Specijalno za "Vreme" iz Budimpešte

Prošlog vikenda u Mađarskoj su objavljeni poslednji rezultati istraživanja javnog mnjenja,a do prvog kruga parlamentarnih izbora, znači do 7. aprila zakoni izričito zabranjuju obaveštavanje javnosti o raspoloženju birača. Prema ovim pokazateljima sadašnja vladajuća stranka Fides (Savez mladih demokrata; uz naziv je pre četiri godine dodato i određenje: Mađarska građanska stranka, da bi se naglasio nacionalni i isključio nekadašnji liberalni karakter stranke) i njen koalicioni partner Mađarski demokratski forum (prva postkomunistička stranka na vlasti još iz doba pokojnog Jozefa Antala) vode sa dva, odnosno deset odsto (zavisno od finansijskih izvora i mentora ispitivača javnog mnjenja) ispred socijalista (MSP): raspon vodeće pozicije Fidesa kreće se od 43 odsto do 48 odsto.

Najveća opoziciona stranka MSP računa na 34 do 39 odsto glasova. Gotovo je izvesno da će kao treća partija u parlament ući i liberali (Alijansa slobodnih demokrata) zahvaljujući glasačima glavnog grada. Izborni prag od 5 odsto mogu da pređu još Partija centra (nova politička grupacija s očiglednom težnjom da bude jezičak na vagi) i famozna radikalno-desničarska stranka Ištvana Čurke sa koloritnim i sveobuhvatnim nazivom: Stranka mađarske istine i života.

Postizborna kombinatorika svodi se na sledeće: Fides skoro sigurno izlazi kao najjača stranka dvofaznog odmeravanja snaga. Treba dodati da je mađarski izborni sistem (prihvaćen još davne 1989. godine na okruglom stolu tadašnjih komunista i opozicionara) dosta komplikovan, jer pored stranačkih lista u trci učestvuju i pojedinačni kandidati (što u dresu svojih stranaka, što kao nezavisni). Zbog toga se jasna slika obično vidi tek nakon drugog kruga, gde se na pojedinačnim izbornim mestima takmiče dva najjača preostala kandidata iz prvog kruga. Znači Fides pod miškom držeći onemoćali MDF može da uzme apsolutnu većinu i onda je sve jasno, naravno matematički.

Ako, međutim ne dostigne famoznu formulu 50+1, situacija se menja. Varijanta prva: samo tri stranke ulaze u parlament, Fides, socijalisti i liberali: Fides nema većinu, a sa svojim ljutim rivalima ne ulazi u koaliciju. Rešenja su: socijalisti, kao druga najuspešnija stranka dobijaju mandat za formiranje vlade, idu u koaliciju s oprobanim liberalima (za vreme premijera Đule Horna jednom su već četiri godine vodili zemlju zajedno). Ili: nastaje parlamentarna kriza i predsednik Republike Jožef Madl (ideološko opredeljenje čak i malo desnije od Fidesa). Varijanta druga: u parlament ulazi (odnosno ostaje, jer su svoj svečani ulazak proslavili još posle prošlih izbora, 1998. godine) i Čurkina ekipa i Viktor Orban sa "mladim i pametnim" fidesovcima na čelu moraće da ozvaniči njihovu ne baš suviše tajnu vezu. S obzirom da je Mađarska pred vratima Evropske unije, najmanje što joj je ovog trenutka potrebno je mađarski Hajder/Lepen/Šešelj.

