Pešačka zona u centru Barselone, omiljena turistička avenija La Rambla, duž koje se nalazi veliki broj lokala i kafića i nekoliko istorijskih znamenitosti, postala je u svega nekoliko minuta novo krvavo poprište na tlu Evrope. U popodnevnim časovima 17. avgusta jedan kombi se zaleteo u pešake koji su se šetali čuvenom promenadom, usmrtio njih petnaest, dok je više od stotinu povređeno.

Svega osam sati nakon terorističkog napada u Barseloni, na šetalištu popularnog letovališta Kambrils, udaljenog 118 kilometara od glavnog grada Katalonije, dogodio se još jedan, slično izveden napad. Ovoga puta vozač je automobilom uleteo među pešake – povređeno je sedam osoba, među kojima i jedan policajac. Među poginulima i povređenima u ova dva napada u Španiji nalaze se državljani 34 zemlje.

SMRTONOSNI KOMBI: Snage bezbednosti likvidirale su petoricu napadača u Kambrilsu i pohapsile više osoba koje se sumnjiče da su učestvovale u organizaciji ovih terorističkih napada. Glavni osumnjičeni za napad i vozač smrtonosnog kombija, Marokanac Junes Abujakub, nekoliko dana uspevao je da se krije od organa gonjenja, ali ga je na kraju nedaleko od Barselone policija likvidirala. Španske i francuske snage bezbednosti nastavljaju istragu o vezama osumnjičenih za terorističke napade u Barseloni i Kambrilsu sa Islamskom državom koja je, očekivano, preuzela odgovornost za napade na Pirinejskom poluostrvu.

Španski ministar unutrašnjih poslova Huan Ignasio Soido rekao je da je policija uspela da razbije "terorističku ćeliju iz Barselone", ali i da će Španija nakon napada u Kataloniji zadržati nivo bezbednosti na četvrtom stepenu, koji je samo stepen niže od maksimalnog.

Nakon mnogobrojnih hapšenja i pretresa, otkriveno je da iza napada na La Rambli stoji veća teroristička grupa sačinjena od dvanaest članova, kojoj je prvobitni plan bio da raznese simbol Barselone, nedovršenu katedralu Sagrada familija (Sveta porodica), koju je projektovao čuveni španski i katalonski arhitekta Antoni Gaudi. Kako bi umirila javnost, katalonska policija saopštila je da je svih dvanaest osumnjičenih koji su identifikovani posle dvostrukog terorističkog napada ubijeno ili uhapšeno.

PROMENA TAKTIKE: Teroristi Islamske države i njenih "filijala" i ćelija u Evropi, u poslednjih nekoliko godina radikalno su promenili taktiku. Jednim delom to je posledica promene stanja na terenu: Islamska država je izgubila znatan deo teritorija koje je donedavno kontrolisala u Siriji i u Iraku; dok je ranije pozivala svoje sledbenike da dođu na Bliski istok, u Siriju ili Irak i tamo se bore u redovima samoproglašenog kalifata, danas ta uputstva Islamske države glase drugačije. Cilj im je da mobilišu svoje indoktrinirane simpatizere da se protiv "nevernika" bore na njihovoj teritoriji, uz korišćenje svih mogućih dostupnih sredstava.

Direktna posledica toga su i sve češći napadi ekstremista na glavne turističke centre na Starom kontinentu. Iznajmljena ili ukradena vozila kojima se napadači zaleću u prolaznike, postala su glavni deo taktike ekstremista za napad na "zapadne" mete. Teroristički događaji u Nici, Berlinu, Londonu, Stokholmu, i sada u Barseloni i Kambrilsu, pokazuju da se taj "modus operandi" pokazao smrtonosno efikasnim. U poslednjih godinu dana u terorističkim napadima na Starom kontinentu ubijeno je više od 150 ljudi, a čak osam puta korišćeno je vozilo kao sredstvo za napad.

Mada je vlada u Španiji predložila postavljanje fizičkih barijera koje bi sprečile da vozila ulaze na šetališta kao što je La Rambla, vlasti u Barseloni odbacile su taj predlog smatrajući da bi bio em neefikasan, jer barijere ne bi sprečile automobile da na drugim mestima uđu u pešačke zone, već i nepraktičan, jer pristup tim područjima i dalje moraju da imaju vozila službi za vanredne situacije.

