Indija je u ponedeljak odbacila mogućnost bilo kakvog dijaloga s Pakistanom u bližoj budućnosti, navodeći da u ponašanju Islamabada nije bilo nikakve promene stava prema terorizmu. Odluka je doneta usred razmene raketne, minobacačke i topovske paljbe preko granice podeljenog Kašmira čija žestina pojačava opasnost od izbijanja novog rata između suseda naoružanih atomskim bombama.

Šef indijske diplomatije Džasvant Sing izjavio je da se s Pakistanom neće pregovarati zato što Islamabad nije dovoljno učinio da zauzda napade islamskih militantnih ekstremista na Indiju. "Pakistan zadržava sasvim različit pristup kada je reč o zapadnim interesima ili o Avganistanu, a sasvim drugačiji kada je reč o terorizmu u Indiji i Dazmu-Kašmiru", rekao je Sing novinarima. "To za Indiju nije prihvatljivo."

NEEKSPLODIRANA BOMBA: Na zapadnom kraju Himalaja, gde se "sastaju" Avganistan, Pakistan, Indija i Kina, nalazi se grupa oblasti poznata kao Džamu i Kašmir. Od 1947. godine to je izvorište sukoba na potkontinentu, a tokom poslednjih sedmica decembra prošle godine oblast se pretvorila u neeksplodiranu bombu. Suprotstavljeni susedi počeli su da zagrevaju svoje ratne mašine do stepena koji nije viđen već tri decenije. Kolosalna Indija poslala je tenkovske kolone i vojne odrede da marširaju duž granice, razvila je ratnu flotu po Arabijskom moru i pomerila rakete srednjeg dometa – sposobne da nose nuklearne glave – bliže Pakistanu. Pakistan je na kašmirsku liniju razdvajanja premestio trupe i teško oružje sa svoje granice sa Avganistanom, gde je ova vojska trebalo da zaustavi i hvata borce Al Kaide koji beže od Amerikanaca. Obe zemlje mesecima glasno govore da su spremne da idu u rat. Bio bi to njihov četvrti oružani sukob u proteklih pola veka. Ovog puta obe strane su naoružane nuklearnim oružjem.

Da li će doći do rata? Američka administracija grozničavo radi da spreči takvu mogućnost. Poslednje što Vašingtonu treba, sad kad žuri da ispuni svoje ciljeve u Avganistanu, je novi rat u regionu. Rat bi uzdrmao Pakistan čija je saradnja bitna za američku strategiju u Avganistanu, a takođe bi doveo u pitanje političku sudbinu šefa pakistanske države generala Perveza Mušarafa, koji se Amerikancima pokazao kao dobar partner.

General Mušaraf je, takođe u prošli ponedeljak, osudio "terorizam u svim njegovim oblicima" i nagovestio da će možda razmotriti izručenje osumnjičenih terorista Indiji, što bi bio gest ka smirivanju napetosti. Ali, on je zapravo ponovio reči britanskog premijera Tonija Blera koji se u Islamabadu sastao s generalom posle svoje trodnevne posete Indiji. Američki predsednik Buš takođe je zatražio od Mušarafa da "jasno objavi" da je rešio da se obračuna sa terorizmom. "Ne verujem da je kriza prebrođena", rekao je Buš. Indijski zvaničnici ponavljaju da nisu ubeđeni u generalovu iskrenost.

SCENA ZA NOVI SUKOB: Analitičari tvrde da je američki rat protiv terorizma zapravo pomogao da se postavi scena za novi sukob na potkontinentu. Neposredni razlog sadašnje zategnutosti je napad na indijski parlament 13. decembra u Nju Delhiju. Indija tvrdi da su napad izveli muslimanski pobunjenici za koje kaže da su povezani s Pakistanom. Premijer Vadžpaji je odmah izjednačio napad u Nju Delhiju s terorističkim udarom 11. septembra na Njujork i Vašington. Optužio je Pakistan da podržava terorizam, zatražio od Mušarafa da teroriste likvidira i objavio da u protivnom sledi rat.

Predviđanja da od iznenadnog i medijski široko eksploatisanog rukovanja vođa Indije i Pakistana na nedavnom regionalnom samitu u Nepalu neće biti brze koristi, pokazala su se kao tačna. Indija je na samitu rekla da odbija svaki formalni dijalog dok Pakistan ne preuzme konkretnu akciju protiv militantnih grupa koje iz Pakistana podstiču nerede u delu Kašmira koji je pod indijskom kontrolom. Indija je okrivila dve grupe: Laškar-i-Taibu i Džaiš-i-Muhamad za napad na zgradu parlamenta u Nju Delhiju kada je poginulo 14 ljudi, uključujući napadače.

Pakistan kaže da pruža samo moralnu i diplomatsku podršku separatističkim pokretima u Kašmiru koje, na veliko nezadovoljstvo Nju Delhija, Mušaraf opisuje kao "legitimni otpor" i "borbu za slobodu", čime ih oslobađa terorističke odrednice.

