Diverzanti su novi adut ukrajinske oružane sile koji je tokom avgusta učinio veliku štetu na ruskoj strani. Veći broj akcija u ruskoj pozadini izvedeno je u periodu u kojem vesti sa prve linije nisu povoljne za ukrajinsku vojsku koja teško strada u pozicionom ratu. Doduše, ona drži front sa mršavom artiljerijskom podrškom i pokušava da preživi i izdrži pod ruskim artiljerijskim uraganom.

Za to vreme jedinice posebne namene koriste priliku da se infiltriraju u rusku pozadinu, a aktivirani su i pripadnici obaveštajnih i bezbednosnih struktura koji su se zadržali u mestima pod ruskom kontrolom i novozavrbovani kadrovi. Izvedene su desetine akcija koje su Rusima zadale i gubitke i poniženje.

Ukrajinci su udarili po raznim tačkama na Krimu i ruskim pograničnim regionima. Diverzanti ruše železničke pruge, električnu mrežu, ponegde su prodrli do vojnih skladišta i aerodroma. Osim direktnih diverzija, prikupljaju podatke o ruskim efektivima sa težištem na pronalaženju i preciznom lociranju objekata koji su dovoljno vredni za dejstvo sa raketama GMLRS sa višecevnih lansera raketa HIMARS. Rusi su pronašli neke od ukrajinskih oficira koji su ostali u gradovima pod ruskom kontrolom sa zadatkom da prikriveno rade svoj posao.

GERILA I POSLEDICE

Posle pola godine rata, ukrajinska vojska primenjuje partizansku taktiku koja se u analizima NATO a očekivala na samom početku ruske invazije, kada su njene bataljonske taktičke grupe išle putevima kao da se voze na izlet. Umesto brzih prepada, Ukrajinci su u to vreme vodili konvencionalni rat i artiljerijom su tukli koncentracije ruske tehnike.

Premeštanje težišta ruskih vojnih aktivnosti na Donbas podudara se sa stabilizacijom fronta i puzajućim potiskivanjem odbrane. Ukrajinci su mnogo puta javno obećavali kontraofanzivu, ali umesto tenkova poslali su diverzante. Za koordinaciju tih dejstava formirana je namenska komanda koju predvodi general Dmitrij Marčenko (44); on se još u vreme borbi 2014. pokazao kao otresit i odlučan. Ličnim automobilom predstavljajući se kao taksista otišao je da vidi neku vojnu infrastrukturu na Krimu. U ratu koji je u toku bio je zadužen za odbranu grada Nikolajeva.

Na početku invazije, posle brzog sloma ukrajinske odbrane u Hersonskoj oblasti, činilo se da će neminovno pasti i Nikolajev, koji je jedno vreme bio u poluokruženju. Rusi su zaobišli grad, otišli sve do Voznesenska i posle gubitaka koji su bili previsoki i zbog nedostatka svežih jedinica vratili su se nazad nekih 130 kilometara. Nikolajev je oslobođen pritiska i sada je taj grad oslonac ukrajinskih snaga na delu fronta prema Hersonskoj oblasti.

Marčenko je organizovao elastičnu odbranu u kojoj je znatan deo posla poverio 79. desantno-jurišnoj brigadi, jedinici koja je u borbama 2014. i 2015. bila pod njegovom komandom. Novi zadatak Marčenka su udari po dubini. Kao u ostalim delovima Ukrajine, i za Nikolajev je organizovana operativno-taktička grupa (OTG) koja je objedinila komandovanje nad delovima ukrajinskih aktivnih i rezervnih jedinica iz teritorijalne odbrane, policije i nacionalne garde. Takav pristup odgovara odbrambenim dejstvima i sličan pristup koristi se na čitavom frontu koji je podeljen između zona odgovornosti OTG.

Partizani, kako se zovu kod Ukrajinaca, ne suzdržavaju se od atentata na civile i funkcionere lokalnih vlasti – jedna od nedavnih akcija je bio pokušaj ubistva gradonačelnika Marijupolja. Politički motivi vode u terorizam i u tom kontekstu može se gledati i na atentat na Dariju Duginu. Ruska Federalna služba bezbednosti dovela je u vezu sa postavljanjem bombe pod vozilo žrtve pripadnicu jedinice “Azov”, ali nije jasno po kojoj je liniji u rukovođenju i komandovanju odlučeno da se ubije politička protivnica u Moskvi.

