U nedelju su u bivšim sovjetskim centralnoazijskim republikama Kirgiziji i Tadžikistanu održani parlamentarni izbori na kojima su većinu mandata osvojile vladajuće partije. Istovremeno, opozicija kritikuje i optužuje aktualne vlasti u obe republike za neregularnost izbora i za niz zloupotreba. Komentari međunarodnih posmatrača izbora podsećaju na one iz vremena hladnog rata: OEBS tvrdi da su na parlamentarnim izborima u Kirgiziji i Tadžikistanu zabeležene velike nepravilnosti dok su posmatrači iz bivših sovjetskih republika (Saveza Nezavisnih Država) zadovoljni izbornim procesom i nemaju većih primedaba na tok izbora.

Ova godina se slobodno može nazvati "izbornom" za države bivšeg Sovjetskoj Saveza. Parlamentarni i predsednički izbori biće ili su već održani u Kirgiziji, Tadžikistanu, Azrebejdžanu i Moldaviji – državama koje je evroatlantska koalicija često karakterisala kao neototalitarne. Prema pisanju zapadnih medija, od 12 republika bivšeg SSSR, Vašington i Brisel smatraju da samo Gruzija i Ukrajina imaju predispozicije za stvaranje demokratskih država.

CENTRALNA AZIJA: U Kirgiziji je prema prvim nezvaničnim rezultatima u prvom krugu parlamentarnih izbora najviše mandata osvojila provladina Partija za razvoj i jedinstvo Alga Kirgistan, aktualnog lidera zemlje Askara Akajeva. Specifičnost parlamentarnih izbora u Kirgiziji predstavlja niz kandidatura članova porodice Akajev koji su učestvovali na izborima i koji – prema mišljenju analitičara – imaju velike šanse da osvoje poslaničke mandate. Među njima su sin i ćerka aktualnog predsednika Akajeva, Ajdar i Bermet. Predsednik Kirgizije Askar Akajev već 15 godina vlada Kirgizijom a, prema procenama analitičara, porodica Akajevih će najverovatnije obezbediti sebi mesto u vlasti i u slučaju da glava porodice izgubi mesto lidera na predsedničkim izborima, planiranim za oktobar ove godine. Tako se Kirgizija pridružuje nizu centralnoazijskih država u kojima vlada personalna tj. porodična autokratija. Kirgiska opozicija kritikuje vlasti u Biškeku da su iz predizborne trke nezakonitim putem isključili njihove kandidate, te da su propredsedničke snage zloupotrebile položaj i na taj način izvršile pritisak na opoziciju i birače. Inspirisana "narandžastom revolucijom" u Ukrajini, kirgiska opozicija u poslednja dva meseca izlazi na ulice, blokira magistralne puteve koji Kirgiziju povezuju sa Kinom i baš kao na kijevskim trgovima – maše žuto-narandžastim zastavicama. Opozicioni lideri Kirgizije zapretili su vlastima da će u slučaju daljih zloupotreba inicirati opštenacionalnu neposlušnost.

U Tadžikistanu su u nedelju takođe bili održani izbori za donji, predstavnički dom parlamenta. To su prvi slobodni izbori od završetka građanskog rata krajem devedesetih godina koji je okončan nakon intervencije Ujedinjenih nacija. Prema prvim nezvaničnim rezultatima, najviše mesta osvojila je vladajuća Narodno-demokratska stranka aktualnog predsednika Emomalija Rahmonova. Zbog kršenja izbornog procesa, svih šest opozicionih partija pozvalo je vlasti u Dušanbeu da ne priznaju rezultate izbora. U protivnom, izjavljuju tadžikistanski opozicionari, "protiv jednopartijskog monopola boriće se svim raspoloživim demokratskim sredstvima". Na dan izbora primećene su pojačane mere bezbednosti, a prilazi glavnom gradu i objektima od državnog značaja strogo je kontrolisalo Ministarstvo unutrašnjih poslova Tadžikistana.

