Svet
Samit Rusija–Afrika
(NE)SVRSTAVANJE AFRIKE: V. Putin i gosti na konferenciji u Sankt Peterburgu
foto: ap
Nalaženje strateške alternative
U senci rata u Ukrajini, u Sankt Peterburgu je održan drugi po redu samit Rusija–Afrika. Kriza, pa i otvoreno neprijateljstvo koji u prethodnih godinu i po vladaju u odnosima Rusije i Zapada, podstiču Moskvu da unapređuje odnose sa drugim partnerima – Azijom i zemljama afričkog kontinenta. Uoči samita, planetu je obišla i vest o vojnom puču u srcu Afrike, u državi Niger, koji može imati velike posledice po regionalnu bezbednost
U okolnostima oštre globalne polarizacije i sve većeg geopolitičkog svrstavanja zemalja u odnosu na rat u Ukrajini, Moskva je nedavno načinila jedan vidljiv i vešt diplomatski potez: organizovala je dvodnevni samit Rusija–Afrika na najvišem nivou, čime je htela da pokaže i ojača svoju posvećenost kontinentu koji broji gotovo 1,3 milijarde ljudi.
PRITISAK AMERIKE
Imajući u vidu da 54 afričke zemlje čine i najveći glasački blok u Ujedinjenim nacijama, gde se sve češće čuju oštri glasovi i usvajaju rezolucije Generalne skupštine u kojima se otvoreno kritikuje ruska vojna operacija u Ukrajini, ovaj događaj ima i širu geopolitičku dimenziju. Samo pet afričkih država nije bilo predstavljeno na samitu u Sankt Peterburgu 27. i 28. jula, a od 49 prisutnih afričkih delegacija, njih 17 su predstavljali šefovi država. To je, ipak, značajna razlika u odnosu na prethodni samit dveju strana održan 2019. godine u Sočiju, kada su učestvovali predstavnici svih 54 zemalja Afrike, a od tog broja čak 45 bili su predsednici država ili vlada.
Jedan broj afričkih lidera očito nije bio spreman da se odlaskom na skup u Rusiju u ovako napetim međunarodnim okolnostima zamera Vašingtonu i vodećim evropskim državama, a pritisaka je sigurno bilo, i to sa više strana. To je potvrdio i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je nazvao “skandaloznim” i “drskim” pritiske SAD i Francuske, zemalja koje su, kako je naveo, “pokušale da opstruišu” samit Rusija–Afrika. Međutim, indikativno je da afričke države, uprkos svim pritiscima, i dalje ne prihvataju zapadni narativ o ratu u Ukrajini i odbijaju da naruše odnose sa Moskvom. U prilog tome govori i činjenica da još uvek nijedna afrička država nije uvela sankcije Rusiji zbog njene invazije na svog suseda.
Vladimir Putin u tome svakako vidi svoju šansu, ali će ruski predsednik, po mišljenju analitičara, morati više da se potrudi oko Afrike i potreba tamošnjih zemalja. Uostalom, tokom više od dve decenije na vlasti, on je samo jednom posetio podsaharsku Afriku. A usled velikih diplomatskih pritisaka, šef Kremlja neće prisustvovati ni samitu BRIKS-a u Južnoj Africi krajem avgusta, zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda koji je Putina optužio da je odgovoran za ratne zločine u Ukrajini. Neposredno uoči samita, planetu je obišla i vest o vojnom puču u srcu Afrike, u državi Niger, koji može imati velike posledice po regionalnu bezbednost, ali i čitavu svetsku ekonomiju (vidi okvir).
Skup u Sankt Peterburgu, inače, imao je isti moto kao i prvi samit održan u Sočiju 2019. godine: “Za mir, bezbednost i razvoj”, a ruski predsednik nije štedeo reči hvale na račun Afrike, nazivajući je “jednim od polova multipolarnog sveta u nastajanju”. Putin je obećao da će Rusija nastaviti da pomaže afričkim zemljama u “jačanju njihovog suvereniteta” i aktivnijem učešću u rešavanju svih globalnih pitanja. On je posebno podvukao da zemlje Afrike ne traže od Moskve nikakvu milostinju nego interesantne projekte, i pozvao je na produbljenje ekonomske saradnje Ruske Federacije sa afričkim zemljama.
NAJVAŽNIJI PARTNERI
Ukupna trgovinska razmena dveju strana u 2022. godini dostigla je 18 milijardi dolara, a Moskva se nada da bi spoljnotrgovinski promet Rusije sa afričkim zemljama mogao da se udvostruči do 2030. godine. Ipak, to je samo delić u odnosu na ekonomsku saradnju koju drugi globalni igrači imaju sa afričkim zemljama. Evropska unija i njene države članice, na primer, predstavljaju najvažnijeg trgovinskog partnera za Afriku, a u 2021. ukupna vrednost međusobne trgovine iznosila je čak 288 milijardi evra (318 milijardi dolara).