SPOLJNOPOLITIČKI GAFOVI: Savetnici premijera Orbana sugerisali su mu da se on u izbornu kampanju uključi tek u finišu, a da svoje aktivnosti, kojima ne nedostaje živahnosti i raznovrsnosti, usmeri ka spoljnoj politici. Kritičari ovog nekadašnjeg mladog disidenta, koji se ne tako davno s "mađarskom pomorandžom" u ruci rugao komunističko-nacionalističkim glupostima prethodnog režima, tvrde da je on najmanje pokretljiv baš u međunarodnim vodama. Nevolje su počele sa dolaskom nove američke ambasadorke Nensi Brikman, koja važi i za ličnog prijatelja predsednika Buša. Ona je kao novi prvi čovek SAD u Budimpešti kritikovala sadašnje vlasti u Mađarskoj da nisu odlučne u osudi postojećeg antisemitizma u zemlji. Usledila je paljba iz pera novinara jedinog dnevnog lista ("Mađar nemzet"), koji je najblaže rečeno, naklonjen Orbanovoj vladi i nacionalno-konzervativnoj ideji. A mađarska vlada, kao da ne čita svoj list, nije reagovala nijednom rečju. Nekako u to vreme premijer Orban putovao je u Ameriku, a predsednik Buš nije našao vremena da ga primi. Uticajni "Vašington post" tih dana se pridružuje kritici politike Orbanovog kabineta, koji izgleda nije imao mnogo sreće ni sa sledećim putovanjem preko bare.

Naime, pošto mu se žurilo (zvanično objašnjenje), nije imao vremena da sačeka redovan let, nego ga je specijalni avion vozio u Ameriku gde je dobio titulu počasnog doktora jednog univerziteta. Opozicija je sa slašću objavila basnoslovnu svotu od tridesetak miliona forinti (1 euro je 22-23 forinte), postavljajući pitanje – u kom svojstvu je Viktor Orban boravio u SAD: privatno ili kao državni službenik?

Sledeći set spoljnopolitičkih pitanja i komplikacija izazvan je takozvanim statusnim zakonom, koji pruža određene beneficije Mađarima izvan granica uglavnom u školovanju i izdavanju dozvola za rad. Zakon je izglasan još pre godinu dana i stupio je na snagu 1. januara 2002. Najviše bure izazvao je među susednim zemljama naravno u Rumuniji i Slovačkoj, jer tamošnji Mađari svojom brojnošću predstavljaju ozbiljan politički faktor. Orban je i u ovom slučaju izveo zavidnu egzibiciju: sklopio je separatni sporazum s rumunskim partnerom, čija je suština u tome da ne samo tamošnji Mađari nego i Rumuni mogu da dobiju radnu dozvolu na osnovu već pomenutog statusnog zakona. Time je čitav poduhvat u iskazivanju ljubavi prema Mađarima izvan granica postao groteskan. Na ovoj tački stupili su na scenu socijalisti (bivši komunisti), koji su napali separatni sporazum Orban-Nastase s nacionalnih pozicija. Njihov argument je da će jeftina rumunska radna snaga preplaviti istočnu Mađarsku, a i šire. Drugo je pitanje što je broj dozvola za rad strancima ograničen drugim zakonom, pa je čitava galama služila isključivo za zabavljanje izbornog tela. DIPLOMATSKI SKANDAL: Svoj spoljnopolitički "juriš" mađarski premijer je završio na briselskoj konferenciji za novinare, gde je odgovarajući na jedno pitanje izložio svoje viđenje prevaziđenosti Benešovih dekreta i posredno je ovaj tinjajući problem nasleđen iz sluđenog vremena pred kraj Drugog svetskog rata povezao s prijemom u Evropsku uniju. Termin je bio bombastičan: dan uoči zakazanog samita Višegradske četvorke u Budimpešti.

Diplomatski skandal je buknuo: češki i slovački premijer otkazali su učešće, a i poljski je odustao, ne videći više razloga za održavanje bilo kakvog sastanka. Mađarski premijer se tako od imidža sigurnog partnera atlantskih asocijacija opasno približio imidžu trablmejkera u regionu. Jedino ga "spasava" njegov češki kolega, koji se u samo nekoliko nedelja posvađao sa svim svojim susedima, što zbog Benešovih dekreta, što zbog svojih neodmerenih izjava.

Nakon takvih spoljnopolitičkih poteza Orban se vratio predizbornim aktivnostima, što je dovelo i do rezultata: do pre mesec dana Fides i socijalisti bili su u nekoj vrsti mrtve trke, a sada znatnu prednost imaju mladi i pametni prema svim istraživanjima. Shodno tome najviše šansi da se obistini ima slogan Orbanove ekipe "Budućnost je počela", dok će socijalistička parola "Mađarska zaslužuje više" morati da pričeka.