DOMINO EFEKT: "Narandžasta groznica" nakon smene režima u Kijevu krajem prošle godine zatresla je pozicije većine autoritarnih vođa bivših sovjetskih republika i ohrabrila opoziciju koja je često marginalizovana ili proterivana iz tih zemalja. Kao najveću pretnju "vrhuška" kavkaskih i centralnoazijskih država vidi u mogućnosti ponavljanja takozvanog tbiliskog i kijevskog scenarija putem "mirne revolucije".

Kazahstanski lider Nursultan Nazarbajev, uzbekistanski Islam Karimov i azerbejdžanski Iljham Alijev su nakon odlaska sa političke scene predsednika Ukrajine Leonida Kučme i njegovog neuspelog naslednika eks-premijera Viktora Janukoviča pooštrili mere bezbednosti i najavili da u njihovim zemljama "neće biti nikakvih obojenih revolucija po cenu građanskog rata". Predsednik Turkmenije, samozvani "otac svih Turkmena", Saparmurat Nijazov izjavio je da će aktiviste srpskog Otpora ukoliko budu probali da sarađuju sa njihovom omladinom – "streljati odmah po izlasku sa aerodroma". Na sve to mladi instruktori nenasilnog pružanja otpora odgovoriće, kako najavljuju, "novim načinom rada i najsavremenijim metodama" – projektom koji će polovinom marta startovati u Kijevu.

Za vreme svoje posete Evropi, predsednik Sjedinjenih Država Džordž Buš izjavio je u Bratislavi da očekuje od Moldavije da parlamentarne izbore, planirane za prvu nedelju marta, sprovede isključivo demokratskim sredstvima. Predsednik Buš je ohrabrio ukrajinske aktiviste omladinskog pokreta Pora ("Vreme je") koji su doprineli političkim promenama u Ukrajini da pomognu demokratskim procesima u Moldaviji i u Belorusiji. Moldavija je jedina bivša sovjetska republika u kojoj su na vlasti komunisti a, prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja, komunisti i na ovim izborima ponovo imaju šanse da pobede zbog velikih podela unutar opozicije. Pošto je uređena kao parlamentarna republika, predstojeći parlamentarni izbori imaju direktan uticaj i na izbor predsednika Moldavije. Aktualni predsednik te republike, komunista Vladimir Voronjin, optužio je Zapad i nevladine organizacije da daju podršku opoziciji i lobiraju za njeno ujedinjavanje. Istovremeno, s druge strane granice mladi aktivisti pokreta Pora poklonili su ambasadoru Moldavije u Ukrajini korpicu s pomorandžama, slikama i kompakt diskom pesama sa demonstracija u Kijevu, tražeći od "komšija" jednake izborne uslove za sve partije.

BAĆUŠKIN BASTION: Predsednički izbori biće održani i u Belorusiji, ali tek sledeće, 2006. godine. Dobivši za to ubedljivu podršku građana na referndumu, po treći put će se na predsedničkim izborima kandidovati i aktualni beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko. O slobodama izbora i političkim uslovima u Belorusiji najviše govori činjenica da beloruska opozicija zbog stalnih progona sastanke organizuje u susednim zemljama, Poljskoj, Ukrajini i pribaltičkim zemljama. Tokom februara beloruska opozicija uspela je u Kijevu da se usaglasi oko zajedničkog predsedničkog kandidata. Ruska Federacija svake godine troši oko milijardu dolara za pomoć Belorusiji. Neki analitičari tvrde da će se pitanje ruske demokratije sledećih nekoliko godina lomiti upravo na Belorusiji i na "baćuški" Lukašenku. Otvoreno je pitanje da li će Kremlj prestati sa "uzgajanjem" na svojim zidinama totalitarnog "rastinja" protiv koga Zapad direktno nastupa, ili će podržati inicijatora saveza Rusije i Belorusije – lidera provincijske naravi i zadrugarskog rečnika, Aleksandra Lukašenka. U martu će se u prestonici Litvanije Viljnusu održati međunarodna donatorska konferencija zainteresovanih za podršku beloruskoj opoziciji. Američki Kongres je nedavno usvojio i strategiju o izgradnji "demokratije u Belorusiji". Za vreme debata u američkom Senatu prilikom kandidature za mesto državnog sekretara, Kondoliza Rajs je u svojim budućim planovima Belorusiju nazvala "jednom od šest zemalja bastiona tiranije".