Sukob u Ukrajini, pored vojne komponente, vodi se i u privredno-finansijskoj sferi. Zapadne države pokušavaju da ekonomskim sankcijama prinude Rusiju na povlačenje (što im za sada nimalo ne polazi za rukom). Rusija, u odsustvu masivne vojne ofanzive, verovatno očekuje da iscrpljena Ukrajina doživi finansijski kolaps i zatraži primirje.

Rat je izazvao teške posledice za ekonomiju Ukrajine: društveni proizvod beleži pad od 37 odsto, a budžetski prihodi su prepolovljeni u odnosu na stanje pre izbijanja rata. Prema procenama MMF-a, za finansiranje Ukrajine potrebno je pet milijardi dolara strane pomoći mesečno da bi se izbegao finansijski slom.

KAKO UKRAJINA FINANSIRA VOĐENJE RATA: Iako zapadne države verbalno obećavaju Ukrajini svu potrebnu pomoć (kako je rekla nemačka ministarska spoljnih poslova Analena Berbok, bez obzira na to šta njeni birači misle), u praksi baš i nije tako. Zapad je pokrio samo oko polovine ove ogromne budžetske rupe.

Prema podacima ukrajinskog ministra finansija, za finansiranje budžeta, mimo redovnih prihoda, obezbeđeno je 31,9 milijardi evra (podatak zaključno sa 6. septembrom). Od toga je najviše para, oko 10 milijardi dolara, dobijeno od Narodne banke Ukrajine. U pitanju je tzv. “monetarno finansiranje”, narodski rečeno štampanje para, što izaziva velike pritiske na nacionalnu valutu i potpiruje inflaciju (nama je to dobro poznato iz devedesetih godina). Ukrajina je prikupila i skoro 5 milijardi dolara emitovanjem obveznica na domaćem tržištu. Od međunarodnih donatora, najviše su dale SAD, skoro 7 milijardi dolara, dok je EU dala samo 2,4 milijarde (najvećim delom u formi zajma), a zatim slede Kanada sa 1,5 milijardi i Nemačka sa 1,4 milijarde dolara. Od međunarodnih finansijskih institucija, MMF je dao 1,4 milijarde dolara, a Svetska banka 930 miliona.

MMF smatra da sredstva koja se daju za podršku Ukrajini treba da budu bespovratna, budući da će ta država teško moći da vraća te kredite u budućnosti. Od zapadnih donatora, značajnija bespovratna sredstva dale su SAD i Nemačka; MMF i Svetska banka su dali kredite, dok su EU, Velika Britanija i čitav niz drugih država dali podršku najvećim delom putem kredita ili garancija. Pozajmljena sredstva Ukrajina će “morati” kad-tad da vrati, ako u međuvremenu ne dođe do bankrota i otpisa dobrog dela tih kredita (kako se to nama desilo posle 2000. godine).

INFLATORNO FINANSIRANJE NE MOŽE VEČNO DA TRAJE: Štampanje novca za potrebe finansiranja rata dovelo je do pritisaka na kurs hrivnje, koji je Narodna banka Ukrajine (NBU) početkom rata vezala za dolar, pa je krajem jula došlo do devalvacije za 25 odsto. Pored zvaničnog kursa, usled valutnih ograničenja se pojavilo i “sivo tržište”, na kojem je trenutno kurs grivne oko 10 odsto niži od zvaničnog kursa NBU.

Dalji nastavak “monetarnog finansiranja” rata dovešće do još većih pritisaka za devalvaciju. Inflacija je dostigla skoro 24 odsto, uz tendenciju rasta, a nova devalvacija valute dodatno će povećati inflacione pritiske.

Devizne rezerve Ukrajine su pre rata bile 31,5 milijardi dolara, da bi u septembru pale na 25 milijardi (situacija se malo popravila u avgustu, zbog nešto većeg priliva donatorskih sredstava).

Kada je rat počeo, ukrajinska vlada je na domaćem tržištu emitovala obveznice i uspela je da prikupi nekoliko milijardi dolara. Međutim, usled niske kamate koju vlada nudi u odnosu na inflaciju, te obveznice su prestale da budu atraktivne i više ih skoro niko ne kupuje. NBU je više puta predložila vladi da se te kamate podignu iznad nivoa inflacije, ali je vlada to odbijala opredeljujući se da nastavi “monetarno finansiranje” rata, sa svim negativnim posledicama koje ono donosi.

OGROMNA ŠTETA: Procenjena šteta naneta ukrajinskoj infrastrukturi je oko 100 milijardi dolara, dok su gubici privrede procenjeni na oko 250 milijardi dolara.

Prema podacima UN-a, trenutno se u EU nalazi sedam miliona izbeglih lica iz Ukrajine. U samoj Ukrajini je oko sedam miliona interno raseljenih, a na teritorijama pod ruskom kontrolom živi više miliona građana. To su izuzetno velike brojke, ako znamo da je Ukrajina pre 2014. godine imala oko 44 miliona stanovnika. Odnosno, više od trećine stanovnika ili je raseljeno unutar Ukrajine, ili je napustilo zemlju, ili se nalazi u područjima pod ruskom kontrolom.