Osim automobila, kombija i kamiona, teroristi u poslednje vreme sve češće koriste i hladno oružje. Poslednji takvi slučajevi iz prethodne sedmice odneli su dva života u gradu Turku u Finskoj, a samo dva dana nakon terorističkih napada u Barseloni nepoznati muškarac nožem je nasumice napao pešake u ruskom gradu Surgutu, povredivši tom prilikom osam osoba. Policija je ubila napadača i pokrenuta je istraga o njegovom identitetu i motivima. Iako je odgovornost i za ovaj napad preuzela ID, ruski istražitelji još nisu utvrdili da li se zaista radi o radikalnom ekstremisti ili o psihički bolesnoj osobi.

VRAĆANJE TOČKA ISTORIJE: Mediji prenose da je još u februaru ove godine vlada u Madridu dobila informacije od obaveštajnih službi da islamisti sve češće svoje poruke emituju na španskom jeziku. Isti poverljivi izveštaji navode i da džihadisti u svoje redove žele da prime sve više prevodilaca i tumača upravo za španski jezik. Jedan od mogućih zaključaka jeste da Islamska država ima nameru da "pokori" Španiju i vrati točak istorije unazad, u vreme kada su muslimani vladali Iberijskim (Pirinejskim) poluostrvom. Slične zamisli imala je i Al Kaida, koja je još 2007. godine od svojih pripadnika tražila da pomognu u obnovi srednjovekovne državne tvorevine Al Andalus, koja je sem velikih delova Španije i Portugala obuhvatala i južne delove Francuske. Međutim, za razliku od sadašnjih rigidnih i netolerantnih islamističkih pokreta, koji masovno uništavaju spomenike i nasleđe drugih vera i religija, Arapi koji su od 711. pa sve do 1492. godine vladali Španijom, upravljali su njome prosvećeno i relativno tolerantno, ostavivši za sobom znatno kulturno nasleđe.

SVINJSKA KRV ZA TERORISTE: Reakcije sveta na terorizam u Barseloni gotovo su istovetne kao i u svim drugim slučajevima napada na civile koji su se dogodili u Evropi. Preovladavaju osuđujuće poruke, a tu su i oni već viđeni citati o tome kako nas "neće zastrašiti", "neće promeniti naš stil života", "neće pokolebati našu odlučnost", uz obavezno pozivanje na "solidarnost i jedinstvo".

Izdvojio se američki predsednik Donald Tramp, koji je na Tviteru osudio teroristički napad, ali i doslovce napisao: "Proučite šta je američki general Peršing radio teroristima kad bi ih uhvatio. 35 godina nakon toga nije bilo radikalnog islama." Ovaj predsednički tvit uzburkao je javnost, jer su mediji podsetili da je reč o generalu koji je vodio američku vojsku u Evropi za vreme Prvog svetskog rata i koji je, prema istorijski nikad potvrđenim tvrdnjama, navodno naredio da se muslimanski militanti na Filipinima ubijaju mecima umočenim u svinjsku krv i da se sahranjuju zajedno sa leševima svinja.

Reagujući na napade u Barseloni, poljska premijerka Beata Šidlo nije štedela na kritikama upućenim na račun EU kada je migrantska politika u pitanju. Ona je optužila evropske zvaničnike, pre svih nemačku kancelarku Angelu Merkel, da su otvarajući širom vrata izbeglicama sa Bliskog istoka otvorili kapije Evrope i onima koji seju smrt. "Za mene je najvažnije to da u Evropi nađemo partnere u borbi protiv terorizma", kazala je Šidlo i dodala da je neophodno da "političku korektnost zameni konačno zdrav politički razum".

Nemačka kancelarka Angela Merkel, međutim, ostala je pri svojoj odluci od pre dve godine da otvori granice svoje zemlje za više stotina hiljada izbeglica, dodajući da je njena vlada već preduzela korake koji su osigurali da se migrantska kriza u takvom obimu ne ponovi.

