stranica u američkoj istoriji. Ona je sada najmoćnija političarka u Sjedinjenim Američkim Državama. Po položaju su iznad nje samo predsednik i potpredsednik SAD. Ako bi kojim slučajem Buš i Čejni umrli, postaje predsednik.
POLITIČKI URAGAN: Rat u Iraku i Avganistanu skupo je koštao Amerikance i Džordža Buša posebno. Sada je on "ćopavi patak", političar na moćnoj poziciji koji zapravo to više nije: i u Predstavničkom domu i u Senatu demokrati imaju prevlast. Za mnoge je vrhunac političkog poraza republikanaca, odnosnO trijumfa biračke volje, bila smena ministra odbrane, do juče svemoćnog i nedodirljivog Donalda Ramsfelda.
Ovaj jesenji politički uragan najzad je razduvao one guste magle o patriotizmu, terorizmu, širenju sloboda i demokratije i Amerika se jasnije pogledala u ogledalu, kao da jasnije sagledava ostavštinu Bušove konzervativne politike: razbuktavanje ratnih žarišta, strašna korupcija, arogancija vlasti, dalje bogaćenje najbogatijih, poricanje da treba brinuti o globalnoj klimatskoj ugroženosti planete, zabrana naučnih istraživanja na matičnim ćelijama, zabrana programa kojima se finansira prekid trudnoće, liberalizacija posedovanja oružja…
Pred novom većinom u Vašingtonu je veliki i težak posao: nalaženje rešenja za izlaznu strategiju iz Iraka. Izgleda da za sada obe strane čekaju raport studijske grupe Džejmsa Bejkera koja treba da predloži početak postepenog povlačenja.
Sigurno je da će se demokrate baviti svim stramputicama Bušovog ratnog pohoda, od ljudskih žrtava do skandala u zatvorima Abu Graib i Gvantanamo, da će na videlo isplivati i skandali oko uragana Katrina, ali i zataškavanja afere pedofilije na Kapitolu.
Pre dve godine, kada je Buš ponovo pobedio na predsedničkim izborima, govorilo se o trajnoj promeni političke klime, o trajnoj desničarskoj dominaciji u američkoj politici. Ali, od tada su Amerikancima očigledno neke stvari postale jasnije: shvatili su da je igrama političara zemlja uvučena u rat, da su u tom ratu napravljene sve moguće greške koje su mogle biti napravljene, da je arogantna vlast u Vašingtonu ostavila jedan veliki grad da se udavi, videla je neverovatne razmere korupcije i hipokriziju onih koji sa govornica drže lekcije o moralu. I zato su glasali protiv.
Vreme slavlja za demokrate je već prošlo, treba se suočiti sa stvarnošću: jeste, pobeđena je radikalna religiozna desnica, došlo je do oseke velikog talasa konzervativizma, moćnog saveza najbogatijih, velikih korporacija i religiozne desnice, ali Amerika ostaje socijalno konzervativna zemlja.
U anketi "Njuzvika" ubedljivo najveći broj ispitanika je izjavio da su glasanjem prvenstveno izrazili svoje nezadovoljstvo zbog: Bušove strategije na iračkom ratištu (85 odsto), ukupnog učinka Džordža Buša (71 odsto), razočaranja u republikansko vođenje finansijskih poslova (67 odsto), njihovog delovanja u Kongresu u celini (63 odsto). Samo 27 odsto anketiranih je izjavilo da su glasali za demokrate prevashodno zato što misle da imaju bolje kandidate i da je njihov program bolji. Mnogi komentatori smatraju da jedan od važnijih prvih postulata nove vlasti treba da bude da prestane sa politikom polarizacije i partijske osvetoljubivosti, što je bila glavna odlika Bušove ere. Treba smanjiti očigledno nezadovoljstvo građana, ali i popraviti ozbiljno narušeni međunarodni imidž Amerike.
KRAJ BUŠOVE ERE: Demokrate će morati da vode računa da većina takozvanih neodemokrata ima jaka konzervativna ubeđenja pa je ili poput senatora Džima Veba iz Virdžinije protiv restriktivnih zakona o nošenju oružja, ili je protiv prekida trudnoće i istraživanja matičnih ćelija.