Nastavak rata samo će povećati razaranja i štete koje trpi ova država. Kada se rat završi, Ukrajina (odnosno teritorija koju će kontrolisati kijevske vlasti) moraće da dobije od Zapada više stotina milijardi dolara za oporavak. To neće biti nimalo lako, sudeći po tome kako je Zapad do sada finansirao ratne troškove.

Pojedini zapadni političari su pominjali mogućnost da se za potrebe rekonstrukcije Ukrajine koriste zamrznuta sredstva ruske centralne banke i ruskih oligarha, ali su s vremenom ti pozivi utihnuli. Konfiskacija deviznih rezervi Rusije može da dovede u pitanje elementarnu pravnu sigurnost svih država sveta koje na Zapadu čuvaju svoje rezerve, pa lako može doći do povlačenja ogromnog novca od strane velikog broja “trećih država”. Ni konfiskacija imovine oligarha nije izvodljiva, pošto bi se time narušila pravna sigurnost privatne imovine, koja je na Zapadu svetinja (osim ako se ne dokaže njeno kriminalno poreklo).

MRŠAVA POMOĆ EU: EU se do sada nije pretrgla u pomoći Ukrajini i pored toga što joj je, i mimo procedure, dodelila status kandidata za članstvo. Prvi novac iz EU od početka sukoba stigao je u dve tranše od po 600 miliona evra, koje su isplaćene u martu i maju. U pitanju su petnaestogodišnji zajmovi, ali ta sredstva su bila alocirana još pre izbijanja sukoba.

U maju je EU obećala 9 milijardi evra podrške ukrajinskom budžetu, ali je od toga početkom jula bila isplaćena samo jedna milijarda. Problemi sa isplatom novca su nastali usled komplikovanog procesa odlučivanja unutar Unije: u budžetu EU bilo je prostora samo za milijardu evra kredita, a za sve ostalo bi morale da se obezbede posebne garancije država članica. Nemačka je insistirala da se novac mora pokloniti, što predlaže i MMF, dok je dobar deo država tražio da se pomoć dodeli u formi zajma. Nemačka je na početku rata poklonila milijardu evra i traži da ta sredstva budu obračunata u njenu kvotu od predviđenih 9 milijardi pomoći.

Tek početkom septembra postignut je delimičan kompromis: države će izdati garancije u visini od ukupno 5 milijardi evra, dok će se iz budžeta EU subvencionisati kamata na taj zajam. Sredstva će biti isplaćena u nekoliko tranši, od kojih bi u oktobru bilo uplaćeno 2 milijarde evra.

EU nije postigla dogovor kako da isplati preostale tri milijarde evra obećane pomoći, osim što je odlučeno da to bude u formi granta. Nemačka i dalje insistira da se u taj iznos obračuna i milijarda evra koju je već uplatila, što bi značilo da će Ukrajina dobiti samo još 2 milijarde. Pored toga, za isplatu tih sredstava neophodno je da se prođe procedura u 27 parlamenata EU, koji moraju da odobre pojedinačne donacije. To neće biti ni lako ni brzo, tako da je veliko pitanje da li će do kraja zime EU isplatiti i evro od predviđene sume.

Kako se zima pogoršava, finansijska situacija Ukrajine sve je teža. Pored pokrića tekućeg deficita, potrebno je obezbediti i novac za nabavku energenata. Ukrajina teško može da nastavi sa “monetarnim finansiranjem” troškova rata a da ne nastupi potpuni krah njenog finansijskog sistema. Zapad, a posebno EU, ako stvarno želi da se Ukrajina održi, mora što pre da obezbedi traženu podršku od bar 5 milijardi mesečno (bez troškova uvoza energije). Pritom, energetska kriza u Evropi (koja je dobrim delom povezana sa ratom u Ukrajini) ozbiljno ugrožava standard stanovništva i preti da dovede do kraha u čitavom nizu privrednih grana koje troše mnogo energije.

U takvoj situaciji, evropskim političarima nije nimalo lako da predlažu dalje povećavanje pomoći Ukrajini. U suštini, to nisu velika sredstva, posebno ne za bogate evropske države. Poređenja radi, švedska vlada je bila prinuđena početkom septembra da hitno izda garancije svojim energetskim kompanijama u visini od 23 milijarde evra – toliko novca bi bilo dovoljno za petomesečno finansiranje Ukrajine – ali takvu pomoć Ukrajina nikada neće dobiti. Finska, sa svega 5,5 miliona stanovnika, obezbediće 10 milijardi evra pomoći svojim energetskim kompanijama. Nemačka će za pomoć stanovništvu izdvojiti 65 milijardi, 27,5 milijardi za državnu pomoć kompanijama koje troše mnogo energije, preko 15 milijardi za pomoć samo gasnom gigantu Uniperu i još nekoliko desetina milijardi pomoći ostalim uvoznicima gasa.

Ako stvarno žele da pomognu Ukrajini u sukobu sa Rusijom, zapadne države, a pre svega EU, morale bi jasno i precizno da odvoje sredstva za finansiranje rata i dinamiku njihovog priliva. U protivnom, rizikuju potpuni slom Ukrajine, koju u svakom pogledu čeka izuzetno teška zima. ¶