Za "Vreme" iz Bukurešta

Poslednjeg dana januara, kasno uveče oko 22 sata, ministar pravde Florijan Jordake objavio je da je Vlada Rumunije upravo usvojila uredbu po kojoj će biti izmenjeni Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku. U toj Vladinoj odluci bilo je mnogo toga neuobičajenog. Počev od toga da usvajanje uredbe nije bilo na dnevnom redu sastanka Vlade, pa do činjenice da su obe izmene već bile objavljene u "Službenom glasniku", i to oko jedan sat posle ponoći. Na osnovu tih zvaničnih objava, izmene Zakonika o krivičnom postupku stupile su na snagu odmah, dok bi ove druge, koje su se odnosile na Krivični zakonik, po pretpostavci, trebalo da stupe na snagu nakon deset dana.

Uvođenje izmena u Krivični zakonik značilo je da se zloupotreba službenog položaja dekriminalizuje za iznose manje od 200.000 lea (što je 48.000 dolara ili 44.000 evra), kao i to da se sužava spektar u kom je definisan "sukob interesa". Prema novom pravnom tumačenju, na primer, sukobom interesa ne bi se više smatralo kada bi neko u postupku javne nabavke favorizovao onoga koji mu je upravo platio skupo letovanje.

Vođa vladajuće Socijaldemokratske partije Liviju Dragnea takođe bi bio obuhvaćen dekriminalizacijom zloupotrebe službenog položaja, jer je pod istragom zbog manje sume novca.

Rumunski tužioci za borbu protiv korupcije u ovom trenutku rade na više od 2000 slučajeva zloupotrebe službenog položaja. U poslednje dve godine podigli su optužnice protiv više od hiljadu ljudi, tražeći kao nadoknadu štete više od milijardu evra.

Paralelno sa uredbom, Vlada je uputila Skupštini nacrt zakona za pomilovanje zatvorenika osuđenih na manje od pet godina zatvora, izuzev silovatelja i kriminalaca povratnika. Kako su zvaničnici objasnili, time se nastoji da se zatvori rasterete te da se u njima smanje gužve, jer bi zbog tog problema mogle da stignu i kazne iz Evropskog suda za ljudska prava.

IZLAZAK NA ULICE: Sve ove mere socijaldemokrate su preduzele samo mesec dana posle ponovnog osvajanja vlasti, odnosno pobede na parlamentarnim izborima održanim 11. decembra 2016. godine. Međutim, te mere su uveliko doživljene kao napori vlasti da se zaštite korumpirani političari. Decenijama korupcija predstavlja endemski problem u Rumuniji, ali u poslednjih nekoliko godina uspesi u borbi protiv nje postali su vidljivi, pre svega zahvaljujući Lauri Kodruti Kovesi, glavnoj tužiteljki Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije. Uspesi Nacionalne direkcije učinili su da narod u Rumuniji postane ponosan na rezultate pozivanja na odgovornost javnih službenika, kao i na to što je Rumunija postala primer u borbi protiv korupcije za nekoliko drugih evropskih zemalja.

Zbog toga su ljudi, nakon što je Vlada donela spornu uredbu, bili opravdano ljuti i istog časa izašli na ulice. Samo te noći, ledeno hladne, na Trgu Viktorija u Bukureštu, ispred zgrade Vlade, okupile su se hiljade demonstranata, ali i stotine u drugim gradovima širom Rumunije. Protesti su se i narednih dana nastavili, iz dana u dan bili su sve masovniji, i to ne samo u velikim gradovima nego i u manjim mestima u kojima nikad ranije nisu bili održani – čak ni 1989, kada je u Rumuniji pao komunizam.

Ljudi su se osetili prevarenim kao nikada pre, osetili su da su krađa, korupcija, zloupotreba odjednom postale dozvoljene političarima i ostalima na vlasti, dok je običnom narodu, poreskim obveznicima, dodeljeno da budu "krivci za sve". Osetili su da je sve što je zemlja postigla u poslednjih četiri-pet godina u borbi protiv korupcije sada počelo da se ruši.

BUĐENJE NEČEG VELIKOG: U četvrtak po podne 2. februara, posle skoro dva dana tišine iz redova vlasti, vođa vladajuće stranke Liviju Dragnea i premijer Rumunije Sorin Grindeanu održali su konferenciju za novinare u trajanju od čitav sat, na kojoj su rekli da će ostati pri svojoj odluci i da neće povući uredbu. Protesti su se potom razbuktali i postali još kreativniji. Među najpopularnijim haštagovima bili su #gledamovas i #otpor, ljudi su na proteste donosili gitare, bubnjeve i razne ostale perkusione instrumente, a u petak uveče, tačno u 11 sati, otpevana je i rumunska himna. U veoma emotivnom trenutku od koga podilazi jeza, više od 200.000 ljudi pevalo je tekst himne: "Probudite se, Rumuni, iz smrtnog sna / U koji su vas uljuljkali varvarski tirani / Sad ili nikad, vaš usud se obnavlja / Kojem će se klanjati i vaši neprijatelji". Bio je to prizor u kom je izgledalo da se u njihovim srcima probudilo nešto zaista veliko.

U nedelju po podne 5. februara, Vlada je održala hitan sastanak i izdala novu uredbu kojom se ona prethodna, sporna, poništava. Umesto toga, Vlada će poslati nacrt zakona u Skupštinu, gde će se o njemu raspravljati i glasati, što je procedura koja bi mogla da potraje mesecima. Za one koji su protestovali na ulicama to nije bilo dovoljno. U večernjim satima okupili su se u rekordno velikom broju – oko pola miliona ljudi mirno je protestovalo širom zemlje. Uveče, svi demonstranti u Bukureštu simbolično su podigli svoje mobilne telefone, uperivši uvis svetlost njihovih ekrana: #gledamovas bila je poruka, jasna kao nikad ranije.

Iako su svih prethodnih dana protesti bili usmereni na opoziv sporne uredbe, od tada su se okrenuli u pravcu opoziva Vlade, dok su pojedini demonstranti zahtevali i nove izbore.

Rumuni imaju bogatu istoriju u "rušenju" vlasti. Poslednji put vlada je pala 2015, a povod je bio požar u noćnom klubu gde je život izgubilo 64 ljudi. Za tu katastrofu kritičari vlasti su okrivili korupciju, pa je pod pritiskom masovnih demonstracija tadašnji premijer Viktor Ponta podneo ostavku. Slična situacija dogodila se i pre toga, 2012. godine. Ovoga puta, premijer je rekao da mu ostavka nije u planu, čak ni ministar pravosuđa nije podneo ostavku.

U ponedeljak 6. februara, nekoliko političara vodeće Socijaldemokratske partije, premda izokola, počeli su da pozivaju na unutarstranačke reforme.

Duh protesta na ulicama i dalje ne jenjava, osim što je sada glavni izazov kako kanalisati tu energiju u pravom smeru i kako je fokusirati na sledeći važan zahtev. Ili, sav taj entuzijazam i naboj sačuvati i iskoristiti u daljem nadziranju Skupštine i Vlade i pozivanju na njihovu odgovornost. Ili, ko zna, možda će neko od mladih i obrazovanih, koji su se noćima smrzavali protestujući, pevajući i tražeći pravdu, preuzeti na sebe bavljenje politikom i stvaranje nove, kompetentne, istinske evropske političke snage koja Rumuniji treba i koja joj nedostaje.