Pelosi je već rekla da će na njenoj listi prioriteta biti etička reforma što zapravo podrazumeva borbu protiv raznih vidova korupcije, pa će članovima Kongresa i drugim funkcionerima biti zabranjeno primanje bilo kakvih poklona od lobista, uključujući i besplatne letove avionima i proturanje interesa posebnih interesenih grupa u predloge zakona. Kako su mnogi politički analitičari primetili, članovi Kongresa žive pod staklenim zvonom koje pojačava njihovo osećanje da su izuzetni i da za njih ne važe pravila kao za ostale smrtnike: tek kada se političari budu vozili običnim prevozom, plaćali sve svoje večere i sva letovanja, podsetiće se da su i oni obični ljudi.
Liberalno krilo demokrata kome pripada Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma u Kongresu, i mnogi lideri demokrata zalažu se za povećanje minimalne zarade, promovisanje istraživanja matičnih ćelija, ostvarivanje preporuka kongresnog izveštaja o terorističkom napadu 11. septembra 2001,
investiranje u javne službe… Međutim, mnoge demokrate, pobednici na nedavnim izborima, zakleti su fiskalni konzervativci koji se protive ovim planovima. Očigledno da demokratama neće biti lako da naprave dramatičan zaokret od Bušovog kursa.
Era Džordža Buša je završena i biće zabeležena kao anomalija u američkoj istoriji do koje je došlo zato što je nacija zastrašena. Komentator "Njujork tajmsa" Bob Herbert smatra da ima razloga za optimizam: Bušova era biće zamenjena novim periodom u kome će biti manje straha, a više nade. I Herberta, kao i većinu američkih birača, posebno raduje to što na političku pozornicu stupaju neka nova, iznenađujuće raznolika lica, bar po standardima američke istorije: mnogo više Afro-Amerikanaca i mnogo više žena.
ŽENE I ISTORIJA: Prošlonedeljni izbori za američki Kongres bili su i velika politička pobeda Amerikanki: u Kongresu je posle ovih izbora i više žena – ukupno je izabrano 86 kandidatkinja. Od vremena Dženet Renkin, koja je davne 1917. bila prva žena koja je izabrana u Predstavnički dom, i Heti Vajat, prve senatorke izabrane 1932, žene su prešle ogroman put: You’ve come a long way baby, što bi rekli Amerikanci.
Za promene na političkoj mapi Amerike najzaslužnije su žene, 55 odsto žena je glasalo za demokrate, one su najartikulisanije poručile da žele da im se sinovi, muževi, braća, prijatelji vrate iz Iraka. Još od davne 1988. demokrate nisu imale toliku podršku žena. Dobro je što su na javnoj sceni intonaciju davale žene liberalnog opredeljenja.
Od kada je Buš 2000. godine ušao u Belu kuću, ženska prava, prvenstveno ona vezana za slobodu rađanja, stalno su bila u opasnosti. Stiglo se čak dotle da je guverner Južne Dakote Majk Raunds potpisao Zakon kojim se apsolutno zabranjuje prekid trudnoće, čak i u slučaju silovanja, incesta, ugroženosti ženinog zdravlja… Bio je to samo start moćnog lobija koji je nameravao da ukine poznati zakon Roe vs. Wade, kada je 1973. Vrhovni sud dozvolio prekid trudnoće.
Ove jeseni u predizbornoj kampanji kandidatkinje demokrata su govorile o temama koje najviše pogađaju žene (naravno, osim rata u Iraku): o minimalnoj zaradi, o zdravstvenoj zaštiti, o obrazovanju, o pravu na izbor prekida trudnoće…
Hilari Klinton je trijumfovala na izborima u Njujorku gde je ostvojila 67 odsto glasova, što mnogi tumače kao sjajnu poziciju na putu za Belu kuću 2008.
Naomi Volf, pisac i feministkinja, ovako je prokometarisala ove izbore za Kongres: "Oduševljena sam što su se američki birači probudili iz svog valijumskog dremeža. Ne može se iskazati koliko je ovaj dan značajan za žene Amerike… Konačno dišemo punim plućima i hodamo sa ogromnim olakšanjem, kao da smo skinuli ogromno breme sa leđa."
Nensi Pelosi: "Car je go!"
