Konačno petak uveče. Devojke nose kratke suknje, mladići skupocene satove. Oko ponoći diskoteka se puni, nivo alkohola se povećava, a muzički bend sve više odvrće pojačalo. Uzduž i popreko svira se srpska hit-parada. Ljubav, alkohol, novac – sve se vrti oko istih stvari u pesmama, koje mladi Srbi ovde oduševljeno pevaju uglas. Gosti, kelneri, obezbeđenje, svi dele isti jezik i kulturu. Srpski način života, usred Beča.

Čini se da je Balkan veoma blizu kada vikendom prolazite određenim delovima Beča. U bar "Laby" jedva da ponekad zaluta neki rođeni Austrijanac. Za četrnaest godina, koliko vodi ovaj lokal, skoro da je zaboravio nemački, kaže vlasnik, Srbin iz Bosne. U ulici Otakring on nije jedini uspešan preduzetnik poreklom iz inostranstva; barovi se ređaju jedan za drugim, ovde možete da kupujete ili da naručite jelo na turskom, hrvatskom ili srpskom. Fudbalski klub Crvena zvezda iz Beograda ovde ima prodavnicu za svoje navijače.

U glavnom gradu Austrije živi 1,7 miliona ljudi. Oko 170.000 rođeno je u Srbiji, ili njihovi roditelji ili babe i dede potiču odatle. Oni tako nisu samo kulturološki ili socijalni, već i politički faktor: po nekim procenama između 80.000 i 100.000 Austrijanaca sa srpskim korenima ima pravo glasa u Beču.

CRVENI BEČ: Uskoro će imati ponovo priliku da glasaju. Bečlije 10. oktobra biraju novu gradsku skupštinu, u kojoj Socijaldemokratska partija Austrije sada ima apsolutnu većinu. Konzervativna Narodna partija, Zeleni i Slobodarska partija poslednjih deset godina morali su da se zadovolje opozicionom ulogom. Ako je verovati istraživanjima javnog mnjenja, socijaldemokrate bi na jedvite jade mogle da potvrde apsolutnu većinu. Ukoliko im to ne pođe za rukom, socijaldemokratski gradonačelnik Mihael Hojpl doduše isključuje koaliciju sa desno-nacionalnim "slobodarcima"; ipak, od broja glasova desnice zavisiće ko i kako će ubuduće vladati Bečom. Jer, veliki broj slobodarskih birača su frustrirane socijaldemokrate.

Na poslednjim izborima 2005. godine slobodarci su osvojili 14,8 odsto glasova. Može se poći od toga da će na ovim izborima bolje proći, jer je rezultat iz 2005. srazmerno loš: Tada su se nekoliko meseci pre izbora u Beču najprominentniji slobodarski političari na saveznom nivou – među njima i u međuvremenu preminuli šef partije Jerg Hajder – otcepili i osnovali sopstvenu partiju Savez za budućnost Austrije. Sa radikalnim parolama slobodarci su se u Beču borili za politički opstanak. Tadašnji šef gradskog odbora slobodaraca Hajnc-Kristijan Štrahe sada je na čelu čitave partije.

BROJANICA: Po pravilu, slobodarci svoje izborne kampanje vode monotematski: za domaće, a protiv stranaca – njihova politička poruka može da se svede na ovu jednostavnu formulu. Utoliko više iznenađuje što baš od jedne velike grupe pridošlica slobodarci na ovim izborima očekuju veliku podršku: glasove treba da im donesu Srbi koji žive u Beču.

Još na parlamentarnim izborima 2008. Štrahe je obigravao oko najveće grupe pridošlica u Beču. Na izbornim plakatima videlo se da nosi pravoslavnu brojanicu, a i sve je češće posećivao srpske lokale. Najednom, slobodarci nisu više vrbovali protiv svih stranaca, već samo protiv muslimana. "Evropa u hrišćanskim rukama" pisalo je na plakatima, pa se Austrijanci srpskog porekla više nisu osećali isključeni. Štrahe se fotografisao sa visokim zvaničnicima Srpske pravoslavne crkve i svakog 6. januara pravoslavcima poželi srećan Božić.

Najvažnija strateška odluka Štraheove prosrpske ofanzive bila je stav o nezavisnosti Kosova: kao jedina austrijska partija, slobodarci su se ofanzivno izjasnili protiv priznanja, dok su se socijaldemokrate, koje su u proleće 2008. bile na vlasti sa kancelarom Alfredom Guzenbauerom na čelu, zalagale za brzo priznanje Kosova. Taj čin velike političke simboličke snage austro-Srbi socijaldemokratama do danas nisu oprostili.

