Posle osam godina vladavine desničarske partije Pravo i pravda (PiS) i beskonačnih razmirica između Varšave i EU, u Poljskoj su se na vlast vratili probriselski liberali. Novi premijer je šezdesetšestogodišnji Donald Tusk, bivši predsednik Evropskog saveta i poklonik Ludviga fon Mizesa, koji je karijeru počeo kao antikomunistički disident u Gdanjsku. Figura koja dvadeset godina budi podjednako žestoke emocije kao i njegov protivnik, vođa PiS Jaroslav Kačinjski. Tusk, koji je prema internet sajtu Politiko najuticajnija ličnost u Evropi, za poljske liberale je “kralj kontinenta”, “vitez na belom konju” ili “ubica populista”. Za konzervativce je političar paralisan minimalizmom, sa vizijom razvoja koja ne ide dalje od “očuvanja tople vode u slavini” i – još gore – “nemački agent”.

ZAMOR MATERIJALA

“Da počnemo od toga zašto je PiS iznenađujuće izgubio izbore i ne može da sastavi novu vladu. Pre svega, ta partija je potpuno izgubila koalicioni potencijal budući da su sve partije koje su ušle u parlament odbile saradnju sa njom – delom usled političkih razlika, a delom usled gomile skandala u koje su umešani ljudi iz vlasti. PiS je bio previše samouveren, srušila ga je negova vlastita gordost. Propaganda u medijima bila je previše očigledna i dosadna, kompanije u državnom vlasništvu bile su pune lojalnih ali nestručnih ljudi. Tome se može dodati i rast inflacije i kamatnih stopa. Ljudima ih je bilo dosta, samo pogledajte rekordnu izlaznost, blizu 75 odsto”, objašnjava za “Vreme” Mateuš Rošak, novinar varšavskog lista “Đenik gazeta pravna”.

Svemu ovome možemo dodati i prilično staromodnu predizbornu kampanju u kojoj se PiS usredsredio na starije građane i tradicionalne vrednosti, čak i ne pokušavajući da pridobije mlađe Poljake. A upravo oni su ih koštali vlasti. U starosnoj grupi od 18 do 29 godina, PiS je dobio samo 14 odsto glasova, a među starijima od 60 godina 52, 8 odsto. Rezultati izbora su važan i još jedan pokazatelj kako se Poljska menja, pri čemu Katolička crkva, uzdrmana pedofilskim skandalima, ubrzano gubi uticaj. A PiS se poistovećuje sa Crkvom, katolički vernici su njegova politička baza.

Na planu spoljne politike, PiS je odlučio da ostane što bliži Amerikancima, najpre Donaldu Trampu, a potom, nakon napada Rusije na Ukrajinu u februaru prošle godine, Džou Bajdenu. Varšava se upustila u neke manje rasprave sa Vašingtonom, ali je sa Amerikancima potpisala ključne ugovore o naoružanju i odabrala Sjedinjene Države za projekat prve nuklearne elektrane (sve u vezi sa tom elektranom napredovalo je veoma sporo).

Sa Nemačkom je priča bila drugačija – Poljaci su tražili da Berlin plati ratnu odštetu, što je nemačka vlada odbila. Varšava je optužila Nemce i za bliske ekonomske veze sa Rusima uključujući izgradnju Severnog toka 2, gasovoda u baltičkom moru koji je prošle godine procureo pod nejasnim okolnostima. Vlada PiS razvila je regionalne formate saradnje – toga više neće biti.

“Varšava više neće biti zainteresovana za Prag ili Viljnus. Poljska će hteti da promeni Evropsku uniju zajedno sa Francuskom i Nemačkom i neće gledati u manje zemlje”, predviđa za “Vreme” Jan Lupomeski, bivši savetnik češkog predsednika za spoljne poslove.

Ali najveći neuspeh spoljne politike PiS bile su rasprave sa Briselom o vladavini prava. One su postale tako žestoke da je EU odlučila da blokira evropske fondove za Poljsku, više od 100 milijardi evra. Prema Rošakovim rečima, Kačinjski je često ulazio u sukob sa EU “iz zabave ili sporta radi”. Bilo je tu mnogo zle krvi i sve se negativno odrazilo na poljske interese i budžet. “To što je Tusk odblokirao fondove nesporno je njegov prvi veliki uspeh i može biti od ključnog značaja za razvoj poljske privrede na početku njene zelene tranzicije”, objašnjava Rošak.

UKRAJINSKO PITANJE

Način na koji su se razvijali odnosi Varšave sa Volodimirom Zelenskim takođe se može nazvati razočaranjem. Početak je obećavao – nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 2022. godine, Poljska je postala ključni partner Kijeva. Ko zna kako bi se rat odvijao da je Poljska reagovala sporije. Vojna pomoć je bila neprocenjiva. Poljska je Ukrajini donirala većinu svojih tenkova i mnogo druge vojne opreme. Oko 90 odsto vojne pomoći saveznika Ukrajini prolazi kroz Poljsku. Najvažnija tačka je Aerodrom Jasionka kod Žešova, na istoku zemlje, koji je pod zaštitom američkog raketnog sistema “patriot” i koji Poljaci u šali nazivaju “J-Town” (ime koje su mu nadenuli američki vojnici jer im je bilo teško da izgovore Žešov – prim. prev.). Poljska je glatko i efikasno primila tri miliona Ukrajinaca i uključila ih u svoj zdravstveni i obrazovni sistem. Rat je zbližio ove dve nacije, milioni poljskih porodica primili su Ukrajince u svoje domove i ta je veza sada verovatno neraskidiva.