SVE MLAĐI TERORISTI: Da pretnje od terorizma evropske bezbednosne službe shvataju ozbiljno pokazala je i grčka obalska straža, koja je prethodnog vikenda uhapsila Belgijanku marokanskog porekla na osnovu optužbe da je planirala teroristički napad. Za 22-godišnjom ženom bila je izdata i Evropolova poternica, a njena mladost je još jedna zajednička karakteristika novih "evropskih" terorista. Osim što su u većini slučajeva rođeni na Starom kontinentu, sve se mlađi upuštaju u bezumne terorističke akte. Jedan od terorista u Barseloni imao je svega 17 godina, drugi je bio jedva punoletan, a najstariji napadač, koji je vozio kombi smrti, imao je 22 godine. Ovi mladi ljudi uglavnom žive u besparici i bez ozbiljne životne perspektive. Nezadovoljni životom, oni lako postaju mete propagande i indoktrinacije, a time i mogući regruti opasnih ekstremista, islamističkih propovednika i ideologa kojih u Evropi ima sve više.

U okviru istrage, policija u Barseloni identifikovala je dva tela pronađena u kući u Alkantaru uništenoj u eksploziji, u kojoj je bio i planiran dvostruki teroristički napad. Jedan od poginulih je i marokanski imam, za koga se veruje da je bio duhovni vođa terorističke grupe. Ta kuća uništena je u eksploziji noć pre masakra u Barseloni i sva je prilika da je do detonacije došlo slučajno, dok su teroristi pripremali eksplozivne naprave.

Muslimanska zajednica španskog gradića Ripol, gde su živeli osumnjičeni za terorističke napade u Barseloni i obližnjem letovalištu Kambrilsu, osudila je ove napade i izrazila saučešće porodicama žrtava.

U danima nakon haosa u glavnom gradu Katalonije, turske bezbednosne snage ubile su jednog pripadnika ID i uhapsile četvoricu, koji su navodno planirali bombaški napad u Turskoj, a Italija je iz bezbednosnih razloga deportovala trojicu islamista, čime je broj potencijalno opasnih džihadista proteranih iz te zemlje porastao na 202.

Britanski "Gardijan" je u svojoj analizi upozorio da se više stotina pripadnika Islamske države vratilo u severnu Afriku, ističući Maroko kao posebno opasnu bazu odakle se potencijalno mogu organizovati novi napadi širom Starog kontinenta. "Odavno viđena kao plodno tlo za ekstremiste, severna Afrika se sada sve više smatra odskočnom daskom za napade na Evropu radi osvete za gubitke ID", zaključuje list, imajući u vidu da su upravo Marokanci bili među glavnim organizatorima terorističkih napada u Španiji i Finskoj, ali i onog u Parizu.

NOVA STVARNOST: Stručnjaci za bezbednost slažu se u oceni da teroristički akti slični onima u Španiji predstavljaju "novu stvarnost" u savremenom svetu i da nijedna zemlja ne može u potpunosti da obezbedi zaštitu protiv ove pošasti. Polazeći od toga da su među glavnim uzrocima "podivljalog" urbanog terorizma upravo "ratovi koje Zapad vodi na Bliskom istoku", pojedini eksperti su za rusku stanicu RT naveli i da se teroristički akti danas mogu dogoditi "bilo gde". Kao što se videlo iz nedavnih primera nasilja u Evropi, ekstremistima više nije neophodna nikakva sofisticirana tehnologija, već samo vozačka dozvola ili kuhinjski nož.

Takođe, upućeni u bezbednosna pitanja ističu kako činjenica da su mnogi osumnjičeni za napade već bili na "policijskom radaru" nije dovoljna da bi se predupredili napadi. "To predstavlja jedno od opštih pitanja bezbednosti u ovom trenutku u zapadnom svetu", rekla je za rusku televiziju bivša pripadnica britanske kontraobaveštajne agencije MI-5, dodavši da su "bezbednosne agencije širom sveta sposobne da prikupljaju obaveštajne podatke o teroristima i ‘usamljenim vukovima’" i da poseduju "velike baze podataka". Dalje procesuiranje i obrada tih prikupljenih informacija spadaju više u policijski rad, a manje u obaveštajni, ističe ova iskusna sagovornica. Problem je, takođe, i to što službe često ne uspevaju da na vreme realizuju preventivne akcije, kojima bi se sprečili potencijalni teroristički napadi.

Svega dan nakon napada, u Barseloni su održani protesti desničarskih aktivista i kontrademonstracije antifašističkih i levičarskih grupa na kojima je došlo i do fizičkih sukoba. Desničari su se bunili protiv multikulturalizma optužujući taj koncept i imigracije za napade u Kataloniji, a levičari su se okupili kako bi poslali antirasističke poruke. Policija je morala da interveniše kako sukobi ne bi prerasli u nešto mnogo ozbiljnije.