Jurij Gagarin, Alan Šepard i sada – Jang Livei. Četrdeset dve godine nakon istorijskog leta Jurija Gagarina, Kina je uspela poslati svog čoveka u svemir. Slika nasmejanog taikonauta (taikong na kineskom znači svemir) Janga Liveia, tridesetosmogodišnjeg pilota kineskog ratnog vazduhoplovstva, obišla je zemaljsku kuglu. Kineski mediji ističu slično poreklo ovih pionira: Gagarin je bio sin stolara, Šepard farmera, a Livei sin radnika. Motivi za izvođenje ovako složenog poduhvata sve tri nacije bili su isti: prestiž i razvoj vrhunskih tehnologija.

U drugom veku pre nove ere u Kini je otkriven vatromet. Osnovni princip primenjen na vatrometu – sagorevanje goriva kojim se stvara sila potiska – koriste i moderne rakete.

Ambicije Kine za slanje čoveka u svemir stare su četrdeset godina. Tokom šezdesetih godina prošlog veka Kina je razvila sopstvene interkontinentalne balističke rakete i nuklearno oružje. Posmatrajući trku između SSSR i SAD u osvajanju svemira, Mao Cedung je odlučio da se uključi i Kina. Osnova za razvoj raketa nosača bile su upravo interkontinentalne balističke rakete. Lansiranjem rakete Čang Zeng 1970. godine sa satelitom koji je kružio oko zemlje i emitovao poruku "Istok je crven", Kina je ušla u ekskluzivni klub supersila koje su savladale ovozemaljske barijere i otvorile novo poglavlje u istoriji čovečanstva.

PAS, MAJMUN I ZEC: Zbog političkih čistki, 1972. godine otkazan je projekat za slanje čoveka u kosmos. U aprilu 1992. godine tadašnji kineski predsednik Đijang Cemin dao je zeleno svetlo za program 921 koji je za cilj imao slanje letelice sa ljudskom posadom u svemir. Značajan tehnološki uticaj na kineski svemirski program imala su ruska iskustva. Brod Šendžou (u prevodu Božanski brod) dosta liči na sovjetski Sojuz. Neke tehnologije su kupljene od Rusa, mada su ključni sistemi i rešenja razvijeni u Kini. Pre slanja čoveka u svemir, lansirane su četiri letelice tipa Šendžou: Šendžou 1, u novembru 1999. godine, dok je Šendžou 2 imao "posadu" koju su činili pas, majmun i zec, pri čemu su ispitivani sistemi za održavanje života. Sendžou 4 je bio potpuno opremljen za slanje tri astronauta. Brod Sendžou je težak skoro osam tona i dug je 8, 65 metara. Sastoji se od propulzionog, komandnog i orbitalnog modula. Po završetku misije, orbitalni modul se odvaja i ostaje u orbiti za vojne potrebe. Nakon toga dolazi do usporavanja ostatka broda ispaljivanjem rakete iz propulzionog modula. Pad brzine omogućuje delovanje sile zemljine teže koja izaziva ulazak komandnog modula sa posadom u atmosferu. Posle ispaljivanja rakete za usporenje, propulzioni modul se odvaja od kapsule sa posadom i sagoreva u atmosferi. Komandni modul sa posadom projektovan je da izdrži visoke temperature prilikom ulaska u atmosferu. U terminalnoj fazi leta na kapsuli se otvara padobran koji ublažava prizemljenje. Sistemi spajanja na orbitalnom modulu preuzeti su sa ruske svemirske stanice Mir i kompatibilni su sa američkim Spejs šatlom.

Lansiranje i reakcije:

Dan pre lansiranja, između tri kandidata odabran je Jang Livei, koji je pre ulaska u brod izjavio da neće razočarati domovinu. Kosmodrom Đinguan u pustinji Gobi bio je blokiran u krugu od 35 kilometara. Lansiranje je izvedeno u 01:00 po Griniču. Predviđeno je da Šendžou 5 za 21 sat 14 puta obleti oko zemlje. Državna televizija je za svaki slučaj prikazala lansiranje sa zakašnjenjem, tek kada je novinska agencija Hsinhua objavila da je sve proteklo u redu. Trideset četiri minute nakon lansiranja Jang se javio iz orbite sledećim rečima: "Dobro se osećam, vidimo se sutra." Uspešno lansiranje izazvalo je pravo oduševljenje na kosmodromu i olakšanje čitave nacije. Nakon predviđenog vremena misija je uspešno okončana sletanjem kapsule sa taikonautom u predviđenom rejonu.

