"Ovo je političko remek-delo Vojislava Koštunice koji je izveo revoluciju, od smene vlasti do hapšenja diktatora, bez prolivanja krvi ", opšti je zaključak italijanskih komentatora. Italijanski komentatori nisu propustili priliku da se povodom vesti o hapšenju Slobodana Miloševića podsete na način na koji su se svojevremeno Italijani razračunali sa svojim diktatorom – vešanjem za noge i iživljavanjem nad beživotnim telom Benita Musolinija.

Opis drame i opsade Miloševićeve rezidencije zauzeo je prvih deset strana svih italijanskih novina, među njima i izveštaji Biljane Srbljanović u dnevnom listu "La Republika".

Gledaoci su se bili navikli već na umorna i srećna lica televizijskih izveštača koji su nedeljama iščekivali rasplet u Beogradu (ali još uvek mešaju Koštunicu s Kusturicom). Istovremeno neke milanske marketinške agencije, koje rade za poznate italijanske proizvođače kafe, uveliko mozgaju kako da najbolje iskoriste Miloševićevu bizarnu izjavu da se "dobro oseća i da pije kafu s prijateljima". Te prijatelje – Vučinića, Ivkovića i Sentu Milenkovića – novinari su inače prozvali "Prljav, loš, zao", po istoimenom filmu majstora špageti vesterna Serđa Leonea.

Slobodan Milošević nigde nije uživao podršku kao među nekim italijanskim ekstremnim levičarima, ako se naravno izuzmu belosvetski politički izrodi.

Italija nije vršila pritisak da se uhapsi bivši predsednik, a jedinu zvaničnu izjavu dao je ministar inostranih poslova Lamberto Dini, dugogodišnji Miloševićev sagovornik: "Pozdravljamo hapšenje Slobodana Miloševića koje predstavlja važan i hrabar korak srpske demokratske vlasti u susret zahtevima međunarodne zajednice. Novo rukovodstvo mora biti podržano u potpunoj integraciji Srbije u Evropu, i to bez požurivanja i dodatnih spoljnih pritisaka kad je u pitanju suđenje bivšem predsedniku." Inače, nedavni skandal oko ulaganja Telekom Italija u srpsku ratnu privredu, kao i višemilionska provizija, pali su potpuno u zaborav šire javnosti.

U svojstvu evropskog komesara vrlo euforičnu izjavu dao je i Romano Prodi, najveći zagovornik novog Maršalovog plana za Balkan: "Sad je Beograd u Evropi. Jeste američki novac tj. ultimatum deblokirao situaciju, ali Jugoslavija je virtualni član Evropske unije i na nama je obaveza da je ne ostavimo samu."

Mnogi u Italiji ipak se pitaju da li bi srpska vlada uhapsila Miloševića da joj nije bila potrebna finansijska pomoć iz Amerike jer Srbi još nisu objasnili sebi zašto je uživao toliku podršku naroda tokom krvavih jugoslovenskih ratova. "Ako Miloševiću u Beogradu budu sudili samo zbog korupcije i krađe a ne i zbog ratnih zločina, onda će samo suđenje biti autooslobađanje od krivice srpskog naroda koji je strasno želeo da bude prevaren", tvrdi jedan od najcenjenijih posmatrača Serđo Romano, bivši ambasador u Rusiji.