A zapravo je srpska zajednica u Austriji tradicionalno povezana upravo sa socijaldemokratama. Kada je sredinom sedamdesetih godina prošlog veka u velikom stilu forsirano doseljavanje gastarbajtera, ugovor o tome je sa SFRJ potpisao socijaldemokratski kancelar Bruno Krajski. Desetine hiljada ljudi tako je došlo u Austriju i udružilo se u klubovima, koji su bili veoma bliski austrijskim sindikatima. Dolazili su radnici – ostajali su ljudi. Posle raspada Jugoslavije mnogi nisu mogli, ili nisu želeli da se vrate, ovde su se zaljubljivali, stvarali egzistenciju, dobijali decu.

STRANCI U PRVIM REDOVIMA: Ipak, dugo mora da se traži da bi se pronašao neki srpski lokalni političar u Beču. "Austro-Srbi su politički posve nedovoljno zastupljeni", kaže Darko Miloradović, član upravnog odbora Zajednice srpskih klubova u Beču. On se doduše kandiduje na listi socijaldemokrata na lokalnim izborima, ali iz poslovnih razloga, ne za funkciju koja se bira. Da bi neka partija pridobila došljake sa Balkana, mora u prve redove da izbaci ljude iz njihovih zajednica, kaže Miloradović.

Upravo to sada rade slobodarci. U maju 2010. osnovali su "hrišćansko-slobodarsku platformu za slobodnu Evropu suverenih naroda", čiji je predsedavajući Srbin iz Nemačke Konstantin Dobrilović. Stav slobodaraca po pitanju Kosova i njega je motivisao da podrži desnicu: "Štrahe je bio jedini političar koji je prišao nama Srbima", kaže Dobrilović. On smatra da je sasvim moguće da će većina Srba u Beču glasati za slobodarce.

Hansjerg Jenevajn je ipak obazriviji sa takvim prognozama: "Niko ne može sa ozbiljnošću da tvrdi koliki je potencijal Slobodarske partije u toj grupi", objašnjava pokrajinski partijski sekretar slobodaraca. Šta njegovu partiju povezuje sa Srbima? "To ide preko vere. Hrišćanska vera je tu svakako od velikog značaja." Neće doduše biti oglasa ili plakata na srpskom, ali zato hoće ciljanih kontakata šefa partije sa pridošlicama na nivou opština grada Beča. U principu, žele da se obrate i drugim grupama stranaca, kaže Jenevajn, na primer Hrvatima.

UBIJANJE MUJEZINA: Samo sa muslimanima slobodarci i dalje neće da imaju nikakve veze, kao što potvrđuje aktuelna predizborna borba. Dok se pokrajinska partija u Beču ograničava na jake izjave, slobodarci su u Štajerskoj, gde će se u septembru takođe održati pokrajinski izbori, izumeli čak i kompjutersku igricu u kojoj se puca na mujezine u minaretima. Na intervenciju suda igra je povučena sa interneta.

Prema istraživanju Austrijskog instituta za istraživanje javnog mnjenja, 78 procenata Bečlija turskog porekla glasalo bi za socijaldemokrate. Zeleni su sa 16 procenata na drugom mestu u toj grupi, dok bi slobodarci dobili samo jedan procenat. Po tom istraživanju, 27 odsto Austrijanaca poreklom iz Srbije, Bosne ili Hrvatske glasalo bi za Slobodarsku partiju, ali su socijaldemokrate sa 56 odsto i dalje ubedljivo najjača partija u toj grupi. Mladim Bečlijama sa migracionom pozadinom, koje bi slobodarci hteli da pridobiju, za sada srazmerno stoje slabije, u odnosu na ukupno biračko telo.

STRAH JAČI OD ODBOJNOSTI: U svakom slučaju, partije imaju "veliki zadatak da se nečega dosete", kaže Darko Miloradović. Osim toga, Srbi su "jednostavna ciljna grupa, jer njima niko iz domovine ne upravlja" – za razliku od, na primer, Turaka, koji se udružuju u kulturnim centrima koji su pod državnim uticajem.

U noćnom životu Srba politika nije tema. Jedan mladić fotografiše vesele posetioce u baru "Laby" i deli svoje vizitkarte. Na adresi balkanstar.at, neka vrsta fejsbuka za Austrijance srpskog, hrvatskog ili bosanskog porekla, mogu da se vide nove fotografije. Na poleđini vizitkarte oglašavaju se socijaldemokrate: "Prijateljstvo je jače od neprijateljstva". Vlasnik lokala kaže da su mu po nekim pitanjima slobodarci bliski, na primer što se tiče islama. "Ne mogu da razumem šta će nam minareti u Beču." Kao preduzetnik je sa gradom Bečom kojim upravljaju socijaldemokrate do sada imao samo dobra iskustva; a strah od promena je jači od odbojnosti prema islamu: "Bojim se da bi u gradu migrantima moglo da bude gore ako bi Štrahe došao na vlast."