Prvi susret Nensi Pelosi i Džordža Buša posle debakla republikanaca bio je fotografija za istoriju: prva žena predsedavajući Predstavničkog doma i predsednik SAD, osmesi i ljubaznosti. Dok je Buš nešto mrmljao da može da preporuči dekoratere za nove zavese u njenoj budućoj kancelariji, Nensi Pelosi je kratko rekla: "Napravili smo istorijski korak, sad treba da krenemo u novom pravcu." Iza fotografije dvoje nasmejanih političara su godine lične i političke netrpeljivosti, pa i prezira:
"On je nekompetentan lider. U stvari, on uopšte nije lider. On je osoba koja nema svoj stav ni o čemu. On nema iskustva i nema znanja o stvarima o kojima odlučuje", rekla je liberalna Nensi Pelosi u jednom intervjuu u aprilu 2004.
Samo mesec dana kasnije njena poruka je bila još oštrija: "Car je go! Kad će se ljudi suočiti sa realnošću?"
Pelosi je od samog početka bila glasan protivnik rata u Iraku, a posle je hrabro i elokventno optuživala Buša zbog smrti američkih vojnika, visoke cene koje plaćaju poreski obveznici, pogrešne procene da će Amerikanci biti dočekani raširenih ruku…" Ja to zovem nesposobnošću predsednika SAD…"
Tadašnji lideri u Kongresu tražili su da se Nensi Pelosi javno izvini "zbog svoje opasne, neodgovorne retorike, jer time ugrožava živote američkih vojnika i smanjuje njihovu borbenu spremnost…" Republikanski nacionalni komitet je potom izdao saopštenje u kome poručuje da i neke druge demokrate krivicu za smrt američkih vojnika više bacaju na Buša nego na teroriste:
"Boston–San Francisko demokrate (aluzija na sentora Džona Kerija) zvanično poručuju: Prvo optužite Ameriku! Time se umanjuju i sposobnosti predsednika Džordža Buša kao vrhovnog komandanta."
Ni pred ovim napadima Nensi Pelosi nije ustuknula: "Bušovi potezi, njegove odluke, njegovi rezultati umanjuju Bušovu sposobnost vrhovnog komandanta, a ne moje izjave. Moje izjave su samo izjave o činjeničnom stanju."
Ni predsednik Buš nije krio da mu se elokventna i oštra dama ne dopada. Bio je, međutim, oprezan u toku ove kampanje, blaćenje ugledne političarke prepustio je nižim ešalonima i partijskim aparatčicima koji su Nensi Pelosi slikali kao prevejanog San Francisko liberala "a-zna-se-ko-su-oni-i-zašta-su-oni…"
Ovi tonovi netrpeljivosti će sada morati da se usklađuju: na svakom zakonu koji izglasa demokratski Kongres neophodan je potpis Džordža Buša. Kako Nensi Pelosi vodi glavnu reč u Kongresu i odlučuje šta će biti stavljeno na dnevni red, Bušu je potrebna njena saglasnost za svaku njegovu ideju.
Nensi (66), inače majka petoro dece, popela se na politički Olimp zahvaljujući uspešnoj kombinaciji tradicionalnih demokratskih vrednosti, mudre taktike, neverovatne odlučnosti i – ogromne količine para. Elegantnu i dobrodržeću političarku republikanci zlobno zovu San Francisko batoks-liberal, ali i Armani-baka (Nensi Pelosi ima šestoro unučadi); ona već dve decenije predstavlja u Kongresu Osmi distrikt u San Francisku, a od 2002. je lider demokratske manjine.
Nensi Pelosi potiče iz imućne porodice Italo-Amerikanaca, njen otac je takođe bio kongresmen (iz Merilenda), koji je nju i njenih šestoro braće i sestara ozbiljno inficirao virusom politike: od malih nogu su svi požrtvovano radili u očevim političkim kampanjama. Ćerka bogatog kongresmena udala se za bogatog biznismena koji joj je, kad se već upustila u političke vode, dao sigurnosni pojas od oko 15 miliona dolara. Novac je ulagala u svoje političke kampanje, ali je od 1999. godine 2.800.000 dolara dala partijskim kolegama za njihove kampanje. Poklon je imao svoju cenu: poznato je da Nensi Pelosi traži disciplinu i lojalnost. Treniranje strogoće se isplatilo: zahvaljujući dobroj organizaciji i jasnoj poruci demokrate su trijumfovale na ovim izborima.
Američki analitičari misle da je energična dama prava osoba za glavnu ulogu koja joj je pripala: ima iskustvo, ima politički talenat, ima čiste ruke, ali na raspolaganju ima i budžet od pet miliona dolara i 63 činovnika. Kao što to republikanci dobro znaju, to je vrlo moćna mašina.