Ipak, Mušaraf je naredio da se uhapsi više od 300 islamskih ekstremista, ali je to učinio na zahtev Vašingtona, a ne Nju Delhija. Još oko 40 aktivista je navodno uhapšeno prošlog vikenda. Mušaraf je u izjavi kineskoj Centralnoj televiziji izričitio odbacio mogućnost izručenja 20 Indusa koje Nju Delhi traži u vezi s terorizmom, rekavši da će se s njima postupati prema pakistanskom zakonu.

Na prošlonedeljnom regionalnom samitu u Nepalu, general Mušaraf je izazvao medijski šok kada je na kraju svog govora prišao stolu premijera Vadžpajia. Ponudio je ruku zgranutom šefu indijske vlade, nagnavši starog vođu da ustane i prihvati neočekivano rukovanje. Vadžpaji je odmah uzvratio zahtevom da takav gest mora da bude praćen dokazima o prijateljstvu. Mušaraf kaže da ga nije obeshrabrio hladan odgovor. "Nažalost, zagrljaj je bio nemoguć jer je između nas bio veliki sto", rekao je on. Indijska strana, kojoj se predstava nije dopala, optužuje generala da se na samitu ponašao "teatralno".

Vadžpaji je svestan da njegova politička sudbina zavisi od toga kako će se nositi sa krizom uoči februarskih izbora u najbrojnijoj indijskoj državi Utar Pradeš. Desničari iz njegove Hindu nacionalističke partije zahtevaju od Vadžpajia da pokaže svoje nacionalističke boje tako što će povesti napad na Pakistan tokom predizborne kampanje.

Mušaraf, mada diktator koji ne mora da brine oko izbora, suočen je sa sličnim pritiskom snažne pakistanske fundamentalističke struje koju je razgnevila njegova odluka da izađe u susret Amerikancima i ostavi na cedilu avganistanske talibane. Sad bi svako popuštanje Indiji oko osetljivog pitanja Kašmira bilo viđeno kao kapitulacija i moglo bi ozbiljno da ugrozi generala koji je na vlast došao silom. Kašmir je mnogo bliži srcima Pakistanaca nego Avganistan. Dva puta su Pakistanci išli u rat za himalajsku oblast za koju veruju da je pre više od pola veka pala u ruke Indiji "izdajom" kašmirskog maharadže, a ne voljom njegovog naroda.

POTENCIJALNA KATASTROFA: Rat punih razmera bio bi katastrofalan. Dve zemlje ratuju od 1947. godine koja im je donela nazavisnost od Britanije, dovela do podele potkontinenta u kojoj je stvoren Pakistan i koja je ostavila Kašmir presečen na pola, s tim što obe polovine imaju većinsko muslimansko stanovništvo. Ipak, ako se dogodi, novi rat bi bio drugačiji jer su tokom 1998. godine obe zemlje demonstrirale svoje nuklearno oružje. Novi rat bi istovremeno razbio globalnu koaliciju protiv terorizma koju su SAD okupile za podršku svom ratu u Avganistanu. Već sada nepijateljstva imaju neposredan učinak na američke ratne napore jer je Pakistan prekomandovao trupe sa avganistanke granice na svoju stranu "linije kontrole" koja deli Kašmir. To je oslabilo izglede da se uhvate Osama bin Laden i druge vođe Al Kaide i poraženog talibanskog režima. Podjednako zabrinjava mogućnost da izbegli talibani i pripadnici Al Kaide počnu novi "sveti rat" protiv Indije u Kašmiru.

U ovom trenutku diplomatski kontakti između dve zemlje su zaleđeni, železničke, autobuske i avionske linije su presečene, a gomilanje trupa je najveće posle rata iz 1971. godine. Analitičari procenjuju da je strah od nuklearnog oružja možda zaslužan za to što indijska vojska već nije prešla granicu. U nuklearnom ratu Indije i Pakistana ljudske žrtve bile bi nezamislivo velike, kažu vojni stručnjaci. Indija ima više od milijardu stanovnika, a Pakistan blizu 150 miliona. Samo jedna atomska bomba bačena na Bombaj mogla bi da ubije 850.000 ljudi, navodi se u jednoj proceni. U maju 1998. Indija je izvela pet nuklearnih proba u severoistočnoj pustinjskoj državi Radžastanu. Tri nedelje kasnije Pakistan je izveo šest probnih nukelarnih eksplozija. Poruka je bila: mi možemo to isto!

Zvanični stav Indije je da ona neće prva posegnuti za atomskim oružjem, što Pakistan nikad nije rekao. Pakistanski nuklearni program je usmeren isključivo na zastrašivanje Indije. Koreni programa leže u frustraciji pakistanskih vođa poraženih u ratu s Indijom 1965. godine. Tadašnji premijer Zufikar ali Buto rekao je u svojoj čuvenoj objavi: "Pakistan će parirati indijskom nuklearnom napredovanju makar morali da jedemo travu ili lišće." Stručnjaci cene da Pakistan danas ima između 24 i 48 atomskih bombi. Bile bi nošene avionima, mada je pre tri i po godine isprobana raketa srednjeg dometa gauri-1 za koju se smatra da može da nosi bojevu atomsku glavu.