LISTA SUMNJIVIH

Sada će Rusi konačno morati da formiraju snažne jedinice za obezbeđenje po dubini slične Smeršu (Smrt špijunima), kontraobaveštajnim organizacijama iz vremena Drugog svetskog rata. Posebne mere bezbednosti preduzimaće se prema ukrajinskim državljanima koji su po raznim osnovama ušli u Rusiju. Naslednici smeršovaca biće u stalnoj potrazi za diverzantima, agenturom i saradnicima ukrajinskih službi.

Rusi su sastavili listu ko lica posebno interesantnih za vrbovanje – po njima, to su ljudi povezani sa švercom narkotika, radikalni politički elementi kao što su anarhisti, neonacisti i islamisti. Zatim, ceni se da motive za rad protiv Rusije imaju turski nacionalisti koji slede političke vizije Erdogana i migranti iz centralne Azije. U to ulaze Tatari sa Krima koji se identifikuju sa panturskom ideologijom.

Posebna vrsta sumnjivih lica biće liberali, za koje ovo nisu dobra vremena, zatim politički protivnici vlasti, u koje se može svrstati mnogo ljudi ako zatreba da se dovedu u strojevi korak. Kažu da su podložni izdaji oni koji ne vole vojsku i ljudi koji su loše prošli zbog međunarodnih sankcija. Lista tu nije završena – na njoj su i svi oni koji ne podržavaju tzv. Specijalnu vojnu operaciju.

Od Ukrajinaca se očekuju diverzantske akcije, ali i sabotaže i razni oblici podrivanja države i sistema bezbednosti, a pod šta se podvode antiratna agitacija i ukrajinska propaganda. Metode zaštite su sledeće: prvo kontraobaveštajni rad, zatim patrole i nadzor kritične infrastrukture. Ukrajinci su već postigli važan cilj – uznemirili su javno mnjenje. Imaće pune ruke posla ruske bezbednosne službe, ali i dodatno narušavanje stabilnosti indirektno može da usledi zbog gotovo sasvim očekivane primene posebnih i inih mera protiv političkih protivnika. Kako da prevlada iskušenje vlast koja je i do sada probleme sa neistomišljenicima rešavala zatvorom na osnovu informacija bogate saradničke mreže. Neki se i hvale da su pomogli. Recimo, Aleksandar Vulin koji je 22. avgusta dobio Orden za jačanje borbene saradnje.

NADMETANJE U PREBROJAVANJU MRTVIH

Ruski artiljerci i oružari u avijacijskim jedinicama ranije su pisali poruke o osveti za poginule pripadnike oružane sile – Vazdušno-desantnu vojsku (VDV), određene jedinice ili ljude. Posle prvih vesti o smrti Dugine na nekom položaju njeno ime pojavilo se na minobacačkim minama. Osveta svakako sledi, ali svi ruski bataljoni sada sasvim sigurno neće biti dovoljni da se slomi ukrajinska odbrana pre jeseni, a ako se to ne učini, rat će se nastaviti u dosadašnjem maniru u kojem je uništavanje žive sile samo po sebi cilj.

Gotovo svaki kominike sa obe strane prebrojava žrtve protivnika, a ne kako bi to bilo za očekivati – imena mesta koja su zauzeta ili odbranjena. Nasumičan primer je 20. avgust iz ugla ruskog ministarstva odbrane: kod Andejevke avijacija je tukla nacionalistički bataljon Kraken i pobila više od 100 bojovnika i, među njima, do 20 američkih plaćenika; avijacija je kod Velikomihajlovke potpuno uništila bataljon teritorijalne odbrane – do dve stotine mrtvih i više od 150 ranjenih; u vatrenim udarima artiljerije na dva pravca iz stroja je izbačeno više od dve stotine ljudi visokopreciznim zemaljskim naoružanjem (raketnim sistemom Iskander); kod Harkova uništeno je do 130 vojnika, a u Donbasu avioni su likvidirali preko 200 pripadnika ukrajinskih vazdušno-desantnih jedinica i dva tenka i sedam vozila… Ukrajinski kominike za isti dan kaže na prvom mestu da je likvidirano 44.900 ruskih vojnika od početka rata od čega su 200 ljudi recentni gubici. Okvirno Ukrajinci prijave svaki dan okruglo 100, 200, 300 ili 400 poginulih na drugoj strani fronta.

