Dvadeset i osam poginulih ljudi. Milijardu nastradalih životinja. Više od 2200 izgorelih kuća i još 3700 drugih spaljenih objekata. Šumski požari koji su na stotinama i stotinama lokacija zahvatili ukupnu površinu od neverovatnih 16,8 miliona hektara, što je doslovno uporedivo sa dve površine Republike Srbije (računajući i Kosovo). To je, prema poslednjim, ovonedeljnim podacima, zastrašujući trenutni bilans ovogodišnje sezone šumskih požara u Australiji. Ova vatrena katastrofa koja je privukla globalnu pažnju i paralisala život u Australiji svojevrstan je pogled u budućnost – u svet ekstremnih temperatura, dugotrajnih suša i vatrenih stihija koje gutaju čitave države i dolaze sa globalnim zagrevanjem.

Ovogodišnja požarna sezona u Australiji nije najgora otkako se vodi evidencija o njima – bilo je i gorih, pre svega po broju ljudskih žrtava kojih je nekada bilo daleko više, ali je svakako najrazornija u ovom veku i izvesno je da se događa uz najveće temperature zabeležene u istoriji. Požari su počeli u doba kad na južnoj Zemljinoj hemisferi počinje leto – u novembru su sasvim uobičajeno gorele šume u svim obodnim područjima kontinenta, ali Indijski okean je bio vreo na zapadu i hladan na istoku, što je smanjilo količinu padavina, dok su temperature dostigle rekordne vrednosti (ponegde i 49 stepeni Celzijusa).

Situacija se pogoršala u decembru kad je postalo jasno koliko je ovogodišnja sezona požara strašna. Australijske vlasti su počele da preraspoređuju vatrogasce, a do kraja godine morale su da upute i vojne snage u borbu protiv požara. Najteže pogođene oblasti Australije su na jugu kontinenta – Novi Južni Vels je preživeo pravu katastrofu do kraja godine, a u januaru je nastavilo da tinja više stotina požara samo u ovoj državi. Jasni pokazatelji veličine nevolje je drastičan broj uginulih životinja uprkos svim pokušajima da se spasu, a potom i sasvim neočekivanih atmosferskih fenomena.

MILIJARDA ŽIVOTINJA

Buš, kako se u Australiji, uz razne lokalne varijacije, naziva divljina, uobičajeno gori svake godine tokom letnjih meseci – sezona požara je deo redovnog funkcionisanja ekosistema i mnoge biljne i životinjske vrste su prilagođene na ovaj ciklus. Ovakvi požari zahvataju nisko rastinje ili šume, koje gore snažno, vrelim plamenom koji se kreće brzinom ljudskog hoda, od oko 10 kilometara na čas. Povremeno se u divljini pali i suva trava, koja gori daleko brže i zauzima veća prostranstva, brzinom od oko dvadesetak kilometara na čas.

Ove sezone nad Australijom se nadvio dim kakav nije viđan ranije. Čađ i zagađujuće čestice nošene sa ogromnog područja pod požarima stigao je nad gradove poput Sidneja, donoseći posledice i u urbane sredine. U predgrađima Sidneja, u decembru 2019. takozvani indeks kvaliteta vazduha (AQI), poslednjih zima vrlo poznat i stanovnicima naših gradova, dostigao je antologijske vrednosti, veće do 2500, što je oko 12 puta više od nivoa koji se smatraju opasnim (oko 200). Prvog dana Nove godine nad Melburnom je izmeren AQI od 4650. Situacija nije dobra ni u drugim naseljenim mestima na kontinentu, što svakako nije uteha stanovnicima naših gradova, zatočenih pod maglovitim zagađenjem, ali pokazuje gigantske razmere nevolje u kojoj se našla Australija.

Sateliti NASA su tokom januara snimili kako se tamni oblaci dima kreću Pacifikom, od Australije na istok. Južno ostrvo u Novom Zelandu posvedočilo je razmere požara kad ih je dim iz Australije posetio tokom novogodišnjeg dočeka, da bi se potom pomerio ka Severnom ostrvu gde je nebo nad Oklandom učinio narandžastim. Dim je ostavio trag na večnom snegu novozelandskih planina koje su ponegde izgubile belu boju i postale smeđe. Jedna od zastrašujućih posledica požara unutar kontinenta bilo je formiranje nezavisnog oblačnog sistema od dima, pa su prijavljene i munje iz ovih oblaka čađi.