Posle ovog trijumfa, analitičari postavljaju pitanje šta je sledeće. Kineski zvaničnici ističu da u sledećim misijama planiraju da produže boravak astronauta u orbiti. Formiranje sopstvene svemirske stanice sasvim je moguće. Pretpostavlja se da će orbitalni modul koji je ostao u orbiti biti osnova buduće svemirske stanice. Svih devet članova Politbiroa su SKKPK-a inženjeri po struci i zainteresovani su za dalja ulaganja u svemirski program. Kina očekuje i ekonomsku korist od programa Šendžou, u čiji je razvoj uloženo 2,3 milijarde dolara. Rakete nosači mogu da se koriste i za komercijalne potrebe, odnosno za prevoz veštačkih satelita u orbitu. Sigurno je da će Kina iskoristiti ovu mogućnost čime će postati konkurencija Rusiji, agenciji NASA i Evropskoj svemirskoj agenciji.

"Ovo je slavan trenutak naše domovine i istorijski korak ka vrhu svetske naauke i tehnologije", izjavio je Hu Đintao, predsednik države i partijski vođa. Raspoloženje većine građana Kine veoma je pozitivno. Kao 1969. godine prilikom sletanja na Mesec, milioni ljudi širom Kine su preko televizije pratili razvoj događaja. Pored oduševljenja i patriotizma, bilo je i pomešanih osećanja neverice i cinizma. Prema statistikama UN-a, Kina se nalazi na 96. mestu po bogatstvu svojih stanovnika i spada u siromašne zemlje u razvoju. U nerazvijenim delovima Kine mnogi ljudi nemaju elementarne uslove za život i njima je verovatno teže objasniti zašto je važnije novac trošiti na istraživanje svemira nego na izgradnju bolnica, škola i infrastukture.

Kineski uspeh pozdravio je i šef agencije NASA. Prema rečima profesora Fila Dinsa, direktora Kineskog instituta u Londonu, demonstracija kineske tehnološke moći dovela je neke krugove Bušove administracije do stepena paranoje. "Amerikanci su veoma zabrinuti", kaže on, "jer od završetka hladnog rata SAD imaju skoro potpun monopol na slanje astronauta u kosmos. Sada u Kini dobijaju konkurenta i na tom polju. " SAD ipak i dalje ostaju vodeća zemlja po mogućnostima za istraživanje svemira jer budžet NASA iznosi 80 odsto ukupnog svetskog ulaganja za ove svrhe. Slavni dani ruskog svemirskog programa su prošlost, a Evropljani sa svojom raketom Arijana 5 još nisu poslali brod sa ljudskom posadom u svemir. Zemlje EU-a i Brazil jačaju veze sa Kinom na području svemirskih istraživanja. "Dvostruka zvezda" je ime evropsko-kineskog projekta za istraživanje Sunca. Pored toga, Kina investira u razvoj evropskog sistema satelitske navigacije Galileo, koji će za nekoliko godina postati konkurent američkom sistemu GPS.

O vojnom aspektu projekta Šendžou sada se manje govori, mada je svima jasno da on nije namenjen samo za civilnu upotrebu. Kina je veoma zabrinuta zbog antibalističkog štita koji razvija SAD i koji bi trebalo da postane operativan do septembra sledeće godine. Moćna raketa "Dugi marš" pored, na primer, meteoroloških, u orbitu može prevesti i sofisticirane satelite za osmatranje koji predstavljaju oči i uši obaveštajnih službi.

Uspešnim završetkom misije sa brodom Šendžou 5, Kina je dobila novog heroja čije ime izgovaraju milioni ljudi u domovini i širom sveta. Iako je na nezavidnom 96. mestu po razvijenosti, Kina je postala treća zemlja koja je uspela poslati čoveka u svemir, čime je poslana poruka čitavom svetu o rastućim tehnološkim mogućnostima najmnogoljudnije zemlje na svetu. Što reče jedan običan Kinez: "Sada svi mogu da vide da Kina nije zemlja u kojoj se proizvode jeftine igračke, tekstil i obuća, već nova tehnološka sila koja može da se poredi sa najrazvijenijim zemljama sveta. "