Sredinom prošle nedelje mirovni pregovori povodom gruzijske krize, koje su u Ženevi organizovale Ujedinjene nacije, Evropska unija i OEBS, prekinuti su, jer su iz raznih razloga strane u konfliktu odbijale da sednu za isti stol. Za prekid pregovora Rusija i Gruzija optuživale su međusobno jedna drugu. Pregovori su odloženi za 18. novembar, a analitičari upozoravaju da će mirovni proces povodom kavkaske krize biti otežan zbog različitih stavova zaraćenih strana, kao i ishitrenih momenta koji su se pojavili još na samom početku međunarodne mirovne inicijative.

SVAĐA: Prvi mirovni pregovori nakon avgustovskih ratnih dejstava na Kavkazu koji su prošle srede organizovani u Ženevi trebalo je da budu jedni od do sada najkoordinisanijih procesa u rešavanju evropskih konflikata, jer su bili organizovani uz posredništvo UN-a, EU, OEBS-a, predstavnika SAD, a uz učešće sukobljenih strana – Rusije, Gruzije, kao i uz sporno prisustvo Abhazije i Južne Osetije na čije prisustvo u ograničenom formatu su Sjedinjene Američke Države pristale neposredno pre početka pregovora. Ženevski pregovori trebalo je da budu zatvorenog tipa u vidu zasedanja, pregovora po radnim grupama i nekoliko odvojenih neformalnih susreta. Glavni akteri konflikta, Rusija i Gruzija, kao i značajan broj analitičara, bili su skeptični po pitanju mogućih rezultata trajnijeg uspostavljanja mira u prvim mirovnim pregovorima. Međutim, malo ko je predviđao da će se mirovni proces prekinuti maltene pre nego što je počeo i da će do nesporazuma doći skoro sa svih strana.

Iako su mirovni pregovori bili formalno zatvoreni za javnost, iz različitih medija saznajemo da je svaka strana na određeni način doprinela opstrukciji ženevskih mirovnih pregovora. Gruzijski mediji prenose reči predsednika Mihaila Sakašvilija da je "za prekid mirovnih pregovora odgovorna isključivo Rusija koja je napustila pregovore", navodno zato što na jednom od zasedanja nije bilo dozvoljeno učešće predstavnicima Abhazije i Južne Osetije. Istovremeno, ruski državni mediji prenose reči učesnika pregovora zamenika šefa ruske diplomatije Grigorija Karasina, koji za prekid pregovora optužuje predstavnike Gruzije, zato što na jednim od susreta navodno nisu hteli da sede za istim stolom sa predstavnicima otcepljenih gruzijskih republika. Kako saznaje rusko izdanje "Komersant", vrhunac ironije mirovnih pregovora bila je glasna svađa između saveznika – šefa diplomatije Abhazije Sergeja Šambe sa ruskim diplomatama zbog, kako piše, zahteva abhaske strane da se "Abhaziji i Južnoj Osetiji dodeli status delegacije nezavisnih država i da se gruzijski jezik skine sa spiska komunikacije u pregovorima". "Komersant" piše da su se predstavnici ruske diplomatije kasnije izvinjavali zbog "neprikladnog ponašanja svojih kolega", nakon čega su prekinuti pregovori i odloženi za sredinu novembra.

BEZ STRAHOPOŠTOVANJA: Smatra se da je jedna od najvećih poteškoća budućih mirovnih pregovora da se pronađe način za približavanje dijametralno različitih stavova dva glavna aktera u konfliktu – Rusije i Gruzije. Rusija je u "propale" mirovne pregovore ušla sa dva zahteva: da Tbilisi potpiše sporazum o ne primenjivanju oružane sile u rešavanju abhaske i južnoosetijske krize i da se na međunarodnom planu ograniči "preterano" naoružavanje Gruzije. Tbilisi od mirovnih pregovora očekuje: da Rusija poništi priznavanje separatističkih republika i da povuče svoju armiju iz Abhazije i Južne Osetije.

S druge strane, Ujedinjene nacije i Evropska unija očekivali su da se odmah počne sa rešavanjem humanitarnih problema – povratkom izbeglica i obnavljanjem ekonomskih veza. Zapadne države su najviše ozbiljnosti u mirovnim pregovorima u Ženevi očekivale od Ruske Federacije. Iščekivanja se sa zapadnog stanovišta nisu ispunila. Odmah nakon prekida mirovnih pregovora Brisel je odlučio da se na određeno vreme odlože i pregovori sa Moskvom u vezi sa potpisivanjem novog sporazuma o strateškom partnerstvu EU–Rusija.

Ruska vojska je početkom oktobra napustila zonu bezbednosti između otcepljenih republika i Gruzije, a prošle nedelje Međunarodni sud pravde doneo je prvu odluku u sporu koji je protiv Rusije pokrenula Gruzija. Formulacijom odluke sudija zadovoljni su i Moskva i Tbilisi. Presuda o "privremenim merama" nalaže i Rusiji i Gruziji da učine sve kako bi se zaustavili napadi na civile u Južnoj Osetiji, Abhaziji i drugim regionima Gruzije, dostavi humanitarna pomoć i omogući povratak preostalih oko 50.000 raseljenih, od ukupno oko 130.000 ljudi koliko je zbog sukoba napustilo svoje domove.

Ipak, niko od posrednika u mirovnom procesu ne smatra da pomalo skandalozan prekid pregovora znači i ozbiljan problem u rešavanju kavkaske krize. Zapadne diplomate i zvaničnici i pre pregovora upozoravali su da će to biti složen proces. Pre mirovnih pregovora u Ženevi Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun upozorio je da će "pregovori povodom gruzijske krize biti dugoročni i da treba sačuvati strpljenje". Skeptici mirovnih pregovora smatraju da je odmah nakon prekida vatre u Gruziji, sredinom avgusta, mirovni plan Nikole Sarkozija bio "zbrzan", da postoje dve verzije istog plana u "šest tačaka", koje su na različitim jezicima potpisali predsednici Medvedev i Sakašvili.

Mirovni proces na Kavkazu dodatno otežava stav Rusije da neće dozvoliti dalje širenje severnoatlantske alijanse NATO na prostranstvo bivših sovjetskih republika, ili tačnije do granice Rusije, što je predsednik Dmitrij Medvedev ponovo naglasio početkom oktobra na konferenciji o svetskoj politici u Evijanu. Takođe, nepopustiv stav Evropske unije o podržavanju teritorijalne celovitosti Gruzije svedoči o tome da EU, i pored svojevrsnog strahopoštovanja prema istočnom susedu, neće više da toleriše jednostrane poteze Rusije u regionu koji Brisel smatra i svojom sferom interesa, kao što su u ovom slučaju Gruzija i Kavkaz.