U javnom mnjenju poljska vlada je ispravno procenila interes zemlje i mnogo uložila u zaštitu Ukrajine i Zelenskog. Ali bila je to rizična igra. Kada se Amerikanci nisu složili sa ustupanjem borbenih aviona sovjetske proizvodnje Kijevu, Poljaci su ih jednostavno ostavili na granici i obavestili Ukrajince da ih pokupe. U više navrata su vršili pritisak na Nemačku i Sjedinjene Države da urade više kada je reč o slanju tenkova, aviona i protivvazdušne odbrane Ukrajini. Stoga se Varšava mnogo razočarala u Kijev kada je odlučio da intenzivira poljoprivredne razmirice između ove dve zemlje, a i u Zelenskog lično kada je u UN optužio Poljsku da radi sa Rusijom. Štaviše, Ukrajinci se još nisu izvinili za “Volinjski pokolj” iz 1943/1944. kada su ukrajinski nacionalisti ubili 60.000 Poljaka. Desnica je sve te poteze protumačila kao političku pomoć liberalima uoči izbora. A oni verovatno neće biti preterano voljni da onoliko pritiskaju Berlin ili Brisel.

ISTORIJA PROMENA

Mora se priznati da je u Tuskovom ekspozeu u parlamentu bilo mnogo reči o Ukrajini. Ovaj političar iz Gdanjska apelovao je na Zapad da bude nepokolebljiv i govorio o potrebi dodatnog mobilisanja Evrope u odbrani poljskog suseda koji se bori za opstanak. U stvari, bila je to jedna od malobrojnih tačaka u kojima je bio određen. Govor je, inače, prilično razočarao jer je bio pun niskih ličnih uvreda i povišenih emocija. Nije tu bilo ničega ozbiljnog o ključnim investicijama prethodne vlade, na primer, izgradnji ogromnog aerodroma nedaleko od Varšave i budućnosti sektora nuklearne energije.

Tusk je ostao optimističan kada je reč o izazovu održavanja njegove široke i raznolike koalicije (tri velike partije): “Nećemo se svađati”, uveravao je u ekspozeu.

Odabir ljudstva za sastav vlade prilično je radikalan i zabrinjava čak i mnoge Tuskove pristalice. Čini se da je glavni kriterijum bio mržnja prema PiS, a katkad i lična osveta. Spekuliše se da je nekim ministrima dato godinu dana da “očiste institucije”. Kada se to obavi, biće postavljeni ljudi sa većim ujedinjujućim sposobnostima. Jedno od iznenađenja je odluka da se za ministra spoljnih poslova postavi Radoslav Sikorski, iskusan diplomata sa diplomom Oksforda i muž En Eplbaum, uticajne novinarke “Vašington posta”. Međutim, on nije na tako dobrom glasu među zaposlenima u Ministarstvu spoljnih poslova, čak i onima koji ne podržavaju PiS. Tokom rata u Ukrajini imao je nekoliko neodgovornih komentara, koje je kasnije iskoristila kremaljska propaganda. Ipak, njegov snažan proukrajinski stav je neupitan, a kao poslanik Evropskog parlamenta sakupljao je pomoć i lično isporučio džipove koji su bili potrebni ukrajinskim vojnicima na frontu.

Kakve promene može da donese nova vlada? Paradoksalno, ništa veliko. Prioritet će svakako biti razgradnja reformi pravosuđa koje je izveo PiS i koje su bile daleko do zapadnih standarda – uglavnom su poslužile da ta partija preuzme kontrolu nad sudovima. Bez mnogo entuzijazma, nova vlada će zadržati sistem velikih socijalnih davanja (među njima oko 120 evra mesečno za svako dete u porodici) koji su njeni prethodnici uveli u pokušaju da u Poljskoj naprave moderan zapadni sistem države blagostanja. Neke velike ideološke promene na polju abortusa ili prava LGBT osoba, na koje je računala partija levice, nisu mnogo verovatne. Ima mnogo konzervativaca u novoj vladi, Tusk će morati da se nosi sa svim tim sentimentima. Verovatno možemo očekivati brži odmak od uglja i veći fokus na zelene izvore energije. Bivša vlast je napredovala na tom polju, ali sve je išlo prilično sporo. Partija Jaroslava Kačinjskog tu je sporost objasnila potrebom da se zaštite radna mesta rudara.

U simboličkom smislu, međutim, ova promena je istorijska za Poljsku, sada 20. privredu na svetu. Za liberale umorne od PiS ovo je trenutak trijumfa, najveći od pada komunizma 1989. godine i potpunog osamostaljenja Poljske od Rusije – oba poljska tabora pozivaju se na antikomunističko nasleđe i suprotstavljanje Kremlju. Prema njihovom stavu, Poljska pravi veliki korak napred time što će se konačno ratosiljati vlade koju podržavaju staromodni i netolerantni ljudi u ruralnoj Poljskoj.

Za neke liberale u Varšavi pobeda na izborima bila je toliko važna da su se čak i glumci zaustavili usred predstave kada su objavljeni rezultati, a ljudi su počeli da plaču i da se grle. Stanovništvo se okupilo u bioskopima da gleda prvu sednicu parlamenta. Na ovu pobedu se drugačije gleda u manjim gradovima gde se boje da će ih Varšava zaboraviti, kao što se dogodilo tokom tranzicije devedesetih godina i masovne nezaposlenosti. Trebalo bi da nova Poljska bude više usmerena ka gradovima. Nasmešenim, tolerantnim, evropskim. Šta god to značilo.