Samo šest nedelja nakon velikih demonstracija u Tbilisiju kojima je stajao na čelu, a koje su dovele do pada bivšeg predsednika Eduarda Ševardnadzea, Mihail Šakašvili je u nedelju, na prevremenim predsedničkim izborima, postao prvi čovek Gruzije. Prema preliminarnim rezultatima Šakašvili je osvojio čak 86 odsto glasova. Strani posmatrači naglašavaju da su izbori protekli bez sukoba i većih problema. Iako se situacija u zemlji posle "plišane revolucije" 23. novembra prošle godine, kada je oborena dotadašnja vlada i predsednik Eduard Ševardnadze, još nije smirila, sami izbori su protekli relativno mirno. Nije se glasalo samo u Abhaziji i Severnoj Osetiji, dok je u Adžaru, gde je lokalni lider Aslan Abašidze bojkotovao izbore, odziv bio slab.

Šakašvilijeva pobeda nije nikoga iznenadila, pogotovo zbog toga što među četiri protivkandidata nije imao pravog konkurenta. Jedan od potencijalnih konkurenata, vođa nacionalista Zurab Kalekašvili, povukao se dan uoči izbora, karakterišući ih nemoralnim.

BORAC PROTIV KORUPCIJE: Mihail Šakašvili (36) važi za prozapadno orijentisanog političara i po svim anketama on je najpopularniji političar u Gruziji u poslednje dve godine. Takođe, uživa glas borca protiv korupcije i siromaštva, čije iskorenjivanje građani Gruzije očekuju i od njega.

Iako ima samo 36 godina, već je akumulirao nešto iskustva učešća u vlasti. Dve godine (2000–2002) bio je ministar pravde, dok je na čelu države još uvek bio njegov nekadašnji mentor Eduard Ševardnadze. Ostavku je podneo 2oo2. godine, izjavljujući da je za njega nemoralno da bude u tako korumpiranoj vladi. Tada počinje njegov politički uspon, i na kraju, u novembru prošle godine, on predvodi opoziciju protiv Ševardnadzea. Ipak, posle svega, ispalo je da je i te kako Ševardnadze zadovoljan njegovim izborom za predsednika. Iako su bivši protivnici, Šakašvili je od svog bivšeg mentora ocenjen kao "mlad čovek, pun energije i veoma obrazovan", uz upozorenje da je vreme za "više akcije, a manje priče".

Šakašvilijev uspeh je još veći ukoliko se zna da je on do pre tri godine bio potpuno nepoznata ličnost i samo u Gruziji. Posle studija u Ukrajini i Francuskoj studirao je pravo u SAD, gde je jedno vreme i radio. Na njegovo opredeljenje da se bavi politikom presudno je uticala njegova želja da se vrati u Gruziju, što je i učinio 2000. godine, i to na poziv Ševardnadzea, koji mu je poverio portfelj ministra pravde. Kada je podneo ostavku na taj položaj, došao je na čelo Komiteta za borbu protiv korupcije, koji je napustio kada je video da ne može ništa da uradi. Tada prelazi u opoziciju i osniva stranku Nacionalni preporod i na prvim lokalnim izborima postaje gradonačelnik gruzijske prestonice, Tbilisija. Kao gradonačelnik, ostao je u lepom sećanju građanima glavnog grada.

Na poslednjim parlamentarnim izborima, posle objavljivanja sumnjivih izbornih rezultata predvodi tronedeljne mirne demonstracije protiv bivšeg predsednika Eduarda Ševardnadzea. Demonstracije su rezultirale Ševardnadzeovim padom i prevremenim predsedničkim izborima, gde je gotovo svako ko je izašao glasao za Šakašvilija.

ISKUŠENjA VLASTI: Šakašvili dolazi na vlast u vreme velike krize u Gruziji. Zemlja je veoma siromašna, još se osećaju posledice građanskog rata koji je trajao do 1995. Tri provincije, Abhazija, Južna Osetija i Adžar, ne priznaju centralnu vlast i samo su formalno deo Gruzije. Pored svega toga, ima probleme s korupcijom, nezaposlenošću i velikim spoljnim dugom.

Važno je i pitanje buduće spoljnopolitičke orijentacije zemlje. Ova nekadašnja sovjetska republika nikada nije uspela da se oslobodi ruskog uticaja. Dve zemlje su ekonomski povezane preko Ujedinjenog elektrosistema, ruske vojne baze se još nalaze u Gruziji, a Abhazija i Severna Osetija u Rusiji vide zaštitnika od gruzijskog nacionalizma i žele da se ujedine s njom. Glavni problem u odnosima između dveju zemalja je pomoć koju Gruzija pruža čečenskim teroristima, za šta ju je Rusija dosad više puta optuživala. Takođe, ne treba zaboraviti da je ruski ministar inostranih poslova Igor Ivanov bio taj koji je rešio krizu u Gruziji i ubedio Ševardnadzea da ode s vlasti. U takvoj situaciji "uslovi" koje je Šakašvili unapred postavio Rusiji, da će sarađivati s njom samo pod uslovom "da se ne meša u njene unutrašnje stvari", teško su ostvarivi.

IZMEĐU DVA INTERESA: Rusija, koja nastoji da obnovi svoj uticaj u bivšim sovjetskim republikama, od Gruzije traži da vodi računa i o njenim bezbednosnim interesima. Ruski zvaničnici stalno su isticali da moraju da poštuju volju gruzijskog naroda i da će nastojati da s Gruzijom ostanu u što boljim odnosima, bez obzira na to ko je na vlasti.

Američki interesi su, naravno, suprotni ruskim. Njih ovde najviše interesuje izgradnja kaspijskog naftovoda koji treba da prođe preko gruzijske teritorije čime bi bila smanjena zavisnost od nafte s nestabilnog bliskoistočnog regiona. Zbog toga je Gruzija do sada primila znatnu pomoć od SAD, a pretpostavlja se da je i Ševardnadze smenjen po američkom nalogu i uz američku podršku. Izgleda da u njemu više nisu videli jakog lidera koji može da donese stabilnost. Šakašvili, bivši američki đak i pristalica što tešnjeg povezivanja sa SAD, trebalo bi da bude izbor koji će zadovoljiti Amerikance.