Portugal je do februara ove godine bio jedna od četiri zemlje Evropske unije, osim Irske, Malte i Poljske, sa veoma restriktivnim zakonom o prekidu trudnoće. Do 1984. godine svaki prekid trudnoće u ovoj zemlji bio je ilegalan, a od 1984. odobravan je u samo tri slučaja – silovanja, deformacija fetusa ili ukoliko je život žene ugrožen.

U ostale 23 države EU-a abortus je dozvoljen u znatno širim okvirima. U Velikoj Britaniji, na primer, žene mogu da zatraže abortus do 24. nedelje trudnoće, dok u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji to mogu da učine do 12. nedelje. Nastojanju socijalističke vlade da usvoji moderniji stav prema abortusu, čvrsto se protivila Katolička crkva.

Portugal je zemlja gde se 90 odsto stanovništva izjašnjava kao katolici, a abortus je bio društveni problem koji se prikriva.

Nevladine organizacije koje se bave planiranjem porodice i zaštitom ženskih prava iznosile su zastrašujuće podatke. Godišnje se između 20.000 i 40.000 žena odlučivalo na ilegalan prekid neželjene trudnoće. Sve one su osim života rizikovale da budu krivično gonjene, ili su se odlučivale da to urade u inostranstvu, ukoliko im je materijalna situacija to dopuštala.

U isto vreme, u državnim bolnicama obavljano je oko stotinu odobrenih prekida trudnoće. Ministrastvo zdravlja je devedesetih godina izašlo sa podatkom da se godišnje u bolnice primi oko 5000 žena sa posledicama nestručno urađenog abortusa, od kojih je veliki broj imao smrtni ishod.

Portugalska asocijacija za planirane porodice i druge nevladine organizacije su 1991. godine otvorile javnu debatu o ovoj temi. Organizovan je referendum 1998, ali glasači su se usprotivili "pravu na izbor", a glasanje je proglašeno neuspelim pošto je manje od obaveznih 50 odsto plus jedan izašlo na referendum.

U februaru ove godine, posle višegodišnje kampanje vlade i mreže nevladinih organizacija, održan je referendum za liberalizaciju zakona o prekidu trudnoće. Ponovo nije bilo dozvoljenog odziva stanovništva, ali je gotovo 60 odsto izašlih glasalo za promene zakona.

Zahvaljujući tome predsednik socijalista i premijer Žoze Sokrateš imao je potrebnu većinu da predloži Skupštini promenu zakona i legalizuje prekid trudnoće. "Dobrovoljni prekid trudnoće do 10 nedelja, na zahtev žene, obavljen u zakonski ovlašćenim zdravstvenim ustanovama, prestaće da bude zločin", izjavio je premijer Sokrateš.

Ovo je bila njegova pobeda nad tradicionalnom dominacijom Katoličke crkve, ali i početak rada na primeni ovog, za tu sredinu revolucionarnog zakona.