U utorak 6. juna u Bratislavskom zamku osmi put sastali su se predsednici zemalja Bukureštanske devetorke (B9), zemalja istočnog krila NATO-a, kako bi uskladili svoje stavove uoči redovnog samita Alijanse koji će biti održan u julu u Vilnjusu. Analitičari inicijativu B9 vide kao “bezbednosni zid” okrenut prema Rusiji i Kini. Uticaj zemalja “Nove Evrope” u Severnoatlantskoj alijansi postaje sve veći
Na poziv predsednice Slovačke Zuzane Čaputove u Bratislavu su doputovali lideri Češke, Poljske, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Litvanije, Letonije i Estonije. Na samitu je učestvovao i generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg, a razgovaralo se o bezbednosti regiona i uticaju koji ruska vojna operacija u Ukrajini ima na zemlje istočne Evrope.
“Najbolji način za obnavljanje mira u Evropi je kontinuirana snažna podrška Ukrajini”, rekla je slovačka šefica države na početku samita Bukureštanske devetorke (B9) u Bratislavskom zamku. Kodomaćini ovogodišnjeg samita su bili predsednik Rumunije Klaus Verner Johanis i predsednik Poljske Andžej Duda, a Bugarsku je predstavljala potpredsednica Ilijana Jotova.
Bukureštanska devetorka (B9) je regionalna inicijativa koju su pokrenule dve najveće države regiona Poljska i Rumunija, čiji predsednici su se u Varšavi 2014, kao odgovor na rusku aneksiju Krima, dogovorili da koordiniraju stavove o jačanju bezbednosti na istočnom krilu NATO-a. Prvi sastanak šefova država održan je u novembru 2015. godine u Bukureštu i od tada se čelnici B9 redovno sastaju kako bi usaglasili svoje stavove po brojnim bezbednosnim pitanjima.
U zajedničkom saopštenju se navodi da je cilj “veći, višegodišnji i sveobuhvatan paket podrške Ukrajini, koji će ojačati njene odbrambene sposobnosti i kroz implementaciju standarda Alijanse i povećanjem interoperabilnosti sa
NATO-om”. Podržava se i inicijativa za stvaranje zajedničkog analitičkog, trenažnog i obrazovnog centra sa Ukrajinom koji će biti smešten u Poljskoj.
SA PERIFERIJE NA GLAVNU SCENU
Zemlje centralne Evrope i Baltika u poslednje vreme pokazuju sve izraženiju želju da se iz periferne geopolitičke uloge koju su imale decenijama unazad nametnu kao faktor koji se pita na Starom kontinentu. To čine kroz različite geopolitičke projekte kao što su, na primer, Inicijativa tri mora u ekonomskoj oblasti ili B9 u sferi bezbednosti.
Tako su i sklapanja strateških saveza i ugovora, geopolitička svrstavanja, osnaživanja vojnih potencijala i sve ratobornija retorika pojedinih zemalja nekadašnjeg istočnog bloka, zamenili stare, istrošene priče o demokratizaciji, otvorenom tržištu, integracijama i sličnim “agendama” koje su bile popularne u poslednjoj deceniji 20. veka i u prvih desetak godina 21. veka.
Od početka sukoba u Ukrajini Poljska se pozicionirala kao ključni evropski saveznik SAD u konfrontaciji sa Ruskom Federacijom. Uz Varšavu, tri baltičke države, nekadašnje sovjetske republike, a sada članice EU i NATO-a, takođe spadaju među najoštrije kritičare Rusije od izbijanja sukoba u Ukrajini. Ove zemlje insistiraju na još većoj isporuci oružja Kijevu i oštrijim sankcijama prema Moskvi. Zvanični Kremlj više puta je reagovao na otvoreno neprijateljske stavove ovih država prema Rusiji, nazvavši ih “ekstremističkim predstavnicima Evrope”.
Deluje stoga da se i osa uticaja u Severnoatlantskoj alijansi – uz neskrivenu podršku Vašingtona tom procesu – sve više pomera ka “Novoj Evropi”, to jest zemljama koje su dugo bile u senci moćnijih evropskih država “Stare Evrope”. Invazija Rusije na Ukrajinu udahnula je novi život Alijansi, a iz korena se promenila i evropska politika.