Odmah iza EU je Narodna Republika Kina. Trgovina između Kine i Afrike dostigla je rekordne 282 milijarde dolara u 2022. godini. Čak četiri puta manji obim ekonomske saradnje u odnosu na Peking imale su Sjedinjene Američke Države, koje su tokom 2021. ostvarile ukupnu trgovinsku razmenu sa Afrikom u vrednosti od skoro 65 milijardi dolara.
Afrika je kontinent izuzetno bogat različitim resursima: mineralima, zlatom, dijamantima, naftom… Neophodne su im tehnologije i bolja infrastruktura, a zvanični Kremlj veruje da može afričkim zemljama da pomogne u razvoju njihove energetike, vojne tehnologije, informacione bezbednosti, obrazovanja itd. Uostalom, Rusija se već tradicionalno smatra najvažnijim dobavljačem oružja za Afriku, a u poslednje vreme i ruska plaćenička grupa Vagner aktivna je u pojedinim afričkim zemljama, pre svih u Maliju i Centralnoafričkoj Republici.
Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je na samitu da je njegova zemlja otpisala dugove afričkim državama u vrednosti od 23 milijarde dolara, a učesnici skupa saglasili su se da će biti uspostavljen novi stalni rusko-afrički mehanizam bezbednosti, koji će raditi na borbi protiv terorizma i ekstremizma i obezbeđivanju bezbednosti hrane. Moskva će, po rečima ruskog šefa države, pažljivo razmotriti i inicijativu afričkih zemalja da se pronađe rešenje za oružani sukob u Ukrajini.
EKONOMIJA I ŽITARICE U FOKUSU
Jedna od ključnih tema samita bila je i odluka Kremlja da ne produži crnomorski sporazum Moskve i Kijeva o nesmetanom izvozu žitarica, hrane i đubriva, koji je imao za cilj da ublaži globalnu prehrambenu krizu. Rusija se povukla iz sporazuma optužujući Zapad i zapadne korporacije da su se bogatile od sporazuma i prisvajale najveći deo žita namenjenog najsiromašnijim zemljama. Moskva je zato, navodi list “Fajnenšel tajms”, spremila drugačiji plan: da “nakon izbacivanja Ukrajine” sa globalnog tržišta, “gasom bogati Katar plati Rusiji da isporučuje žito Turskoj, koja bi ga potom dalje distribuirala siromašnijim zemljama”. Ipak ostaje otvoreno pitanje da li bi “Doha i Ankara želele da budu uključene u tako nešto”, navodi ovaj britanski list.
Rusija je, inače, u prvoj polovini ove godine već izvezla oko 10 miliona tona žita na afrički kontinent, a ruski predsednik Vladimir Putin obećao je da će “u narednim mesecima” isporučiti besplatne žitarice u šest afričkih zemalja – Burkinu Faso, Zimbabve, Mali, Somaliju, Centralnoafričku Republiku i Eritreju.
PRITISAK AMERIKE
Imajući u vidu da 54 afričke zemlje čine i najveći glasački blok u Ujedinjenim nacijama, gde se sve češće čuju oštri glasovi i usvajaju rezolucije Generalne skupštine u kojima se otvoreno kritikuje ruska vojna operacija u Ukrajini, ovaj događaj ima i širu geopolitičku dimenziju. Samo pet afričkih država nije bilo predstavljeno na samitu u Sankt Peterburgu 27. i 28. jula, a od 49 prisutnih afričkih delegacija, njih 17 su predstavljali šefovi država. To je, ipak, značajna razlika u odnosu na prethodni samit dveju strana održan 2019. godine u Sočiju, kada su učestvovali predstavnici svih 54 zemalja Afrike, a od tog broja čak 45 bili su predsednici država ili vlada.
Jedan broj afričkih lidera očito nije bio spreman da se odlaskom na skup u Rusiju u ovako napetim međunarodnim okolnostima zamera Vašingtonu i vodećim evropskim državama, a pritisaka je sigurno bilo, i to sa više strana. To je potvrdio i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je nazvao “skandaloznim” i “drskim” pritiske SAD i Francuske, zemalja koje su, kako je naveo, “pokušale da opstruišu” samit Rusija–Afrika. Međutim, indikativno je da afričke države, uprkos svim pritiscima, i dalje ne prihvataju zapadni narativ o ratu u Ukrajini i odbijaju da naruše odnose sa Moskvom. U prilog tome govori i činjenica da još uvek nijedna afrička država nije uvela sankcije Rusiji zbog njene invazije na svog suseda.