Obe strane diče se sredstvima ratne tehnike koja navodno postižu čudesne rezultate. Rusi kažu da njihove rakete, i to svaka koju lansiraju, sa lakoćom prolaze ukrajinsku odbranu i pogađaju u novčić. Ukrajinci su američki višecevni lanser raketa nazvali Sveti Hajmars (HIMARS) i čeka se NATO pomoć u najnovijoj tehnici. Rusi takođe pripremaju svašta novo i to su predstavili na forumu “Armija 2022” koji je za zvanice i široke mase održan od 15. do 21. avgusta u Alabinu. Pokazana su najnovija sredstva za borbu protiv dronova. Na frontu u mnogo jedinica nema takve tehnike – ni stare, ni nove. Uostalom, Krim se od dronova brani ešeloniranom protivvazdušnom odbranom od sistema sa brodova i zemlje kratkog dometa Pancir-S1 i Tor-M2 do sistema velikog dometa S-400.

FLOTA BEZ SREĆE

Posle nekoliko diverzija izvedenih u prvoj polovini avgusta, Ukrajinci su se ohrabrili i krenuli su u noći 19. avgusta u proboj sa dronovima do Krimskog mosta, aerodroma i baza. Zatim, 20. avgusta jedan dron je doleteo do komande Crnomorske flote. Pucalo se po njemu iz automatskih pušaka, silno i neefikasno. Neki svedoci su uključili kameru na mobilnom i zabeležili su momente prilaska cilju drona koji brunda i pucnjavu po njemu. Dim se podigao iz zgrade. Šteta koja se vidi na snimcima nije velika. Pravi rezultat je psihološki jer su ukrajinski dronovi iznad Krima vrlo loša vest po autoritet ruske vojske. Zašto se, pobogu, u Moskvi hvale novom tehnikom kada do najbolje branjenih objekata može da doleti nekakvo čudo koje se čuje na daleko i široko i polako leti?

Na osnovu snimaka prepoznat je Skaj 5000 mm koji se prodaje preko Aliekspresa za 6600 evra i može da ponese 30–45 kg korisnog tereta a pogonjen je motorom od 17,5 konja sve do komande Crnomorske flote. Nema sreće ta flota u ovom ratu. Ostali su bez zastavnog broda raketne krstarice “Moskva” ali i još nekoliko desantnih, patrolnih i pomoćnih brodova. Ispalili su ruski mornari mnogo raketa Kalibar po ukrajinskoj vojnoj i ostaloj infrastrukturi, ali javnost vidi samo jasne simbole.

Potonuće “Moskve” jači je simbol od možda znatne štete koja je kalibrovkom učinjena ukrajinskoj vojnoj mašini. Procene sa strane kažu da je najmanje trećina tih raketa zakazala i promašila. Treba imati rezervu prema takvim navodima jer snažni motivi vode oni koji bi sada prokazali rusko naoružanje kao neefikasno. Naravno, svako svog konja hvali i zato američke novine pišu da su rakete GMLRS koje koristi višecevni lanser raketa HIMARS sredstvo koje menja pravila igre na terenu visokopreciznim pogocima, a ruski novinari obavešteni su iz nadležnih izvora da su gotovo sve GMLRS oborene, a one koje su pale ubile su civile ili ratne zarobljenike. Svašta kaže propaganda, ali jasno je da taj GMLRS radi svoj posao i zato će Amerikanci poslati još raketa na front.

Generalno, vođena sredstva pa makar i u maloj količini zaista menjaju situaciju na terenu. Ukrajinci zahvaljujući obaveštajnoj pripremi i preciznosti vatre – ako su prošli kroz neku obuku – u prilici su da pariraju masovnosti ruske artiljerijske vatre. Ima kod Rusa i primera dobre primene vođenih projektila i dronova za izviđanje, ali ubedljivo dominira masovnost, a ne preciznost.

Mnogo ruskih jedinica oslanja se na staru vojnu školu zasićenja vatrom, ali u DNR i LNR fleksibilno se trude da pronađu rešenja. Zato otvoreno preko mreže Telegram pozivaju građane da donacijama pribave neka sredstva za vojsku. U DNR se posebno traže птички, dronovi. Na pozitivnoj listi su na prvom mestu DJI Mini 3 Pro, PA DJI Mavic model 2, 3 i ostali, zatim baterije za dronove i ostala pomoćna sredstva. U DNR već tri meseca radi centar za obuku za rukovanje dronovima koji se nabavljaju u civilnim prodavnicama. Isto od početka čini ukrajinska vojska koja nema tabu oko izbora tehnike – koriste se sofisticirani dronovi iz NATO pomoći i bilo koji drončić koji ima kameru.