U takvoj novoj podeli karata nekada neprikosnovena francusko-nemačka osovina, koja je decenijama unazad vodila glavnu reč na Starom kontinentu, utišana je bukom sve militantnijih poziva na eskalaciju sukoba u Ukrajini do “konačnog poraza” Rusije. Takođe, gotovo sasvim su utišani glasovi lidera država koje žele da zaštite i sačuvaju “stratešku autonomiju” Evrope od SAD. Ne treba zato da čudi ni to što pojedine članice istočnog krila NATO-a kontinuirano pozivaju na pojačano američko vojno prisustvo u regionu.
Pojedini analitičari smatraju da ulazak novih zemalja – Finske, a uskoro i Švedske – u NATO, a uz “fortifikovano” istočno krilo Alijanse oličeno u Bukureštanskoj devetorci, stvara neku vrstu novog “zida” koji Amerikanci žele da podignu u Evropi. I to ne samo protiv pretnje koju, sa njihove tačke gledišta, predstavlja Rusija. Dugoročno, takav zid na novoj geopolitičkoj mapi za američku administraciju može predstavljati i “prvu liniju odbrane” u potencijalnom sukobu sa Kinom, koju SAD smatraju glavnim globalnim rivalom u borbi za preimućstvo nad svetskim i ekonomskim tokovima.
DEZINFORMACIJE I PRETNJE
Neposredno uoči susreta na najvišem nivou B9 u Bratislavi, slovačka predsednica Zuzana Čaputova upozorila je u intervjuu datom za briselski sajt Politiko, a koji je preneo slovački liberalni list SME, da je Slovačka u opasnosti da “podlegne dezinformacijama” koje širi proruska propaganda. Prema njenim rečima, novi politički aranžman koji može nastati posle predstojećih parlamentarnih izbora u toj zemlji mogao bi da ugrozi i nastavak slovačke podrške Ukrajini.
Njene reči indirektno potvrđuju rezultati istraživanja slovačke nevladine organizacije Globsec, prema kojima samo 40 odsto Slovaka smatra da Rusija snosi primarnu odgovornost za početak rata u Ukrajini. Čaputova je rekla i da bi stavovi Slovačke na međunarodnoj sceni “mogli da budu sličniji spoljnoj politici Viktora Orbana”, ako populističke partije budu vodile zemlju posle vanrednih parlamentarnih izbora zakazanih za septembar. Stranka Smer bivšeg premijera Roberta Fica vodi u anketama. Fico, za razliku od aktuelnih vlasti u Slovačkoj, tvrdi da bi dalje slanje vojne pomoći Ukrajini izazvalo samo još više nesreće i da se moraju započeti mirovni pregovori.
Iako su se na samitu u glavnom gradu Slovačke lideri zemalja B9 dogovorili da će na julskom samitu NATO-a u Vilnjusu “odlučiti o jačanju političke i praktične podrške Ukrajini”, nedavno je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto poručio da ulazak Ukrajine u Alijansu ne može biti na dnevnom redu tokom predstojećeg samita.
POKAZIVANJE MIŠIĆA
Krajem maja savetnici za nacionalnu bezbednost šefova država Bukureštanske devetorke okupili su se u Varšavi, gde su još jednom iskazali spremnost da nastave da podržavaju Ukrajinu i istakli “značaj njene pobede za bezbednost Evrope”.
“Predstojeći samit NATO-a u Vilnjusu treba značajno da podigne dimenziju saradnje NATO–Ukrajina, čineći dalje realne korake na putu budućeg članstva Ukrajine”, naveli su u saopštenju prvi bezbednjaci inicijative B9.
Ni zapadni partneri nisu sedeli skrštenih ruku. Nemačka je tako najavila da će svoj protivraketni odbrambeni sistem “patriot”, koji je trenutno stacioniran u Slovačkoj, premestiti u Litvaniju kako bi zaštito samit Alijanse.
Istovremeno su u Baltičkom moru, pod rukovodstvom Ratne mornarice SAD, otpočele velike zajedničke vežbe BALTOPS (Baltičke operacije) članica NATO-a koje će trajati dve nedelje, od 3. do 17. juna. U njima će učestvovati oko 6000 vojnika iz 20 zemalja.