Vladimir Putin u tome svakako vidi svoju šansu, ali će ruski predsednik, po mišljenju analitičara, morati više da se potrudi oko Afrike i potreba tamošnjih zemalja. Uostalom, tokom više od dve decenije na vlasti, on je samo jednom posetio podsaharsku Afriku. A usled velikih diplomatskih pritisaka, šef Kremlja neće prisustvovati ni samitu BRIKS-a u Južnoj Africi krajem avgusta, zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda koji je Putina optužio da je odgovoran za ratne zločine u Ukrajini. Neposredno uoči samita, planetu je obišla i vest o vojnom puču u srcu Afrike, u državi Niger, koji može imati velike posledice po regionalnu bezbednost, ali i čitavu svetsku ekonomiju (vidi okvir).
Skup u Sankt Peterburgu, inače, imao je isti moto kao i prvi samit održan u Sočiju 2019. godine: “Za mir, bezbednost i razvoj”, a ruski predsednik nije štedeo reči hvale na račun Afrike, nazivajući je “jednim od polova multipolarnog sveta u nastajanju”. Putin je obećao da će Rusija nastaviti da pomaže afričkim zemljama u “jačanju njihovog suvereniteta” i aktivnijem učešću u rešavanju svih globalnih pitanja. On je posebno podvukao da zemlje Afrike ne traže od Moskve nikakvu milostinju nego interesantne projekte, i pozvao je na produbljenje ekonomske saradnje Ruske Federacije sa afričkim zemljama.
NAJVAŽNIJI PARTNERI
Ukupna trgovinska razmena dveju strana u 2022. godini dostigla je 18 milijardi dolara, a Moskva se nada da bi spoljnotrgovinski promet Rusije sa afričkim zemljama mogao da se udvostruči do 2030. godine. Ipak, to je samo delić u odnosu na ekonomsku saradnju koju drugi globalni igrači imaju sa afričkim zemljama. Evropska unija i njene države članice, na primer, predstavljaju najvažnijeg trgovinskog partnera za Afriku, a u 2021. ukupna vrednost međusobne trgovine iznosila je čak 288 milijardi evra (318 milijardi dolara).
Odmah iza EU je Narodna Republika Kina. Trgovina između Kine i Afrike dostigla je rekordne 282 milijarde dolara u 2022. godini. Čak četiri puta manji obim ekonomske saradnje u odnosu na Peking imale su Sjedinjene Američke Države, koje su tokom 2021. ostvarile ukupnu trgovinsku razmenu sa Afrikom u vrednosti od skoro 65 milijardi dolara.
Afrika je kontinent izuzetno bogat različitim resursima: mineralima, zlatom, dijamantima, naftom… Neophodne su im tehnologije i bolja infrastruktura, a zvanični Kremlj veruje da može afričkim zemljama da pomogne u razvoju njihove energetike, vojne tehnologije, informacione bezbednosti, obrazovanja itd. Uostalom, Rusija se već tradicionalno smatra najvažnijim dobavljačem oružja za Afriku, a u poslednje vreme i ruska plaćenička grupa Vagner aktivna je u pojedinim afričkim zemljama, pre svih u Maliju i Centralnoafričkoj Republici.
Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je na samitu da je njegova zemlja otpisala dugove afričkim državama u vrednosti od 23 milijarde dolara, a učesnici skupa saglasili su se da će biti uspostavljen novi stalni rusko-afrički mehanizam bezbednosti, koji će raditi na borbi protiv terorizma i ekstremizma i obezbeđivanju bezbednosti hrane. Moskva će, po rečima ruskog šefa države, pažljivo razmotriti i inicijativu afričkih zemalja da se pronađe rešenje za oružani sukob u Ukrajini.
EKONOMIJA I ŽITARICE U FOKUSU
Jedna od ključnih tema samita bila je i odluka Kremlja da ne produži crnomorski sporazum Moskve i Kijeva o nesmetanom izvozu žitarica, hrane i đubriva, koji je imao za cilj da ublaži globalnu prehrambenu krizu. Rusija se povukla iz sporazuma optužujući Zapad i zapadne korporacije da su se bogatile od sporazuma i prisvajale najveći deo žita namenjenog najsiromašnijim zemljama. Moskva je zato, navodi list “Fajnenšel tajms”, spremila drugačiji plan: da “nakon izbacivanja Ukrajine” sa globalnog tržišta, “gasom bogati Katar plati Rusiji da isporučuje žito Turskoj, koja bi ga potom dalje distribuirala siromašnijim zemljama”. Ipak ostaje otvoreno pitanje da li bi “Doha i Ankara želele da budu uključene u tako nešto”, navodi ovaj britanski list.
Rusija je, inače, u prvoj polovini ove godine već izvezla oko 10 miliona tona žita na afrički kontinent, a ruski predsednik Vladimir Putin obećao je da će “u narednim mesecima” isporučiti besplatne žitarice u šest afričkih zemalja – Burkinu Faso, Zimbabve, Mali, Somaliju, Centralnoafričku Republiku i Eritreju.