Prošle nedelje je član Australijske akademija nauka i profesor na Univerzitetu u Sidneju dr Kris Dikman izjavio da je samo u Novom Južnom Velsu od novembra u požarima nastradalo oko 800 miliona životinja, dok je u celoj Australiji taj broj dostigao ukupno milijardu. Ova vrednost procenjena je na osnovu podataka Svetskog fonda za zaštitu prirode (WWF), ali je vrlo konzervativna i protom se odnosila samo na uginuće sisara, ptica i gmizavaca, dok u proračun nisu uračunati insekti ili vodozemci, pa je evidentno da je broj nastradalih životinja mnogo veći. Uporedo, izvesno je da je ovakav biblijski pomor životinja doveo i do trajnog izumiranja velikog broja vrsta.

SIDNEJ ILI BUŠ

Svetski mediji, pa i mnogi domaći, prirodno su povezali pakao Australije sa klimatskim promenama. No, nije zgoreg biti obazriv – ako su požari redovna pojava u australijskom bušu, kako su oni povezani sa klimatskim promenama? Odgovor je u takvom intenzitetu i toliko učestalosti. Ne treba zaboraviti da su i same klimatske promene, zagrevanje i hlađenje planete, prirodan fenomen, ali da ga je nehotice pojačao čovek, spaljujući silne količine fosilnih goriva radi razvoja privrede i proizvodnje energije.

Nije teško razumeti da bi australijski buš sigurno goreo i da planeta nije "zagrejana", ali da razmere tih požara ne bi dostigle ono što se sada događa zapadno i severno od Sidneja i Melburna. Analiza koju je prošle nedelje napravio meteorološki i klimatski centar Hadli u Velikoj Britaniji pokazala je da praktično sve naučne studije koje su se poslednjih godina bavile povezanošću požara i klimatskih promena, njih čak 57, nedvosmisleno ukazuju da klimatske promene do kojih je doveo čovek povećavaju rizik od šumskih požara.

Naime, ključni uzrok za rast požara je isparavanje – sa rastom globalne temperature, veće je isparavanje, a tlo postaje isušenije. Više je vlage u atmosferi, ali manje u zemlji i rastinje je podložnije paljenju. Istovremeno, zbog prostog povećanja energije koja se zadržava u atmosferi duže traju i snažniji su periodi nepogoda – tamo gde padaju, padavine su jače, a suše su duže tamo gde ih ima. Očekuje se da će do kraja veka periodi suša biti daleko trajniji, a već sada se primećuje razlika. Duži periodi suša sami po sebi pogoduju učestalijim i većim požarima. Uporedo s tim, period otopljavanja snegova se pomerio za skoro čitav mesec ranije, tako da tokom leta manje vode dolazi u zone gde potom, posledično, izbija više požara.

U Australiji sada ovo ometa ne samo teniske mečeve, nego je čitavu državu, jednu od članica Komonvelta, dovelo u vanredno stanje. No, briga je globalna. Posmatrano odozgo, NASA je saopštila da su požari u Australiji od početka sezone do prošle nedelje izazvali, svojim sagorevanjem, emisiju ugljen-dioksida od 306 miliona tona, što nova šuma dugo neće ponovo zarobiti i što je drastično više nego u prošlosti. Ovaj će CO2 dovesti do novog zagrevanja i u konačnom obrtu priroda će sada pojačati efekte koje je pokrenuo čovek. I dok gori čitav kontinent, uz smrt miliona i milijardi uginulih jedinki životinja, uz nove doze CO2 u atmosferi, za mnoge ljude širom planete, nakon Amazonije i Sibira, pitanje klimatskih promena postaje kao u lokalnoj izreci "Sidnej ili buš", koja bi se na srpski mogla prevesti kao "sve ili ništa".